Kevermeš

Koordinate: 46° 15′ S; 21° 07′ I / 46.25° S; 21.11° I / 46.25; 21.11
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kevermeš
mađ. Kevermes
Ime naselja na rovaškom pismu
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mađarska
RegionVelika južna ravnica
ŽupanijaBekeš
SrezMezekovačhaza
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2.049[1]
 — gustina47,3 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate46° 15′ S; 21° 07′ I / 46.25° S; 21.11° I / 46.25; 21.11
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina43,36 km2
Kevermeš na karti Mađarske
Kevermeš
Kevermeš
Kevermeš na karti Mađarske
Poštanski broj5744
Pozivni broj(+36) 68
Veb-sajt
http://www.kevermes.hu/

Kevermeš (mađ. Kevermes) je manji grad u županiji Bekeš u Mađarskoj.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kevermeš pustara je posed (uz mesto istog naziva), koji je 1715.[2] godine dobila srpska plemićka porodica Tekelija, sa predikatom "ot Vizeša i Kevermeša". Isti je nasledio od oca čuveni srpski mecena Sava Tekelija "Ot Vizeša i Kevermeša".[3] Bila je to pustara od 4374 jutra, na kojoj se uglavnom gajila stoka.[4] Godine 1815. tu su se naselili vrtlari, i ti naseljenici uzimaju u zakup zemlju, obrađuju delove pustare za baštovanluk.

Sava Tekelija se kao prenumerant jedne potpisuje 1829. godine, samo sa predikatom "Ot Kevermeša".[5] Imanje je držao od 1835. godine Savin sinovac Petar Tekelija. A godine 1837-1847. pominje se baron Georg Sina, koji sa baštovanima sklapa dva desetogodišnja ugovora o zakupu.

Sava Tekelija je još za života poveo sudski spor protiv sinovca Petra koji je uživao prihoda od obe pustare u periodu 1796-1811. godine. Nakon smrti obojice, naslednik Matica srpska je nastavila taj dugogodišnji sudski proces sada protiv novih posednika barona Jovana Sine i Petrove udovice Marije rođ. Zako.[6]

U mestu Kevermešu je 1855. godine bilo 2488 stanovnika, skoro sve rimokatolika Mađara. Tu je rimokatolička crkva, osnovna škola, opštinska kuća, tri plemićka doma i 280 kuća žilira.[7] Rimokatolička parohija je osnovana 1835. godine od strane spahije Petra Tekelije, a broj katolika 1866. godine iznosio je 2502. Godine 1860. beležnik u mestu bio je Rac Pal, a išpan od spahiluka Ivan Stojanović. Od decembra 1861. godine tu je uspostavljena pošta. Bio je Kevermeš 1891. godine velika opština u Čanadskoj županiji, sa 3734 mađara stanovnika.[8] Bilo je u Kevermešu opštini u Batonjskom srezu 1905. godine 15 pravoslavnih Srba.[9]

Vizeš[uredi | uredi izvor]

Spahiluku Tekelijinom je pripadala i pustara Vizeš, čiji naziv se nalazio kao predikat, uz ime vlasnika. Formalni vlasnik je bio do 1837. godine Petar Tekelija "Ot Kevermeša", a zatim baron Đorđe Sina. Vizeš je bio podređen spahiluku selu Kevermešu. To je prostor veličine 3400 jutara, od kojih je 2300 jutara pašnjak. Nalazile su se 1855. godine samo tri kuće na imanju: dve spahijske i jedna išpanska (upravitelja). Od 110 radnika-stanovnika bilo je 86 Mađara i 24 Rumuna.[10] Godine 1860. vizoški išpan je bio Janoš Geršić.

Godine 1873. obe pustare pripadaju Batanjskom srezu. U njihovom neposrednom susedstvu su takođe stari Tekelijini posedi: Mali i Veliki Iratoš.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ Dušan Popović: "Vojvodina", Novi Sad 1939.
  3. ^ Aleksandar Forišković: "Tekelije, vojničko plemstvo 18. veka", Novi Sad 1985.
  4. ^ Jovan Subotić: "Život Save Tekelije...", Budim 1861.
  5. ^ Georgije Lazarević: "Cveće...", Budim 1829.
  6. ^ "Letopis Matice srpske", Novi Sad 1865.
  7. ^ Imre Palugyay: "Magyarország történeti: földirati s állami legujabb leirása ...", Tom 4, Pest 1855.
  8. ^ "A Pallas nagy lexikona", Budapest 1895.
  9. ^ Mata Kosovac: "Srpska pravoslavna mitropolija Karlovačka po podacima iz 1905. godine", Sremski Karlovci 1910.
  10. ^ Imre Palugyay...

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • A 150 éves Kevermes község története; összeáll. Pelle Ferenc; Községi Tanács, Kevermes, 1965
  • Pelle Ferenc: A 150 éves kevermesi római katolikus plébánia és templom története; Kevermesi Római Katolikus Egyházközség, Kevermes, 1985
  • Pelle Ferenc: Az iskolai nevelés és oktatás 150 éve Kevermesen; Kevermesi Általános Iskola és Diákotthon–Nagyközségi Tanács–Lenin Mgtsz., Kevermes, 1987
  • Bozó László: Kevermes madárvilága; Dél-békési Természetvédelmi és Madártani Egyesület, Kevermes, 2017

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kevermeš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кевермеш&oldid=25393994”