Karl Kundman
Karl Kundman (nem. Carl Kundmann; Beč, 15. jun 1838 — Beč, 9. jun 1919) bio je austrijski vajar.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kundman je studirao na Akademiji lepih umetnosti u Beču. Posle šest godina otišao je u Drezden da uči kod Ernsta Julijusa Hanela, koji je imao veliki uticaj na njegov stil.[1] Od 1865. do 1867. živeo je u Rimu, gde je radio na projektu Šubertovog spomenika koji je postavljen u Bečkom gradskom parku. Izradu ovog spomenika naručilo je Bečko muško horsko društvo, a finansirao je Nikolaus Dumba. Gde postaviti statuu, bilo je predmet mnogih debata. Gradonačelnik Beča Andreas Zelinka je želeo da se postavi na istaknuto mesto, ali je 1868. godine prevladao Umetnički savetodavni odbor koji je odabrao „intimniju“ lokaciju između drveća na ivici travnjaka. Iste godine je postavljen temelj, a spomenik (sa tri reljefa Teofila Hanzena) je otkriven 1872. godine. Rad je bio toliko kvalitetan da je Kundmanu doneo mesto profesora na Akademiji, gde je predavao do penzionisanja 1909. Kristijan Berens je verovatno njegov najpoznatiji učenik.[2]
Godine 1872, Kundman je učestvovao na konkursu za izradu delova spomenika nadvojvotkinji Mariji Tereziji, koji će biti postavljen između Prirodnjačkog muzeja i Muzeja istorije umetnosti u Beču. Kundman je dobio narudžbine za nekoliko statua u oba muzeja. Radio je i na spomen obeležjima Francu Grilparceru i Vilhelmu fon Tegetofu, kao i na skulpturama za Gradsku većnicu, novo krilo Palate Hofburg i arkade Univerziteta u Beču.[2]
Nekoliko nedelja nakon smrti Karla Kundmana, ulica u Landštrase je preimenovana u Kundmangase.
Odabrani radovi[uredi | uredi izvor]
- 1867–1873: Statue Rudolfa I od Nemačke, Leopolda I, Markgrofa Austrije, Princa Eugena Savojskog i Šarla Bonaventure de Longevala u Vojno-istorijskom muzeja u bečkom Arsenalu.[1]
- 1877: Takmičenje za spomenik Grilparceru u Folksgartenu: Kundman je dobio zadatak da uradi glavnu figuru, a Rudolf Vajer reljefne panele. Spomenik je otkriven 1889. godine.
- 1886 Spomenik Tegethofu u Prateršternu (trg u okrugu Leopoldštat).
- 1898 – 1902 Atena fontana ispred zgrade Austrijskog parlamenta .
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Ilse Krumpöck: Die Bildwerke im Heeresgeschichtlichen Museum. Wien 2004, S. 100
- ^ a b Biographie, Deutsche. „Kundmann, Karl - Deutsche Biographie”. www.deutsche-biographie.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2023-01-04.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- W. Krause: "Kundmann Karl". In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Vol. 4, Austrian Academy of Sciences, Vienna 1969, p. 349 f. (Direct links to "p. 349", "p. 350")
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
