Pređi na sadržaj

Kondo Isami

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Isami Kondo
Kondo Isami
Datum rođenja(1834-10-09)9. oktobar 1834.
Mesto rođenjaKamiišihara, Japan
Datum smrti17. maj 1868.(1868-05-17) (33 god.)
Mesto smrtiIbataši, Tokio, Japansko carstvo

Kondo Isami (jap. 近藤勇 "Kondō Isami") (9. oktobar 1834 – 17. maj 1868) bio je samuraj i deo policije kasnog Edo perioda. Najpoznatiji je kao glavni komandant jedinice Šinsengumija.

Rano doba[uredi | uredi izvor]

Kondo Isami, kome je po rođenju dato ime Kacugoro, bio je sin oca Mijagava Hisadžira i majke Mije koji nisu bili samurajskog porekla već su pripadali kasti zemljoradnika.[1][2] Imao je dva starija brata, Otodžira (音次郎; kasnije poznat i kao Otogoro 音五郎) i Kumeza (粂蔵; kasnije poznat i kao Sobei 惣兵衛) ali i stariju i mlađu sestru koje su veoma rano umrle.[3] Kondo (tada Kacugoro) počinje da uči veštinu mačevanja u Šieikanu, glavnom dodžou škole mačevanja „Tenen Rišin-rju“ stila, zajedno sa svoja dva brata 1848. godine.[4]

Kao mladić bio je strastveni čitalac a naročito je uživao u pričama kao što su „49 ronina“ i „tri carstva“ (jedan od četiri klasična kineska romana).[5] Opisivan je kao dobro i poslušno dete, vredan i dobar učenik ali i kao osoba koja nije dozvoljavala da ga neko maltretira ili da mu se na neki način podsmeva. Zahvaljujući glasini da je pobedio grupu razbojnika koji su hteli da provale u njegov dom, privukao je pažnju čoveka i trećeg majstora škole mača Tenen Rišin-rju Kondo Šusukea.[6] Brzo je učio i pozitivno se istakao pa ga 19. oktobra 1849. Šinsuke konačno uzima pod svoje, usvaja ga i daje mu ime Kondo Isao. Nekoliko godina kasnije Isao će zvanično postati naslednik dodžoa i četvrta generacija majstora (sōke no yondai me 宗家四代目) škole Tenen Rišin-rju.[7] U tom periodu upoznaje i Hidžikatu Tošizoa, dobrog prijatelja i osobu koja će biti drugi čovek Šinsengumija. Sa Hidžikatom se upoznaje nakon što počinje da predaje u školi mačevanja, a u nameri da skupi novac, počinje da drži časove i u drugim dodžoima osim Šieikana. Pošto je puno putovao i držao časove u kućama svojih prijatelja u jednoj sreće i Hidžikatu Tošizoa tada putujućeg trgovca koji je prodavao lekove za modrice i slomljene kosti. Uprkost tome što ni on nije bio iz samurajske klase, Hidžikata pristupa Tenen Rišin-rju školi 1859. godine, gde počinje da vežba i da se aktivno druži sa Kondom. Ostalo je zabeleženo da je po opisu Kondo bio nizak, da je imao rupice dok se smejao u obrazima i da je imao široka usta.

Godine 1860, Kondo se venčava se ženom po imenu Macui Cune, nazivane još i samo Ocune (O se u japanskom jeziku dodaje u svrtu učtivošti i poštovanja) koja je ćerka visoko rangiranog samuraja Macuia Jasogoroa čiji je klan povezan sa tada vladajućim Tokugava klanom.[8][9] Ubrzo, rađa mu se ćerka Tamako (1862–1886)[10] koja će posle smrti svoga oca roditi sina. Kondov jedini unuk, Kondo Hisaro, biće ubijen u Rusko-japanskom ratu čime se završava njegova linija potomstva.[11]

Oklop i kaciga Kondo Isamija

Iako ga šogunat nikad nije upošljavao pre pojave Šinsengumija, danas se zna da je Kondo bio kandidat učitelja za vojnu školu „Kobušo“ koja je osnovana 1855. godine u cilju reformisanja vojnog sistema nakom dolaska brodova admirala Perija i otvaranja granica strancima.[12][13] Kondo je posedovao katanu „Kotecu“, za koju se dugo verovalo da je rad poznatog izrađivača mačeva iz 17. veka Nagasonea Kotecu-a, ali se ispostavlja da je njegov mač kopija i rad jednog drugog majstora Minamota no Kijomara[14]

Period u Šinsengumiju[uredi | uredi izvor]

Godine 1863, Tokugava šogunat je regrutovao i organizovao veliku grupu ronina, samuraja bez gospodara, u cilju zaštite aktuelnog šoguna Tokugava Ijemočija tokom njegovog boravka u Kjotu.[15] Kondo se priključio jedinici koja će kasnije biti poznata kao Rošigumi, sa svojim bliskim prijateljom Hidžikata Tošizoom, kao drugovima iz dodžo-a kao što su Jamanami Keisuke, Okita Sodži, Harada Sanosuke, Nagakura Šinpači, Todo Heisuke i Inoue Genzaburo. Kada je njihov prvi komandir Kijokava Hačiro otkrio pravu svrhu postojanja jedinice a to je da budu podrška aktuelnoj šogunskoj vladi, Kondo, Hidžikata i ostali članovi, mahom iz Mito oblasti ostali su u Kjotu i formirali „Rošingumi“.[16] jedinicu koja prima naređenja direktno od šoguna.[17] Odgovornost nad njima preuzeo je Macudaira Katamori dajući im zadatak da budu aktuelna policija prestonice i da održavaju red i mir u periodu kada je politika „Sono džoi“ (podržimo cara, proterajmo varvare) uzimala sve više maha.[18]

Odred Šinsengumi su se prvobitno oslovljavali imenom Miburo(Jap.壬生浪), u prevodu "ronini okruga Mibu". U to vreme, Mibu je bilo selo jugozapadno od Kjota, mesto gde su Šinsengumiji bili prvobitno stacionirani. U početku odred se delio na tri francije, jednu je vodio Serizava Kamo (rođen 1830. godine iz provincije Mino), drugu Kondo Isami[19] i treću Tonouči Jošio. Ovako podeljene postojale su tenzije i nesuglasice među grupama pa se podela rešila ujedinjenjem nakom što su Kondo i Tonouči ubili Serizavu[20] da bi kasnije Kondo ubio i Tonoučija. Datuma, 30. septembra 1865. godine (po lunarnom kalendaru 18. avgusta), samuraji oblasti Čošu koji se bili protiv Tokugavine vladavine su bili prinuđeni da se vrate u svoju oblast pod naređenjem od strane dvora, Aizu i samuraja iz oblasti Sacuma. Odred Šinsengumija je poslat da pomogne klanu Aizu da čuvaju ulaz dvora od mogućih napada klana Čošu. U to vreme "Šinsengumi" se po prvi put nazivaju tim imenom, najverovatnije dodeljenim od strane Macudaire Katamorija (tadašnji daimjo Aizu klana).[21] Na suprostavljenim stranama nalazile su se snage klana Mori iz oblasti Čošu i klan Šimazu iz oblasti Sacuma a bitka koja se tom prilikom održala kasnije se u istoriji naziva „Kinmon no hen“ (u prevodu „Kinmon Incident“ ili „Incident kod kapije palate“). Usled borbi ceo dobar deo Kjota je spaljen a ostalo je zapisano da je u borbama pobedu odneo šogunat i samuraji oblasti Sacuma uz pomoć raznih vojnih grupa, uključujući i Šinsengumi. Dana 10. jula 1867. godine[22] Kondo dobija titulu hatamoto, zajedno sa ostatkom Šinsengumija čineći je organizacijom koja odgovara samo šogunu.[23]

Učešće u Bošin ratu i smrt[uredi | uredi izvor]

Kondo Isami u bici kod Košu-kacunume.
Javno prikazivanje Kondove glave nakon obezglavljivanja - ilustracija u novinama 1868. godine.

Nekada jaka i neoboriva vlada Tokugava šogunata koja je trajala nekoliko stotina godina počela je rapidno da slabi. Posle ujedinjenja pobunjenih oblasti Čošu i Sacuma, stvarajući Satčo alijansu i pridruživanje okruga Tosa (koja šalje zvaničnu molbu šogunu da mirno preda vlast caru) šogunat se iz pobedničke strane pretrava u gubitničku. Nakon smrti Tokugave Ijesade i poraza u drugom pohodu na Čošu, šogun Tokugava Jošinobu, predaje vlast caru ali zbor različitih političkih previranja dolazi do kratkotrajnog Bošin rata.

Jedna od bitnijih bitaka u tom ratu jeste borba u Toba-Fušimi u januaru 1868. godine. Nakon što je sa svojim Šinsengumijima učestvovao u toj borbi, Kondo se vraća u Edo gde dobija rank „Vakadošijori“ (wakadoshiyori-kaku 若年寄格) titulu dodeljenu od strane već uveliko raspadajuće vlade šogunata.[24] Mada svesni poraza, odred Šinsengumija i dalje veran šogunu boreći se protiv pripadnika carske vojske. U Fušimi, Kondo biva ranjen puščanim metkom u rame i kasnije biva lako zarobljen u mestu „Nagarejama“. U zarobljeništvu, proglašen je krivim za ubistvo Sakamota Rjome, pa je u Inabašiju, blizu Tokija pogubljen tri nedelje posle izricanje kazne.[25]

Sudeći po Tani Tanekiju (1837–1911) iz okruga Tosa, Kondo je pogubljen od strane nove pobedničke vlade sastavljene mahom od samuraja iz okruga Čošu i Sacuma koji su ga direktno okrivili za smrt Sakamoto Rjome. Čak i nakod priznanja bivšeg člana Mimavarigumija Imai Nobua, 1870. godine Tani Taneki je i dalje insistirao na tome da na Konda padne krivica pa pravi krivac za smrti Sakamoto Rjome i dalje ostaje misterija čak i do današnjih dana.

Po starim japanskim običajima dodeljivanja posmrtnih imena, veruje se da je Kondovo posmrtno ime Kanten'inden'junchūseigi-daikōji (貫天院殿純忠誠義大居士) dodeljeno lično od strane Macudaira Katamorija. Izgradnju njegovog spomenika i grobnog mesta nadgledao je lično prijatelj i pripadnik Šinsengumija Hidžikata Tošizo.[26]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Kondo je često prikazan u istoriji, putem raznih medija, dokumentaraca, igranih filmova, televizijskih serija, crtaća i stripova. Inspiracija je za filmadžije još od 1924. godine[27], a njegov lik je igrao i poznati japanski glumac Toširo Mifune (Film "Šinsengumi", 1969. godine). Lik Kondo Isaoa iz animea Gintama, serijala duhovitog karaktera je grubo zasnivan na njemu. Pojavljuje se i u pričama poput: "Hakuouki Shinsengumi Kitan", "Kaze Hikaru" i "Peacemaker Kurogane". Pojavljuje se u nekoliko taiga drama, godišnjih serija koje državna televizija Japana svake godine snima o japanskim istorijskim ličnostima, kao što su "Šinsengumi!" i "Rjomaden".

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ōishi Manabu 大石学, Shinsengumi: saigo no bushi no jitsuzō 新選組: 最後の武士の実像. (Tokyo: Chuōkōron-shinsha, ). (2004). str. 21.
  2. ^ Kojima Masataka 小島政孝. Shinsengumi yowa 新選組余話. (Tokyo: Kojima-Shiryōkan 小島資料館, ). (1991). str. 10.
  3. ^ Ōishi, str. 22
  4. ^ Shinsengumi dai zenshi 新選組大全史. (Tokyo; Shin Jinbutsu Oraisha, 2003) pp. 27; Ōishi. str. 22.
  5. ^ Kojima, str. 14
  6. ^ Shinsengumi dai zenshi. str. 27.
  7. ^ Shinsengumi dai zenshi. str. 27; Ōishi. str. 24.
  8. ^ Shinsengumi dai zenshi. str. 35.
  9. ^ Ōishi, str. 24
  10. ^ Shinsengumi dai zenshi. str. 36; Ōishi. str. 24.
  11. ^ Romulus Hillsborough. Shinsengumi: The Shogun's Last Samurai Corps. (North Clarendon: Tuttle Publishing, ). (2005). str. 183.
  12. ^ "Kondō Hijikata to Okita no Shinsengumi" 近藤・土方・沖田の新選組. Rekishi Dokuhon, December (2004). str. 62.
  13. ^ Hurst 1998, str. 148–152
  14. ^ Kizu 1990, str. 9
  15. ^ Shinsengumi dai zenshi. str. 38.
  16. ^ Kojima, str. 39–40
  17. ^ Yamakawa Hiroshi 山川浩. Kyōto Shugoshoku Shimatsu 京都守護職始末. ed. Tōyama Shigeki (Tokyo: Heibonsha, ). (1966). str. 87.
  18. ^ Shinsengumi dai zenshi. str. 45.
  19. ^ Tokeshi 2003, str. 227.
  20. ^ Dougill 2006.
  21. ^ "Bessengumi" An argument for Matsudaira Katamori bestowing the name can be made by comparing the similarity of the name "Shinsengumi" to one of Aizu's later frontline combat units, the Bessengumi (別選組, the "Separately Selected Corps")
  22. ^ June 10, 1867 by the lunar calendar. See Ōishi. str. 160.
  23. ^ Ōishi, str. 160
  24. ^ 近藤勇KONDO
  25. ^ Kojima 1991, str. 91
  26. ^ „天寧寺「近藤勇の墓」”. Arhivirano iz originala 05. 02. 2012. g. Pristupljeno 21. 12. 2015. 
  27. ^ [„Isami Kondo (Character)[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 23. 02. 2016. g. Pristupljeno 21. 12. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Isami Kondo (Character)]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kizu, Yasu (1990). Swordsmith Nagasone Kotetsu Okisato. Hollywood: W.M. Hawley Publications. str. 9. 
  • Hurst, G. Cameron (1998). Armed martial arts of Japan. New Haven: Yale University Press. str. 148—152. 
  • Tokeshi, Jinichi (2003). Kendo: Elements, Rules, and Philosophy. University of Hawaii Press. str. 227. ISBN 978-0-8248-2598-0. 
  • Kikuchi Akira 菊池明. Shinsengumi 101 no Nazo 新選組101の謎. Tokyo: Shin Jinbutsu Oraisha, 2000.
  • Kojima Masataka 小島政孝. Shinsengumi yowa 新選組余話. Tokyo: Kojima-Shiryōkan 小島資料館, 1991
  • Ōishi Manabu 大石学. Shinsengumi: saigo no bushi no jitsuzō 新選組: 最後の武士の実像. Tokyo: Chūōkōron-shinsha, 2004.
  • Yasu Kizu. Swordsmith Nagasone Kotetsu Okisato. Hollywood: W.M. Hawley Publications, 1990.
  • "Kondō Hijikata to Okita no Shinsengumi" 近藤・土方・沖田の新選組. Rekishi Dokuhon, December 2004.
  • Shinsengumi dai zenshi 新選組大全史. Tokyo; Shin Jinbutsu Oraisha. 2003. ISBN 978-4-404-03065-8.
  • Shinsengumi Jiten 新選組事典. Tokyo: Shin Jinbutsu Oraisha, 1978.
Kondo Isami na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кондо_Исами&oldid=27399071”