Stearinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Stearinska kiselina[1]
Stearic acid.svg
Octadecanoic acid (stearic).png
Nazivi
IUPAC naziv
Octadecanoic acid
Drugi nazivi
Identifikacija
3D model (Jmol)
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.285
Svojstva
C18H36O2
Molarna masa 284,48 g·mol−1
Gustina 0,847 g/cm3 na 70 °C
Tačka topljenja 696 °C (1.285 °F; 969 K)
Tačka ključanja 383 °C (721 °F; 656 K)
Indeks refrakcije (nD) 1,4299
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Stearinska kiselina je zasićena masna kiselina sa 18 ugljenika dugim lancom i IUPAC imenom oktadekanoinska kiselina. Ona je voskasta čvrsta materija, sa hemijskom formulom C18H36O2, ili CH3(CH2)16COOH. Njeno ime potiče od grč. στέαρ, ("stéar"; genitiv: "stéatos"), što znači loj. Soli i estri stearinske kiseline su stearati.

Prehrambeni izvori[уреди]

Stearinska kiselina se javlja u mnogim životinjskim i biljnim mastima i uljima, mada je zastupljenija u mastima životinjskog porekla. Značajan izuzetak su kakao maslac i ši maslac koji sadrže 28–45% stearinske kiseline.[4]

Reakcija[уреди]

Stearinska kiselina podleže tipičnim reakcijama zasićenih karboksilnih kiselina, kao što su redukcija do stearil alkohola, i esterifikacija sa nizom alkohola.

Stearinska kiselina se koristi zajedno sa ricinusom za pripremu tekstilnih omekšivača. Oni se zagrevaju i mešaju sa kaustičnom potašom ili kaustičnom sodom.

Reference[уреди]

  1. Susan Budavari, ур. (1989). [erck Index (11th изд.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. стр. 8761. ISBN 9780911910285. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Beare-Rogers J., Dieffenbacher A. Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685. 

Literatura[уреди]

  • Susan Budavari, ур. (1989). [erck Index (11th изд.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. стр. 8761. ISBN 9780911910285. 

Spoljašnje veze[уреди]