Обична клека

Обична клека
Juniperus communis subsp. communis у Холандији
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Сигуран  (NatureServe)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Gymnosperms
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Cupressaceae
Род:	Juniperus
Секција:	Juniperus sect. Juniperus
Подсекција:	Juniperus subsect. Juniperus
Врста:	J. communis
Биномно име
Juniperus communis L.
Природни ареал

Клека, боровица, клек обични, боровица обична или вења (лат. Juniperus communis), врста је четинара из породице чемпреса (лат. Cupressaceae). За ову врсту се понекад користи и назив смрека, али клеку не треба мешати са правом смреком или смрчом.

Опис

Грм клеке

Плод клеке

Урбани пример

Клека је зимзелени четинар, који расте као мало дрво или грм (што зависи од станишта). Игличасти листови, који су груписани по 3 у пршљену, су у почетку светлозелене боје, а после потамне. Игличасти листови никада не прерасту у љуспасте листове, за разлику од других врста овог рода код којих се то дешава. Разликују се мушка и женска стабла. Женске шишарке, које се налазе на женским стаблима се опрашују ветром.

Плодови клеке су сочне шишарке, које сазревају две године након цветања. Плодови су прве године јајастог облика и зелени, а друге су округли, пречника 4-12 mm и црно-љубичасте боје. Обично имају три меснате срасле љуспе (понекад шест), од којих свака има по једно семе.

Семе се шири након што птица поједе плод, свари меснати део плода, а затим семе које је тврдо и несварљиво, путем измета избаци у спољашњу средину.

Мушке шишарке су жуте боје, дуге су 2-3 mm и опадају након што ослободе полен, до чега долази у марту и априлу.

Распрострањеност

Клека расте на великом делу северне хемисфере, од Северне Америке, преко јужног Гренланда, Европе, источне Азије до северне Африке, где постоје реликтне популације. Расте по кршевитим и крашким теренима, на сунчаним и сувим местима.

Екологија и станиште

Ово је углавном пионирска шумска врста, која заузима природне избочине стена и друга места са скелетним земљиштем и обилном сунчевом светлошћу у шумама и светлим шумама, како широколисних тако и четинарских шума (посебно Pinus sylvestris - Betula spp.- Quercus spp.), у којима може добити локалну доминацију након поремећаја (без пожара). Такође преовлађује у екотону између отворених шума и травњака на сиромашним песковитим земљиштима и на стабилизованим пешчаним динама у унутрашњости.

Надморска висина распрострањења се креће од 5 m до 2.400 m нм. Чини се веома равнодушним према типу земљишта и јавља се у сувом песку, насипима креде и растреситим (доломитским) сипиштима, као и у киселом тресету, са ниским или променљивим нивоом подземних вода.

Литература

• Rushforth, K. (1987). Conifers. Helm. ISBN 978-0-7470-2801-7. 
• Adams, R. P. (2004). Junipers of the World: The genus Juniperus. Victoria: Trafford. ISBN 978-1-4120-4250-5.