Клека (врста)
| Kleka | |
|---|---|
| |
| Juniperus communis | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | J. communis
|
| Binomno ime | |
| Juniperus communis | |
| |
| Распрострањеност врсте | |
Клека,[2] боровица,[3] клек обични,[2] боровица обична[2] или вења[2] (лат. Juniperus communis), vrsta je četinara iz porodice čempresa[4] (lat. Cupressaceae). Za ovu vrstu se ponekad koristi i naziv smreka,[2] ali kleku ne treba mešati sa pravom smrekom ili smrčom.
Opis[uredi | uredi izvor]
2014.JPG)
Kleka je zimzeleni četinar, koji raste kao malo drvo ili grm (što zavisi od staništa). Igličasti listovi, koji su grupisani po 3 u pršljenu, su u početku svetlozelene boje, a posle potamne. Razlikuju se muška i ženska stabla. Ženske šišarke, koje se nalaze na ženskim stablima se oprašuju vetrom.
Plodovi kleke su sočne šišarke, koje sazrevaju dve godine nakon cvetanja. Plodovi su prve godine jajastog oblika i zeleni, a druge su okrugli, prečnika 4-12 mm i crno-ljubičaste boje. Obično imaju tri mesnate srasle ljuspe (ponekad šest), od kojih svaka ima po jedno seme.[5][6][7]
Seme se širi nakon što ptica pojede plod, svari mesnati deo ploda, a zatim seme koje je tvrdo i ne svarljivo, putem izmeta izbaci u spoljašnju sredinu.[5][6][7]
Muške šišarke su žute boje, duge su 2-3 mm i opadaju nakon što oslobode polen, do čega dolazi u martu i aprilu.[5][6][7]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Kleka raste na velikom delu severne hemisfere, od Severne Amerike, preko južnog Grenlanda, Evrope, istočne Azije do severne Afrike, gde postoje reliktne populacije. Raste po krševitim i kraškim terenima, na sunčanim i suvim mestima.
Ekologija i stanište[uredi | uredi izvor]
Ovo je uglavnom pionirska šumska vrsta, koja zauzima prirodne izbočine stena i druga mesta sa skeletnim zemljištem i obilnom sunčevom svetlošću u šumama i svetlim šumama, kako širokolisnih tako i četinarskih šuma (posebno Pinus sylvestris - Betula spp.- Quercus spp.), u kojima može dobiti lokalnu dominaciju nakon poremećaja (bez požara). Takođe preovlađuje u ekotonu između otvorenih šuma i travnjaka na siromašnim peskovitim zemljištima i na stabilizovanim peščanim dinama u unutrašnjosti.
Nadmorska visina rasprostranjenja se kreće od 5 m do 2.400 m nm. Čini se veoma ravnodušnim prema tipu zemljišta i javlja se u suvom pesku, nasipima krede i rastresitim (dolomitskim) sipištima, kao i u kiselom tresetu, sa niskim ili promenljivim nivoom podzemnih voda.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Farjon, A (2013). „Juniperus communis”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2013: e. Pristupljeno 10. 11. 2017.
- ^ a b v g d Pažđerski, Dušan Vladislav. „Poljsko-srpskohrvatski rečnik biljaka” (PDF). Projekat Rastko. str. 28. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 07. 2018. g. Pristupljeno 15. 07. 2018.
- ^ „Borovica”. Biološka raznovrsnost Srbije - bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 17. 07. 2018. g. Pristupljeno 15. 07. 2018.
- ^ „Čempresi”. Biološka raznovrsnost Srbije - bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 17. 07. 2018. g. Pristupljeno 17. 07. 2018.
- ^ a b v Rushforth, K. (1987). Conifers.
- ^ a b v Adams, R. P. (2004). Junipers of the World: The genus Juniperus.
- ^ a b v Arboretum de Villardebelle: Juniperus
- ^ „Common Juniper”. IUCN RedList. Pristupljeno 11. 12. 2022.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rushforth, K. (1987). Conifers. Helm. ISBN 978-0-7470-2801-7.
- Adams, R. P. (2004). Junipers of the World: The genus Juniperus. Victoria: Trafford. ISBN 978-1-4120-4250-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
