Konstantin Gavras
Konstantin Gavras | |
|---|---|
| Datum rođenja | 11. vek |
| Roditelji | Teodor Gavras |
Konstantin Gavra ili Gavras (grč. Κωνσταντινος Γαβρας) je bio guverner ili duks (vojvoda) vizantijske provincije Haldije, sa centrom u crnomorskoj luci Trapezunt i njenom planinskom zaleđu, u severnom delu Turske, u severnom delu Anadolije. Gavra je vladao Haldijom kao polunezavisni princ između 1126. i 1140. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Provincija Haldija je zapravo postala autonomna polunasledna oblast Gavra pošto je njegov otac, Teodor Gavra, bio pre njega guverner. 1090-ih, njegov stariji brat Grigorije je kovao zaveru protiv vizantijskog cara Aleksija I Komnina (1081–1118) i bio je zatvoren.[1]
Nakon što je služio kao strateg Filadelfije, Konstantin je postao duks Haldije neko vreme, verovatno vrlo kratko, pre smrti cara Aleksija I 1118. godine.[1] Čini se da je Konstantin bio manje brzoplet u svojoj politici od svog brata, iako je uspeo da vlada Trapezuntom manje-više oslobođen centralne vlasti između 1126. i 1140. Honijat ga naziva „tiraninom od Trapezunta“.[2] Postojeći primeri pokazuju da je to bio „tiranin od Trapezunta“. da je kovao sopstveni kovani novac nižeg apoena.[3] Godine 1140. car Jovan II Komnin (1118–1143) prešao je u Haldiju sa glavnom vizantijskom vojskom da bi vodio kampanju protiv Turaka Danišmenda. Ova demonstracija sile bila je dovoljna da zadivi Konstantina Gavru i region je ponovo došao pod direktnu carsku kontrolu.[4]
Kasnija istorija njegove porodice[uredi | uredi izvor]
Nakon gubitka vlasti, porodica Gavra je imala tri opcije: da spase svoju zemlju južno od Pontskih Alpa i svoj uticaj pridruživanjem dvoru Seldžučkog sultanata Rum u Ikoniji; da sačuvaju deo svog uticaja u vizantijskoj sferi pridruživanjem svojim novim gospodarima u Carigradu; ili da se presele u vizantijsku provinciju najslabije vezanu za svoje nekadašnje zemlje i, od 1200, bez kontrole iz Carigrada -- Peratija na Krimu. Jedan član koji se pridružio rumskim Seldžucima postao je vezir sultana Kilidž Arslana II (1156–1192). Sin Konstantina Gavre, takođe po imenu Konstantin, postao je pouzdani ministar cara Manojla I Komnina. Vodio je važnu i uspešnu diplomatsku misiju kod seldžučkog sultana Kilidž Arslana II 1162. Nema sumnje da su njegovoj misiji pomogli porodični kontakti koje je imao na seldžučkom dvoru.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Angold 1997, str. 130
- ^ a b Choniates & Magoulias 1984, str. 69.
- ^ Grierson 1982, str. 228–229
- ^ Angold 1997, str. 157
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Angold, Michael (1997). The Byzantine Empire, 1025–1204: A Political History. London, United Kingdom and New York, New York: Longman. ISBN 0-582-29468-1.
- Choniates, Niketas; Magoulias, Harry J. (1984). O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates. Detroit, Michigan: Wayne State University Press. ISBN 0-8143-1764-2.
- Grierson, Philip (1982). Byzantine Coins. London, United Kingdom: Methuen. ISBN 978-0-416-71360-2.
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ed. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
