Kim Pik

Kim Pik
Kim Pik iz januara 2007.
Puno ime	Kim Lorens Pik
Datum rođenja	(1951-11-11)11. novembar 1951.
Mesto rođenja	Solt Lejk Siti, Juta, SAD
Datum smrti	19. decembar 2009.(2009-12-19) (58 god.)
Mesto smrti	Marij, Juta, SAD
Roditelji	Fran Peek

Kim Lorens Pik (engl. Laurence Kim Peek; Solt Lejk Siti, 11. novembar 1951 — Marij, 19. decembar 2009) je bio američki savantpoznat kao „megasavant“. Imao je izuzetno pamćenje, ali je imao i društvenih problema, verovatno zbog poremećaja u razvoju povezanim sa urođenim anomalijama mozga. Bio je inspiracija za lik Rejmonda Bebita kojeg igra Dastin Hofman u filmu Kišni čovek (engl. Rain Man). Za razliku od Bebita koji je imao autizam, Pik je imao genetski nasleđen sindrom (engl.FG syndrome).

Detinjstvo i mladost

Kim Pik je rođen u Solt Lejk Sitiju u Juti, sa makrocefalijom, oštećenjem malog mozga i sa agenezijom korpus kalozuma, stanjem u kome nedostaje snop nerava koji povezuju dve hemisfere mozga. Spekuliše se da su njegovi neuroni napravili neobične veze zbog odsustva korpus kalozuma što je rezultiralo povećanjem kapaciteta memorije. Prema Pikovom ocu, Frensisu Piku, Kim je u bio stanju da pamti stvari već od svoje druge godine. Čitao je knjige i skoro sve ih je naučio napamet, a zatim ih je ostavljao naopako na policu kako bi pokazao da ih je pročitao, što je praktikovao ceo svoj život. On je mogao da pređe knjigu za oko sat vremena i zapamti skoro sve što je pročitao, pamteći ogromne količine informacija u temama koje se kreću od istorije, književnosti, geografije, brojeva, sporta, muzike i datuma. Pik je čitao skenirajući levu stranicu levim okom, zatim destnu stranicu desnim okom. Prema članku iz časopisa Tajm (engl. The Time) on je tačno mogao da se seti sadržaja najmanje 12000 knjiga. Pik je živeo u Mariju, Juti i proveo je značajan deo svog životnog vremena čitajući u biblioteci u Solt Lejk Sitiju i demonstrirajići svoje sposobnosti u školama uz veliku pomoć svoga oca. Pik nije prohodao do svoje četvrte godine. Takođe, nije bio sposoban da zakopča košulju i imao je problema i sa drugim motoričkim sposobnostima, verovatno zbog oštećenja malog mozga koji inače koordinira motoričkim aktivnostima. U psihološkim testiranjima Pik je imao koeficijent inteligencije ispod proseka (87), na opštim testovima. U šestoj godini je predloženo da se uradi lobotomija, da izleči neprestano brbljanje, vrpoljenje i nemirluk. U sedmoj godini bio je izbačen iz škole zato što nije mogao da se kontoliše posle samo sedam minuta provedenih na času. Nakon toga učitelji su dolazili kod njega na 45 minuta dnevno, dva puta sedmično. Sa 14 godina je završio srednjoškolski nastavni plan i program četiri godine pre roka. Kada je imao 18 godina bio je angažovan na upravljanju platnog spiska od 160 ljudi, koji je obavljao za nekoliko sati nedeljno bez potrebe korišćenja kalkulatora. U svojim ranim tridesetim godinama je otpušten, jer je rukovodstvo odlučilo da kompjuterizuje obračun plate. Bile su potebne dve stalno zaposlene računovođe plus računar da ga zamene.

Kišni čovek

Kim Pik, Frensis Pik i „najomiljeniji oskar", 16. januar 2007.

U 1984. godini, scenarista Beni Morou je sreo Pika u Arlingtonu, Teksasu, i rezultat toga je bio film Kišni čovek iz 1988. godine. Karakter Rejmonda Bebita, iako je bio inspirisan Pikom, prikazan je kao autista. Dastin Hofman, koji je igrao Bebita, upoznao je Pika i druge savante da bi odigrao ulogu precizno i metodično. Film je vodio do velikog broja zahteva za Pikove nastupe, što je povećavalo njegovo samopouzdanje. Beri Morou mu je dao svoju statuu Oskara da nosi sa sobom i da je pokazuje na svojim nastupima. Od tada se taj Oskar naziva „Najomiljenija Oskar statua“, zato što je držalo više ljudi nego bilo koju drugu. Kim je tajođe uživao prilazeći strancima i pokazujući im svoj talenat za izračunavanje kalendara, govoreći im kog dana u nedelji su se rodili i koje su stavke bile na naslovnim stranama značajnijih novina tog dana. Pik se takođe pojavljivao i na televiziji. Putovao je sa svojim ocem koji je brinuo o njemu i obavljao mnoge uobičajene dnevne poslove koje su Piku prestavljale problem.

Naučna istraživanja

U 2004. godini naučnici u NASA centru za istraživanje, pregledali su Pika nizom testova uključujući kompjutersku tomografiju i magnetnu rezonancu. Namera je bila da se stvori trodimenzionalan pogled na njegove struktre mozga i da se uporede sa slikama magnetne rezonance koje su rađene 1988. godine. To su bili prvi okvirni pristupi u korišćenju neinvazivne tehnologije radi daljeg istraživanja Kimovih savantskih sposobnosti. U 2008. godini rezultati istraživanja su pokazali da Pik verovatno ima redak genetski sindrom vezan za iks hromozom koji izaziva fizičke anomalije, kao što su hipotonija (nizak tonus mišića) i makrocefalija (abnormalno velika glava).

Zanimljivosti

Pik je zapamtio toliko Šekspirovih drama i muzičkih komozicija da je bio cepidlaka za tačnost. Njegov otac je govorio da su morali da prekidaju nastupe, jer bi on ustajao i ispravljao glumce i muzičare. On bi ustao i rekao: „Čekajte malo! Trombon je promašio dva tona“, rekao je Frensis. Mogao je da identifikuje stotine klasičnih kompozicija i da kaže kada i gde svaka od njih komponovana i prvi put izvedena, da da ime kompozitora i mnogih biografskih detalja, pa čak i da raspravlja o formalnim i tonskim komponentama muzike.

Smrt

Kim Pik je umro od srčanog udara u svom domu, 19. decembra 2009. godine u 58 godini života. Njegov otac Frensis je umro 5. aprila 2014. godine, u 88. godini starosti.