Karakul (ovca)
Karakul je rasa ovce, koja potiče iz srednje Azije. Prema arheološkim dokazima, tu se gajila oko 1400. godine p. n. e.
Prilagođena je ekstremnim pustinjskim uslovima života. Preživljava zahvaljujući sposobnosti da gomila mast u repu.
Karakul ovca je najpoznatija po kvalitetnom krznu, koje se dobija od tek rođenih jaganjaca. To krzno se zove astragan ili karakul. Od njega se prave karakul šubare.
Karakul rasa ovaca je rasprostranjena u srednjoj i jugozapadnoj Aziji. Najuži centar je Buhara. Osim azijskog dela, karakul se gaji u Rusiji, Ukrajini i severnom Kavkazu. Zbog izuzetno cenjenog kvaliteta krzna, koje je veoma traženo za izradu luksuzne odeće (bunde, šubare, rukavice), karakul ovca je izvožena mnogo van granica svoje postojbine u Holandiju, Norvešku, Finsku, Francusku, Nemačku, Rumuniju, Srbiju, Kanadu, Japan i SAD.
Ovce ove rase imaju usku i dugačku glavu. Prednji deo glave je ispupčen. Uši su dosta oborene (klempave), dugačke 10-15 cm i obrasle finom kratkom dlakom crne boje. Ovce su šute, a ovnovi imaju dobro razvijene rogove, trouglastog preseka i uvrnute u vidu spirale. Vrat je dosta dugačak i tanak. Trup je dugačak i uzan. Grudi su duboke i rebra pljosnata. Visina grebena ovnova iznosi u proseku oko 75, a ovaca oko 65 cm. Noge su dugačke i jake. Rep je vrlo širok u osnovi, sastavljen od 15-20 pršljenova. Idući od korena prema vrhu, rep se naglo sužava i završava se tankim repićem koji ima oblik latiničnog slova Ѕ, što je posledica srastanja pršljenova. Sa gornje strane rep je pokriven vunom, a sa donje je ogoljena beličasta koža. U toku sezone, kada je obilata ishrana, u repu se nagomila nekoliko kilograma (i do 8 kg) loja koji služi kao rezervna hrana u oskudnom periodu ishrane. Ova osobina karakul rasu svrstava u masnorepe ovce.
Krzno je glavni proizvod ove rase ovaca. Karakul rasa ovaca daje najkvalitetnije krzno. Kvalitet krzna se ceni na osnovu broja uvojaka, sjaja pramenova i veličine kožice. Najbolji kvalitet kožice dobija se od jagnjadi koja se kolju sa 1 do 3 dana starosti, jer se posle tog vremena uvojci počinju polako odvijati, tako da su nakon nekoliko meseci potpuno odvijeni.
Proizvodnja mesa je druga po značaju karakteristika ove rase ovaca. U zavisnosti od uslova ishrane, masa tela odraslih ovaca se kreće između 45 i 70, a ovnova između 60 i 90 kg. Jagnjad, sa lošim osobinama uvojaka, koja se zbog toga ne žrtvuju u prvim danima života, sa tri meseca uzrasta u normalnim uslovima držanja i ishrane, prosečno imaju između 20 i 23 kg. Kvalitet mesa karakula je sličan kvalitetu mesa naših pramenki, s tom razlikom što su mišići sastavljeni od nešto grubljih vlakana i što su utovljena grla jačeg mirisa, s obzirom da je karakul masnorepa ovca.
Telo ovaca je pokriveno grubom vunom, tamne boje. Ima i jedinki sa sivom i smeđom vunom. Glava, uši i noge su obrasli crnom sjajnom dlakom. Runo je otvoreno i sastavljeno od šiljastih pramenova. Godišnji nastrig vune odraslih ovaca, u dobrim uslovima ishrane i držanja, je 3-3,5 a ovnova 3,5-4 kg, sa randmanom od 55-58%.
U toku laktacije, koja u proseku traje između 110-120 dana, ovce proizvedu 70-80 litara mleka. Karakul spada u kasnostasne i primitivne rase ovaca. Mlada grla prvi put ulaze u priplod sa starošću od 16-18 meseci. Priplodna plodnost karakulse ovce je 110-115%, tj. od 100 ovaca se dobije 110-115 jagnjadi.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Krajinović, Milan (2006). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. Novi Sad. str. 73-74. ISBN 867520088-9
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
