Kanola

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Uljana repica u cvatu u kanadskoj preriji, iz koje se nakon sazrevanja dobija ulje kanole

Kanole (engl. Canadian Oil, Low Acid) jedno je od najrasprostranjenijih biljnih ulja u svetu koje se proizvodi od semena kanole. Kako ima manje zasićene masti, nego bilo koje drugo ulje, samo 7% zasićenih masti, u poređenju sa 12% kod suncokretovog ulja, 13% kod kukuruzno ulje i 15% kod maslinovo ulje, ovo ulje pozitvno utiče na smanjenje holesterola u organizmu čoveka i smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.[1]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

U sedamdesetim godinama 20. veka, Udruženje za uljanu repicu Kanade odabralo je naziv za ulje dobijeno iz semena uljane repice proizvedenog u Kanadskim laboratorijama kanola. Ova reč nastala je kao kovanica od dve reči „Kan” — za Kanadu i „ola” — za ulje.[2] Međutim jedan rečnik navodi da je naziv nastao od reči Can(ada) + o(il) + l(ow) + a(cid).[3]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Uljana repica[uredi | uredi izvor]

Ulje kanola proizvodi se iz uljane repice treća uljane biljka na svetu po količini proizvedenog jestivog ulja, koja se najčešće gaji u međuredovima između žitarica na većim ili manjim površinama.

Godišnja vrednost proizvedene uljane repice iznosi 25 milijardi evra na osnovu proizvodnje od 65 miliona tona i cena od 400 evra po toni.

Seme uljane repice koristi se za proizvodnju ulja jer u sebi sadrži 40-48% ulja i 18-25% belančevina.

Nakon ekstrakcije ulja iz uljane repice nastaju uljane pogače (koja sadrži 15-20% ulja i 20% proteina) i sačma (1% ulje) kao nusproizvod, i široko su prihvaćene kao visokovproteinska komponenta u ishrani životinja.

Deo proizvedene uljane repice koristi se i proizvodnji biodizela (u proseku, 1 hektar uljane repice može dati 400 litara biodizela) i ishranu stoke kao zelena masa i ispašu pčela (cvet).

Boca ulja kanole za kuvanje

Komercijalno ulje[uredi | uredi izvor]

Ulje kanole proizvodi se u postrojenju za preradu u nekoliko faza:

Fizičko cepanjem omotača semena

Cilj ovog postupka je, da se cepanje omotača semena obavi tako da što više ćelijskih zidova bude bez oštećenja, jer to utiče na kvaliteta ulja. Debljina ljuske je važna, i poželjno je da bude od 0,3—0,38 mm. Omotači tanji od 0,2 mm su vrlo krhke, a omotači semena deblji od 0,4 mm rezultuju manjim prinosom ulja.[4]

Zagrevanje (kuvanje) semena

Ciklus kuvanja obično traje 15-20 minuta a temperature se uobičajeno kreću između 80 °C i 105 °C (optimalno je oko 88 °C. U nekim zemljama, temperature kuvanja je i do 120 °C i tradicionalno se koriste pri preradi visokog glukozinolatnog semena, kako bi se uklonila neka od sumpornih jedinjenja koja mogu izazvati neprijatne mirise ulja. Međutim, ove visoke temperature mogu uticati na kvalitet proteina u obroku.[4]

Gnječenjem semena

Nakon kuvanja ljuspice semena uljane repice pritiskuju se u nizu presa ili ekstraktora ulja. Ove jedinice se sastoje od rotirajuće vijčane osovine u cilindričnoj cevi koji sadrži ravne čelične šipke postavljene okomito oko periferije i razmaknute kako bi omogućilo ulje da teče između šipki dok je smesa u unutrašnjosti cevi. Rotirajuća osovina pritiska smesu na podesivu dužinu, koja je delimično ograničava ispuštanje mase na kraju cevi. Ova aktivnost, uklanja ulja, obavlja se uz izbegavanje prekomernog pritiska i na što nižoj temperaturi.[4]

Cilj gnječenja je uklanjanje što veće količine ulja, obično 50—60% sadržaja semenskog ulja.[4]

Ekstrakcija ulja rastvaračima

S obzirom da se procesom gnječenja ne može ukloniti celokupno ulje iz semena kanole, ostatka ulja se obično ekstrahuje rastvaračem. Pogača od izgnječenog semena, koji sadrži još 18—20% ulja, ponekad se razbija u uniformne delove pre ekstrakcije rastvarača. Od rastvarača najčešće se koristi heksan (n-heksan) koji je specijalno proizveden za industriju biljnog ulja. Rastvarač koji se ubrizgava gravitacijom kreće se kroz sloj pogače, difuzijom i zasićuje fragmente torte. Talog (heksan-zasićeni obrok) koji ostavlja ekstraktor rastvarača nakon pranja svežim rastvaračem sadrži manje od 1% ulja.[5] Na kraju procesa, ulje se rafiniše vodenim precipitacijama i organskom kiselinom, kako bi se iz njega uklonila smola i slobodne masne kiselina. Na kraju procesom filtriranja uklanja se boja, a izlaganjem na pari obavlja se njegova deodoracija.[4]

Desolventizacija i tostiranje ulja

Rastvarač se iz ulja uklanja procesom desolventizacije, zagrevanjem na seriji ploča sa grejanjem na paru. Konačno uklanjanje rastvarača završava se ubrizgavanjem pare kroz smesu, postupkom koji se naziva tostiranje.[4]

Tokom procesa desolventizacije-tostiranja uljna smesa se zagreva na 95—115 °C, a vlaga se povećava na 12—18%. Ukupno vreme provedeno u tosteru za desolventizaciju je oko 50 do 90 minuta.[4]

Smesa se zatim ohladi i osuši na oko 12% vlage duvanjem vazduha kroz nju. Potom se smesa granulira u jedinstvenu konzistenu masu korišćenjem mlaznica, potom sabija, peletira i šalje direktno u skladište kao uljana pogača.[4]

Rafinisanje ulja

Da bi se osigurala dobra stabilnost i rok trajanja ulja, sirovo ulje obavezno prolazi i kroz niz procesa koji uključuju primenu vodenih mlaznica ili organskih kiselina u kombinaciji sa vodom. Ovi postupci uklanjaju jedinjenja poput fosfolipida, sluzavih guma, slobodnih masnih kiselina, pigmenata u boji i preostale fine čestice iz pogače.[4]

Nakon rafinisanja ulja, dobijeni nusproizvodi se dodaju u frakciju pogače kanole, čineći je još hranljivijim proizvodom za stočnu hranu.

Da bi se uklonila nepoželjna jedinjenja boja, ulje zatim prolazi kroz filter koji sadrži prirodnu gline. Iako se ovaj proces naziva „beljenje”, to je fizički proces koji ne uključuje bilo kakvu primenu hemikalija.[4]

Deodorizacija

Poslednji korak u preradi bilo koje vrste biljnog ulja je deodorizacija, ili parna destilacija, koja uklanja bilo koja jedinjenja koja mogu dati ulje neprijatan miris ili ukus.[4]

U ovom trenutku, ulje od kanole je spremno za pakovanje i prodaju kao ulje za kuvanje, ili dalju preradu u druge proizvode.[4]

Nakon ovog proces prosečna gustina ulja kanole je 0,92 g/ml.[6]

Organsko ulje[uredi | uredi izvor]

Organsko ulje kanole sa može dobiti procesom hladnog ceđenja na ograničenoj osnovi, iz semena kanole koje nesme biti genetski modificirano.

Izgled i sastav[uredi | uredi izvor]

Oko 44% semena uljane repice je ulje, a ostatak kao obrok od uljane repice koristi se za ishranu životinja.[4] Od oko 23 kg semena uljane repice dobija se oko 10 l ulja.

Ulje u 100 gr sadrži 885 kalorija, i visok procenat monozasićenih masnih kiselina (najviše oleinske koja čini oko 60% masti u ulju) u odnosu na nezasićene masne kiseline što ga čini jako dobrim za široku upotrebu.

Kako sadrži u sebi omega—3 i omega—6 masne kiseline, ulje ima visoku tačku isparavanja to ga čini jednim od najzdravijihm uljima za kuvanje.

Ulje u sebi sadrži i visok procenat biljnih sterola a najviše beta—sitosterola i kampesterola (koji u ovakvom obliku i količinama smanjuju rizik od srčanih bolesti) kao i vitamina E, koji kao antioksidant čuva imuni sistem.

Sastav masnih kiselina u ulju kanola

Naziv Omega masne kiseline Ukupno %
Oleinska kiselina
ω-9
61%[7]
Linolna kiselina
ω-6
21%[7]
Alfa-linoleinska kiselina
ω-3
11%[7] 9%[8][9]
Zasićene masne kiseline
7%[7]
Palmitinska kiselina
4%[8]
Stearinska kiselina
2%[8]
Trans masti
0.4%[10]
Erukinska kiselina
22:1ω9
0.01%[11] 0.1%[12]

Namena[uredi | uredi izvor]

Ishrana

Ulje kanola je ključni sastojak u ishrani mnogih zemalja Amerike. Njegova reputacija kao zdravog ulja stvorila je visoku potražnju za ovim uljem i na tržištima širom sveta. Svrstava se među treće najtraženije biljno ulje na svetu.[13]

Ulje kanole je bogato sa dve masne kiseline koje ljudsko telo ne može da proizvede. Alfa-linolenska kiselina (ALA) / koja je esencijalna omega-3 masna kiselina. Štiti od srčanog udara i moždanog udara tako što pomaže u smanjenju lošeg holesterola. Linoleinska kiselina (LA) je esencijalna omega-6 masna kiselina. Ovo je važno za mozak i za rast i razvoj novorođenčadi. Odnos omega-6 i omega-3 u ulju kanole je 2: 1, što je nutritivno idealan. Obe ove masne kiseline su polinezasićene. Tvrdnje o zdravlju Canole za zdravlje srca podržavaju američka agencija za hranu i administraciju. [14]

Zbog svog prijatnog ukusa, visoke tačke isparavanja i glatke teksture, ulje kanole je jedno od najsvestranijih ulja za kuvanje, i može se koristiti u nizu posuda i metoda kuvanja, kao što su:

  • Kao ulje za pečenje u rerni, pečenje na žaru i prženje.
  • U salatnim prelivima, sosovima i marinadama
  • Umesto čvrstih masti (kao što su margarin i maslac) u mnogim receptima
Neprehrambena upotreba

Ulje ima i mnogobrojnu neprehrambenu upotrebu (kao i ulja od soje), i koristi se naizmenično sa neobnovljivim uljima na bazi nafte u mnogim proizvodima, uključujući industrijska maziva, biodizel, sveće, ruževe i novinske boje, u zavisnosti od cene na licu mesta.[13]

Kanadska biljna ulja koja su sertifikovana kao organska moraju biti proizvedena iz ne-GMO uljane repice.[15]

Suprotstavljeni stavovovi ili da li kanola sadrži toksine?[uredi | uredi izvor]

Neke internet stranice tvrde da kanola ima visok nivo erukinske kiseline, supstance koja može biti toksična za ljude i može dovesti do bolesti u rasponu od respiratornog stresa do slepila. Međutim ovo ulje, koje iako se dobija iz semena uljane repice, generalno je prepoznato kao bezbedno od strane Administracije za hranu i lekove SAD (FDA), jer ima nivoe erukinske kiseline znatno ispod standarda FDA. U tom smislu bilo kakva zdravstvena zabrinutost da je ulje kanola toksično je neosnovana.[16]

Dezinformacija o kanoli, kao nezdravom proizvodu, proizašla je iz činjenice da je seme od koje se dobija ovo ulje razvijeno kroz ukrštanje sa biljkom uljana repica, koja sadrži veoma visok nivo erukinske kiseline, jedinjenja koja u velikim količinama može biti toksična za ljude. Međutim kanola, sadrži veoma niske nivoe erukinske kiseline.

Suprotno od stavova o toksičnosti ulja kanole je stav struke, da ono u sebi sadrži jako malo zasićenih masti i visok procenat mononenazićenih masnih kiselina, što ga čini zdravim i bezbednim izborom za primenu, kada je u pitanju ulja za kuvanje u domaćinstvu.[17]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ CDC: Heart Disease Facts and Statistics, Heart Disease Prevention: What You Can Do. Johnson, G. Journal of the American Dietetic Association, October 2007.
  2. ^ Canola Council of Canada (2016). „What is Canola?”. Pristupljeno 8. 10. 2017. 
  3. ^ „Canola”. The Free Dictionary. 2016. Pristupljeno 8. 10. 2017. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Steps in Oil and Meal Processing”. Canola Council of Canada. 2016. Pristupljeno 6. 10. 2017. 
  5. ^ Crosby, Guy (2017). „Ask the Expert: Concerns about canola oil”. The Nutrition Source: Harvard University School of Public Health. Pristupljeno 6. 10. 2017. 
  6. ^ „Section 3.1: Leaking Tank Experiments with Orimulsion and Canola Oil” (PDF). NOAA Technical Memorandum NOS OR&R 6. Ocean Service of the National Oceanic and Atmospheric Administration. decembar 2001. 
  7. ^ a b v g „Comparison of Dietary Fats Chart” (PDF). Canola Council of Canada. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 9. 2006. g. Pristupljeno 6. 10. 2017. 
  8. ^ a b v USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 21 (2008)
  9. ^ DeFilippis, Andrew P.; Sperling, Laurence S. „Understanding omega-3's” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2007. g. 
  10. ^ USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 22 (2009)
  11. ^ J. Barthet, Véronique J. (2015). "Quality of western Canadian Canola 2015" (PDF) (Press release). Canadian Grain Research Laboratory: Canadian Grain Commission. ISSN 1700-2222
  12. ^ D.E., Seberry; D.W., McCaffery; T.M., Kingham (2016). Quality of Australian canola 2015–16 (PDF) (Press release). Australia: NSW Department of Primary Industries - Australian Oilseeds Federation. ISSN 1322-9397
  13. ^ a b „What is canola oil?”. Canola Council of Canada. 2016. Pristupljeno 6. 10. 2017. 
  14. ^ „canola oil benifits”. Canadian-Pride. 2019. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  15. ^ „Canola Oil Myths and Truths”. Berkeley Wellness, School of Public Health, University of California, Berkeley. 17. 2. 2015. Pristupljeno 6. 10. 2017. 
  16. ^ „Canola Oil Cooking Benefits”. WebMD Medical Reference Reviewed by Kathleen M. Zelman, MPH, RD, LD on April 28, 2016. Pristupljeno 8. 10. 2017. 
  17. ^ Katherine Zeratsky, I've read that canola oil contains toxins. Is this true? Healthy Lifestyle Nutrition and healthy eating. Mayo Foundation for Medical Education and Research (MFMER), 2017.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Academy of Nutrition and Dietetics: Nutrition Fact Sheet: Canola Oil: Good for Every Body!
  • American Heart Association: Healthy vegetable oils associated with reduced heart attack risk, lower blood pressure.
  • WebMD Health News: Omega-3 Fatty Acid Slows Alzheimer's.
  • U.S. Canola Association: Top 10 Myths About Canola.
  • FDA: Summary of Qualified Health Claims Subject to Enforcement Discretion.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kanola na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канола&oldid=27395718”