Korisnik:.pljonger/pesak

Jošida i članovi japanske delegacije potpisuju Sporazum

Mirovni ugovor sa Japanom (engl. Treaty of Peace with Japan), poznatiji pod kolokvijalnim nazivom Mirovni sporazum u San Francisku (jap. 日本国との平和条約) je mirovni sporazum potpisan 8. septembra 1955. godine u San Francisku. predstavnici Japana na jednoj, i 48 savezničkih zemalja na drugoj strani, čime je i formalno okončan Drugi svetski rat, odnosno rat na Pacifiku. Sporazum je potpisan šest godina nakon kapitulacije Japana i početka američke okupacije Japana, a formalizovane su teritorijalne promene, odnosno gubitak teritorija nakon kojih je Japansko carstvo prestalo da postoji, priznate su presude Međunarodnog vojnog suda za Daleki istok protiv japanskih ratnih vođa, i određene reparacije za saveznike, ratne zarobljenike i civile koji su bili žrtve japanskih ratnih zločina.

Zaključivanje Sporazuma otežavalo je to što je ubrzo nakon završetka rata na Pacifiku izbio Hladni rat, odnosno počeo proces dekolonizacije u Aziji, pa se, između ostalog, postavljalo pitanje države i entiteti bili bi prihvaćeni kao legitimni predstavnici predratnih država prilikom zaključenja sporazuma.entiteti i teritorije. Tako je kineski građanski rat, odnosno nerešeno pitanje da li je Narodna Republika Kina ili Republika Kina (Tajvan) legitimni naslednik predratne Kine, doveo do toga da predstavnici obe zemlje nisu pozvani na mirovna konferencija uopšte. Iako je SSSR zajedno sa Poljskom i Čehoslovačkom (tada deo Istočnog bloka) učestvovao u radu konferencije, odbio je da potpiše Sporazum, navodeći kao razlog nerešeno pitanje Kurila.

Tadašnja Jugoslavija je bila pozvana na konferenciju, ali se nije odazvala, slično Burmi i Indiji; Indijski premijer Džavaharlal Nehru objasnio je stav Indije rekavši da je Japan pod stranom vlašću, odnosno da ne može biti prihvaćen kao suveren i ravnopravan partner u sporazumu.

Mirovnim sporazumom Japan je formalno vratio suverenitet, ali je istovremeno tzv. Bezbednosni sporazum između Japana i SAD, koji je vojno vojno vezao Japan za SAD, odnosno omogućio je trajno korišćenje japanske teritorije za američke vojne baze.

Vremenska linija mirovne konferencije u San Francisku

15. avgusta 1951. Komunistička Kina objavila je izjavu u kojoj je osudila sporazum iz San Franciska koji treba da bude potpisan u međunarodni sporazum.

8. septembra 1951. Ugovor iz San Franciska potpisalo je 48 zemalja u Ratnoj memorijalnoj operi u San Francisku, Kalifornija, Sjedinjene Američke Države. Kada bi stupio na snagu sledeće godine, Drugi svetski rat bi se konačno i zvanično završio.

18. septembra 1951. Komunistička Kina objavila je izjavu u kojoj je osudila Ugovor iz San Franciska potpisan u međunarodnom sporazumu deset dana ranije.

28. april 1952. Stupio je na snagu Ugovor iz San Franciska, potpisan u septembru 1951. godine. Istog dana, Republika Kina i Japan potpisali su kinesko-japanski mirovni ugovor u Tajpeju, Tajvan. Ratno stanje između većine savezničkih nacija i Japana konačno je zvanično prestalo.

9. juna 1952. Indija i Japan su sklopili mirovni sporazum.

5. avgusta 1952. Kinesko-japanski mirovni sporazum, potpisan u aprilu 1952, stupio je na snagu.

5. novembra 1954. Japan i Burma potpisali su mirovni sporazum u Rangunu u Burmi.

16. jul 1956. Filipini su ratifikovali Ugovor iz San Franciska.

19. oktobar 1956. Sovjetski Savez i Japan potpisali su sovjetsko-japansku zajedničku deklaraciju kojom je konačno okončano ratno stanje između dve zemlje. Međutim, formalni mirovni sporazum nije mogao biti postignut zbog sporova oko južnih Kurilskih ostrva.

20. januara 1958. Indonezija i Japan su sklopili bilateralni sporazum o reparacijama i mirovni sporazum.

22. juna 1965. U Seulu, Koreja, Japan i Južna Koreja potpisale su sporazum o normalizaciji diplomatskih odnosa.

29. septembra 1972. Japanski premijer Kakuei Tanaka izjavio je da je japanska vlada „oštra svesna odgovornosti za ozbiljnu štetu koju je Japan u prošlosti naneo kineskom narodu kroz rat, i duboko sebi zamera“. Istog dana poništio je kinesko-japanski mirovni ugovor iz 1952. (takođe poznat kao Tajpejski sporazum) pošto je odlučio da prizna Komunističku Narodnu Republiku Kinu sa sedištem u Pekingu, a ne Republiku Kinu sa sedištem u Tajpeju, Tajvan .