Ištvan Ivanji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ištvan Ivanji
Ivanjijeva bista u Subotici
Lični podaci
Datum rođenja(1845-12-17)17. decembar 1845.
Mesto rođenjaLugoš, Austrijsko carstvo
Datum smrti7. jul 1917.(1917-07-07) (71 god.)
Mesto smrtiSubotica, Austrougarska

Ištvan Ivanji (mađ. Iványi István) bio je profesor u Subotičkoj gimnaziji, istoričar i arheolog, osnivač i prvi bibliotekar Gradske biblioteke u Subotici. Najviše je poznat po svojoj dvotomnoj monografiji grada, štampanoj 1886. godine.[1]

Kratka biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u rumunskom delu Banata, u Lugošu, gradu Tamiške Županije, od oca Ištvana Ivanovskog (mađ. Ivanovszky István) i majke Karoline List (mađ. Liszt Karolina). Godine 1867. je svoje prezime promenio u Ivanji. Gimnaziju je pohađao u Lugošu, Temišvaru i Segedinu, a 1862. je radi daljih studija pristupio katoličkim Pijaristima. U okviru reda predavao je od 1866. u Segedinu, Velikoj Kaniži, Budimpešti i Njitri, a 1875. istupio je iz reda. Tada je došao u Suboticu, gde se prijavio za posao predavača u gimnaziji. U ovom gradu se 1876. oženio Marijom Vali (mađ. Váli Mária) i tu se nastanio. Od 1881. prisutan je u životu lokalne Evangelističke (Luteranske) crkve kao činovnik. Sve do 1895. bibliotekar je prve gradske biblioteke koju je 1892. osnovao pri tadašnjem Nacionalnom Kasinu[a] u monumentalnoj zgradi koja i danas udomljava ovu ustanovu.

Subotička zgrada nekadašnjeg kasina a danas Gradske biblioteke, projetovana od strane Ferenca Rajhla.

1883. godine suosnivač je Županijskog Istorijskog Društva (mađ. Bács-Bodrog Vármegyei Történelmi Társulat) a u periodu od 1883. do 1896. je na funkciji potpredsenika.

U izuzetno bogatoj pismenoj zadužbini koju je ostavio za sobom imamo sve od kulturnih običaja naroda i narodnosti u Bačkoj, do političkih kritika društva. Kao istoričaru, od istorijskih perioda omiljen mu je bio turski, naročito dobro je poznavao prilike u vremenu najezde Osmanlija (XVI-XVIII. vek) o čemu je obimno pisao.

Pre svega svojom marljivošću, ali i rezultatima uticao je na niz kolega učitelja i profesora, mlađih i starijih, neki od kojih su poput njega delovali kao polihistori[b], i održavao kontakte sa kolegama iz cele regije. Bio je već za života cenjeni i ugledni stručnjak na polju istorije, arheologije i muzeologije ne samo u Bačkoj nego i šire. Zbirka koju je uređivao i čuvao u kabinetu gimnazije računa se kao začetak Subotičkog gradskog muzeja.[2] Deo njegove zbirke (za period 1724-1783) čuva se u Istorijskom Arhivu, u fondovima od izuzetnog značaja.[3]

Grobnica Ištvana Ivanjija u Subotici.

Iako u Subotici samo jedna malena ulica nosi njegovo ime, grad se 2007. godine – 90 godina nakon naučnikove smrti – udostojio i spomen-bistom odužio svom nekadašnjem sugrađaninu. Ivanji je sahranjen u Subotici, njegov grob se nalazi u Bajskom groblju.[traži se izvor]

Odabrana bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Istorija slobodnog kraljevskog grada Subotice, 1886, 1892.[1]
  • Geografski i istorijski imenik Bačko-Bodroške županije, I.-V., Subotica, 1889-1907[4]
  • Čitanka iz mađarskog jezika za srednje studije, 1-2. razredi, 1876[5]
  • Istoriografska literatura županija Bač i Bodrog, Sombor, 1881[6]
  • Potiska (Šajkaška) graničarska oblast, 1686-1750, Budimpešta, 1885[7]
  • Subotica i njena okolina u 1848-49. Zbirka dokumenata. Subotica, 1886[8]
  • Nova županija Bodrog (1686-1806), Budimpešta, 1887[9]
  • Izveštaj Antona Kotmana savetnika kralj. sudskog veća o stanju komorskih stepa Bačke oblasti. Preveo [sa nemačkog] I. Ivanji, Subotica, 1888[10]
  • Istorijska topografija Futoga i Futoškog feudalnog imanja, Subotica, 1895[11]
  • Kritike o istorijskoj monografiji Subotice i imeniku okružnih imena Bačke županije. Osvrt na moje pismeno delo / I. Ivanji, Subotica, 1904[12]
  • Istorija savetski uređenog grada Lugoša, 1907[13]
  • Civilna vlast u Subotici 1902-1912.[14]
  • Ivanji Ištvan: Sećanja na moj život (autobiografija), Subotica, 1974[15]
Naslovnica jednog od godišnjaka Istorijskog Društva, iz 1896. godine

Monografija Subotice[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Monografija "Istorija slobodnog kraljevskog grada Subotice"

Ovaj rad predstavlja složenu građu na preko 1200 strana koji prezentuje materijal nezaobilazan za proučavanju istorije Vojvodine, naročito o njenom novijem milenijumu (XVI-IX vek) za šta je na raspolaganju malo preživelih izvora. Subotica treba da je ponosna na ovakvog istoriografa, jer je malo koje svojevremeno naselje imalo ovako kvalitetnu monografiju.

Dok se prvi tom bavi istorijom, dotle drugi, neznatno deblji obrađuje onovremene društvene prilike, religioznost, narodne i etničke običaje, kulturni život, geografske i prirodne odlike, privredu, obrazovanje itd. Drugi tom izdat je sedam godina nakon prvog, što ukazuje na napor koji je uložen, rad je uključivao i putovanja do Beča i Budima. Ivanjiju se tokom rada na monografiji pogoršao i vid, tako da je jedno vreme čak suspendovan od profesorskog rada. Subotica i okolina je od tada, naročito u novije vreme obrađena u niz izdanja i monografija, ali nikad u tako opširnom i obimnom delu, sa toliko detalja i raznovrsnih tema.

Određene greške u istorijskim tumačenjima ne treba atributovati lično njemu, jer Ivanji barata tada raspoloživom literaturom. Njegova shvatanja treba posmatrati u duhu vremena. Na primer za Bunjevce koje smatra slovenskom većinom u Subotici, Ivanji kaže da su katolički Srbi, dok druge narode i narodnosti, Hrvate, Šokce, Rusine, Slovake i druge etničke manjine iznosi sa znatno manje detalja.

Monografija je delimično prevedena na srpskohrvatski. Prevod je izlazio u časopisu „Pro memoria” od 1986. do 1990.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b mađ. Iványi István (1886): Szabadka Szabad Királyi Város története I-II., Szabadka, 1886, 1892
  2. ^ Gradski muzej Subotica. „Istorijat muzeja”. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno [19. 09. 2015].  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  3. ^ Istorijski arhiv Subotica
  4. ^ mađ. Bács-Bodrog vármegye földrajzi és történelmi helynévtára, I.- V., Szabadka, 1889–1907
  5. ^ mađ. Magyar olvasókönyv a középtanodák 1-2. o. számára, 1876
  6. ^ mađ. Bács-Bodrogh vármegyének történeti irodalma, Zombor, 1881.
  7. ^ mađ. A tiszai határőrvidék, 1686–1750, Budapest, 1885
  8. ^ mađ. Szabadka és vidéke 1848-49-ben. Okirattár. Szabadka, 1886
  9. ^ mađ. Az uj Bodrog vármegye (1686–1806) Budapest, 1887
  10. ^ mađ. Cothmann Antal a megy. kir. udvari kamara tanácsosának jelentése a Bács-kerületi kamarai puszták állapotáról. Fordította I. István, Szabadka, 1888
  11. ^ mađ. Futak és futaki uradalom történelmi helyrajza, Szabadka, 1895
  12. ^ mađ. Bírálatok Szabadka város történetéről és Bács-vármegye helynévtáráról. Írói munkálkodásom / Iványi István, Szabadka, 1904
  13. ^ mađ. Lugos rendezett tanácsú város története, 1907
  14. ^ mađ. Szabadka város közigazgatása 1902-1912 években
  15. ^ mađ. Iványi István: Viszaemlékezéseim életem folyására, (önéletrajz) Szabadka, 1974

Beleške[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U ovoj zgradi je od 1878. godine delovalo kulturno-obrazovno društvo Građanski kasino, drugačije zvano i Pučka kasina gde se odigravao jedan deo političkog života Subotice.
  2. ^ Na primer, bio je mentor mladog profesora Đorđa Bibo-Bige (mađ. Bibó-Bige György) pristiglog iz Koložvara, koji je kasnije kao upućeni numizmatičar i arheolog imao značajnog uticaja na poznavanje prilika u regiji.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • mađ. Magyar László (1994): Életek, Iratok. Iratok, Életek, Forum Könyvkiadó; (Laslo Mađar - Životi i spisi, Forum, Novi Sad)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иштван_Ивањи&oldid=27760588”