Palmitinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Palmitinska kiselina[1]
Palmitic acid.svg
Palmitic-acid-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
hexadecanoic acid
Drugi nazivi
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.000.284
Svojstva
C16H32O2
Molarna masa 256.42 g/mol
Agregatno stanje Beli kristali
Gustina 0.853 g/cm3 na 62 °C
Tačka topljenja 62.9 °C[4]
Tačka ključanja 351-352 °C[5]
215 °C na 15 mmHg
nerastvora
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Palmitinska kiselina, ili heksadekanska kiselina u IUPAC nomenklaturi, je jedna od najrasprostanjenijih zasićenih masnih kiselina nađenih u životinjama i biljkama.[4] Njena molekulska formula je CH3(CH2)14COOH. Kao što proističe iz imena, ona je glavna komponenta ulja dobijenog iz palmi (palmino ulje, ulje palmine koštice i kokosovo ulje). Reč palmitinska potiče od franc. palmitique reči, sa značenjem srž palme.

Palmitinsku kiselinu je otkrio Edmond Fremi 1840. kao proizvod saponifikacije palminog ulja.[6] Maslac, sir, mleko i meso takođe sadrže ovu masnu kiselinu.[4][7] Palmitatima se nazivaju soli ili estri palmitinske kiseline. Palmitinski anjon se može detektovati na neutralnim pH vrednostima.

Hidrogenacija palmitinske kiseline daje cetil alkohol.

Biohemija[уреди]

Palmitinska kiselina je prva masna kiselina proizvedena tokom lipogeneze (sinteze masnih kiselina) i iz nje se nastaju duže masne kiseline. Palmitat formira negativnu povratnu spregu sa acetil-CoA karboksilazom (ACC) koja je odgovorna za konvertovanje acetil-CoA u malonil-CoA koji se koristi za dodavanje na rastući acil lanac, čime sprečava dalje formiranje palmitata.[8] U biologiji se neki proteini modifikuju dodavanjem palmitoil grupe u procesu palmitoilacije. Palmitoilacija je važna za membransku lokalizaju mnogih proteina.

Napalm[уреди]

Derivati palmitinske kiseline su bili korišćeni u kombinaciji sa naftom tokom Drugog svetskog rata za proizvodnju napalma (aluminijum naftenat i aluminijum palmitat).[9]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Beare-Rogers, J.; Dieffenbacher, A.; Holm, J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685. 
  5. Palmitic acid at Inchem.org
  6. E. Frémy (1842). „Memoire sur les produits de la saponification de l’huile de palme”. Journal de Pharmacie et de Chimie XII: 757. 
  7. Mary Enig (Spring 2004). „The Importance of Saturated Fats for Biological Functions]”. Wise Traditions in Food, Farming and the Healing Arts (the quarterly magazine of the Weston A. Price Foundation).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. „Fatty acid biosynthesis - Reference pathway”. 
  9. {{cite web |url=http://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/napalm.htm |title=Napalm

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]