Pređi na sadržaj

Korvinska biblioteka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Matija Korvin (23. februar 1443 — Beč, 6. april 1490) je bio Ugarski kralj i reformator[1]. Stvaranje Korvinske biblioteke (lat. Bibliotheca Corviniana) je započelo šezdesetih godina 15. veka[2], kada je na dvor došao Galeoto Marcio, humanista. Smatra se i da je njegova supruga, Beatris Aragonska, podstakla svojim primerom Korvina da sakuplja i kupuje knjige. Iako stvaranje biblioteke nije bilo nešto novo, s obzirom da je svaki veći manastir imao svoju biblioteku (npr. manastir svetog Gala u Švajcarskoj), stvaranje privatne biblioteke nosio je određeni prestiž. Korvin je bio veliki poklonik knjige, iako se ne zna njegovo tačno obrazovanje, poznato je da je bio upoznat sa proučavanjima zvezda i neba. Posle smrti astronoma Regiomontanusa u Nirnbergu, 1478. godine je poslao svoje izaslanike da otkupe njegove knjige. To je uticalo da se na ugarskom dvoru otvori astronomska opservatorija koju je vodio Martin Bilica (Martin Bylica, 1433-1493).[3]

Bibliotečka kolekcija[uredi | uredi izvor]

Stranica Filostratovogkodeksa (lat. Philostratus codex) iz 1487. godine, iz Korvinske biblioteke (lat. Bibliotheca Corviniana). Najveća slika prikazuje Matijin ulazak u Beč, u čijoj sredini zastavu drži, pretpostavlja se, Janoš Korvin. U gornjem levom uglu stranice je prikazan kraljev biograf Antonio Bonfini.[1]
Portret Matije Korvina na stranici jedne knjige iz Korvinske biblioteke, delo Đovanija Ambrođa de Predisa. Na donjem delu strane se nalazi Matijin grb.[1]

Zbirka knjiga je rapidno rasla, i u kratkom vremenu je dostigla 2000-2500 primeraka.[4] Zbog toga kralj Korvin je planirao izgradnju zasebne zgrade za biblioteku, ali ga je u tome sprečila smrt 1490. godine, te je kolekcija ostala na Budimskom dvoru. U biblioteci su se nalazile štampane knjige ukrašene od strane majstora iz Firence – Atavantea (Attavante degli Attavanti, 1452-1525),[4] braće Gerarda i Monta del Flora (Gherardo di Giovanni di Miniato del Flora, 1445-1497; Monte del Flora, 1448-1549), koje je Korvin lično angažovao.[4] Atavante je ukrasio „Misal“ za bogoslužbene potrebe, koji se danas nalazi u Kraljevskoj biblioteci u Briselu. Korvin je spominjao Kurcijev „Život i delo Aleksandra Velikog“ i Cezarove „Galske ratove“ kao svoje omiljene knjige.[4]

Biblioteka, pored 2000-2500 već spomenutih primeraka, bila je dopunjena sa:[4]

  • 50-60 knjiga iz lične biblioteke kraljice Beatrise
  • 50-100 knjiga ilustrovanih liturgijskih knjiga iz kraljevske kapele
  • 600-800 knjiga u okviru teološkog sholastičkog kružoka kog je Matija Korvin osnovao
  • oko 500 rekviriranih knjiga iz biblioteke Janoša Viteza
  • oko 200 rekviriranih knjiga iz biblioteke Janusa Panonijusa

Spisku bi trebalo dodati i knjige zatečene na dvoru Habzburgovaca koje je Korvin poslao u Ugarsku posle osvajanja Beča, ali nažalost ne zna se njihov tačan broj. Prema grubim procenama ukupan fond je između 4000 i 5000 knjiga.[4]

Od Bonfinija kralj Matija dobio je na poklon njegovo delo „Poreklo porodice Korvinovih“ i dela helenskih autora prevedenih na latinski: „Retoriku“ Hermogena is Tarsa, „Pripremna vežbanja“ retora Aftonija Antiohijskog i „Istoriju carstva do smrti Marka Aurelija“ od Herodijana Sirijskog.[4]

Zapis Nalda Naldija[uredi | uredi izvor]

O fondu takođe govori i zapis u vidu poeme koju je sastavio Naldo Naldi (Naldo Naldi), član Platonske akademije. Ulogu u tome je imao Tadeo Ugoleto, bibliotekar na dvoru Hunjadijevih, koji je naručio kataloški popis knjiga od Naldija.[5]

U prvom odeljku se opisuje sama palata u kojoj je bila smeštena biblioteka. Prema Naldiju, u pitanju su dve prostorije na prvom spratu. U većoj prostoriji (površine 8 h 10 metara), sveštene su sve knjige na latinskom jeziku, a u drugoj manjoj, prevedena dela grčkih i istočnjačkih autora.[5]

Drugi odeljak poeme sadrži popis helenskih autora objavljenih na latinskom jeziku, treći spisak rimskih, a četvri hrišćanskih autora. [5]

Uništenje biblioteke[uredi | uredi izvor]

Razvoj biblioteke napredovao je polako sve do kada je Ugarska 1526. godine kod Mohača pala pod osmanlijama. Po dolasku Osmanlija biblioteka je većinom uništena i više od jedne trećine neprocenjivih rukopisa i knjiga spaljeno. Za uništenje biblioteke su zaslužni pored Turaka i sami Ugari, pošto su Budim zasipali vatrenim kuglama da bi rasterali Turke.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Matija Korvin (na jeziku: srpski), 16. 12. 2018, Pristupljeno 21. 12. 2018 
  2. ^ Stokić Simončić, Gordana (2017). Biblioteka kroz vreme : prilozi opštoj istoriji biblioteka do 16. veka. Pančevo : Gradska biblioteka ; Beograd : Filološki fakultet, 2017 (Valjevo : Intelekta). str. 171. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  3. ^ Stokić Simončić, Gordana (2017). Biblioteka kroz vreme : prilozi opštoj istoriji biblioteka do 16. veka. Pančevo : Gradska biblioteka ; Beograd : Filološki fakultet, 2017 (Valjevo : Intelekta). str. 172. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  4. ^ a b v g d đ e Stokić Simončić, Gordana (2017). Biblioteka kroz vreme : prilozi opštoj istoriji biblioteka do 16. veka. Pančevo : Gradska biblioteka ; Beograd : Filološki fakultet, 2017 (Valjevo : Intelekta). str. 173. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  5. ^ a b v Stokić Simončić, Gordana (2017). Biblioteka kroz vreme : prilozi opštoj istoriji biblioteka do 16. veka. Pančevo : Gradska biblioteka ; Beograd : Filološki fakultet, 2017 (Valjevo : Intelekta). str. 173,174. ISBN 978-86-85131-31-8. 
  6. ^ Stokić Simončić, Gordana (2017). Biblioteka kroz vreme : prilozi opštoj istoriji biblioteka do 16. veka. Pančevo : Gradska biblioteka ; Beograd : Filološki fakultet, 2017 (Valjevo : Intelekta). str. 176,177. ISBN 978-86-85131-31-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Stokić Simončić, Gordana (2017). Biblioteka kroz vreme : prilozi opštoj istoriji biblioteka do 16. veka. Pančevo : Gradska biblioteka ; Beograd : Filološki fakultet, 2017 (Valjevo : Intelekta). str. 171. ISBN 978-86-85131-31-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корвинска_библиотека&oldid=26903931”