Обична клека
| Обична клека | |
|---|---|
| Juniperus communis subsp. communis у Холандији | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Gymnosperms |
| Дивизија: | Pinophyta |
| Класа: | Pinopsida |
| Ред: | Pinales |
| Породица: | Cupressaceae |
| Род: | Juniperus |
| Секција: | Juniperus sect. Juniperus |
| Подсекција: | Juniperus subsect. Juniperus |
| Врста: | J. communis
|
| Биномно име | |
| Juniperus communis | |
| Природни ареал | |
Клека,[3] боровица,[4] клек обични,[3] боровица обична[3] или вења[3] (лат. Juniperus communis), врста је четинара из породице чемпреса[5] (лат. Cupressaceae). За ову врсту се понекад користи и назив смрека,[3] али клеку не треба мешати са правом смреком или смрчом.
Опис
[уреди | уреди извор]

Клека је зимзелени четинар, који расте као мало дрво или грм (што зависи од станишта). Игличасти листови, који су груписани по 3 у пршљену, су у почетку светлозелене боје, а после потамне. Игличасти листови никада не прерасту у љуспасте листове, за разлику од других врста овог рода код којих се то дешава. Разликују се мушка и женска стабла. Женске шишарке, које се налазе на женским стаблима се опрашују ветром.
Плодови клеке су сочне шишарке, које сазревају две године након цветања. Плодови су прве године јајастог облика и зелени, а друге су округли, пречника 4-12 mm и црно-љубичасте боје. Обично имају три меснате срасле љуспе (понекад шест), од којих свака има по једно семе.[6][7][8]
Семе се шири након што птица поједе плод, свари меснати део плода, а затим семе које је тврдо и несварљиво, путем измета избаци у спољашњу средину.[6][7][8]
Мушке шишарке су жуте боје, дуге су 2-3 mm и опадају након што ослободе полен, до чега долази у марту и априлу.[6][7][8]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Клека расте на великом делу северне хемисфере, од Северне Америке, преко јужног Гренланда, Европе, источне Азије до северне Африке, где постоје реликтне популације. Расте по кршевитим и крашким теренима, на сунчаним и сувим местима.
Екологија и станиште
[уреди | уреди извор]Ово је углавном пионирска шумска врста, која заузима природне избочине стена и друга места са скелетним земљиштем и обилном сунчевом светлошћу у шумама и светлим шумама, како широколисних тако и четинарских шума (посебно Pinus sylvestris - Betula spp.- Quercus spp.), у којима може добити локалну доминацију након поремећаја (без пожара). Такође преовлађује у екотону између отворених шума и травњака на сиромашним песковитим земљиштима и на стабилизованим пешчаним динама у унутрашњости.
Надморска висина распрострањења се креће од 5 m до 2.400 m нм. Чини се веома равнодушним према типу земљишта и јавља се у сувом песку, насипима креде и растреситим (доломитским) сипиштима, као и у киселом тресету, са ниским или променљивим нивоом подземних вода.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Farjon, A. (2013). . „Juniperus communis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2013. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42229A2963096.en
. Приступљено 11. 11. 2021. Непознати параметар |article-number=игнорисан (помоћ) - ^ NatureServe (2024). „Juniperus communis”. Arlington, Virginia. Приступљено 5. 9. 2024.
- ^ а б в г д Пажђерски, Душан Владислав. „Пољско-српскохрватски речник биљака” (PDF). Пројекат Растко. стр. 28. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2018. г. Приступљено 15. 07. 2018.
- ^ „Боровица”. Биолошка разноврсност Србије - bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 15. 07. 2018.
- ^ „Чемпреси”. Биолошка разноврсност Србије - bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 17. 07. 2018.
- ^ а б в Rushforth, K. (1987). Conifers.
- ^ а б в Adams, R. P. (2004). Junipers of the World: The genus Juniperus.
- ^ а б в Arboretum de Villardebelle: Juniperus
- ^ „Common Juniper”. IUCN RedList. Приступљено 11. 12. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rushforth, K. (1987). Conifers. Helm. ISBN 978-0-7470-2801-7.
- Adams, R. P. (2004). Junipers of the World: The genus Juniperus. Victoria: Trafford. ISBN 978-1-4120-4250-5.