Korisnik:End1408/pesak
Istorija biciklizma[uredi | uredi izvor]
Biciklizam je jedan od sportova koji se našao na programu prvih Igara modernog doba održanih u Atini 1896. godine[1]. Biciklizam se pojavljuje na Igrama u četiri različite discipline, koje su se razvijale potpuno nezavisno jedna od druge. Pored drumskih trka, biciklisti se na Igrama takmiče i u vožnji MTB-a, BMX-a i na pisti. Prva drumska olimpijska trka je održana 1896. godine na prvim modernim olimpijskim igrama, a biciklisti su vozili trasom atletskog maratona.
Istorija biciklizma na olimpijkim igrama[uredi | uredi izvor]
Od Atine 1896. biciklisti se u drumskoj trci nisu takmičili samo na Igrama 1900., 1904. i 1908. godine.[2] Prve žene koje su se takmičile na olimpijskim igrama u biciklizmu (drumske trke) na stazu su izašle 1984. godine u Los Anđelesu i od tada su su neizostavni deo svakih Igara.
Trke na pisti se održavaju na drvenim podlogama još od 1870. godine i uvrštene su u program prvih Olimpijskih igara modernog doba. Od tada do danas(osim Igara 1912. godine),trke na pisti su bile na programu svih Igara. Žene su prvi put startovale na pisti u Seulu, 1988. godine.
Mountain bajking (MTB) je disciplina koja je velikom brzinom stigla od prve vožnje do olimpijske staze. Prva takmičenja u MTB-u su održana sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, prvo nacionalno takmičenje 1983. godine u SAD[3], a prvo Svetsko prvenstvo sedam godina kasnije – 1990. godine. Na Igrama je MTB imao svoju premijeru u Altanti 1996. godine i od tada je na redovnom programu svih Igara do danas.
BMX je imao daleko duži put od svog nastanka do učešća na Igrama. Prvi BMX bicikli[4] su voženi još sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka u Kaliforniji, a na Igrama se prvi put pojavljuju u Pekingu 2008. godine.
Biciklizam u Srbiji[uredi | uredi izvor]
Biciklistički sport spada u najstarije sportske discipline na ovim prostorima, jer je „Prvo srpsko velosipedsko [biciklističko] društvo“ osnovano još 1884. godine u Beogradu. Organizovano bavljenje sportom, pre velosipedista, beleže još samo gimnastika i borenje, jer je 1857. u Beogradu osnovano „Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje Steve Todorovića“ i streljaštvo, pošto je „Savez streljačkih družina Kraljevine Srbije“ osnovan 1877. u Beogradu.
Posle velosipedista, organizovali su se i ljubitelji konjičkog sporta. „Prvo kolo jahača knez Mihailo“ osnovano je u Šapcu 1888., „Prvo veslačko – plivačko društvo“osnovano je 1896. u Beogradu, a prva mačevalačka organizacija „Borilačko društvo srpski mač“ je osnovana 1897. takođe u Beogradu.
Bicklistički sport može da se podiči da je u poslednja dva ciklusa imao olimpijce – 2004. u Atini vozio je Ivan Stević a 2008. u Pekingu Ivan Stević i Nebojša Jovanović. Pre Atine, poslednje učešće naših reprezentativaca bilo je u Barseloni 1992. godine.
Srpski biciklizam može da se pohvali da je jedan naš biciklista ušao u anale svetskog sporta: Aleksandar Milenković, pobednik trke „Oko Bugarske“ 1991. je jedan od retkih sportista koji ima učeće u tri različita sporta na Olimpijskim igrama: 1992. na zimskim OI u Albervilu u smučarskom trčanju, 1992. na letnjim OI u Barseloni u biciklizmu i 2006. na zimskim OI u Torinu u biatlonu.
Zanimljivosti vezane za biciklizma[uredi | uredi izvor]
U Srbiji postoji biciklistička porodica sa dve generacije olimpijaca: Radoš Čubrić je bio učesnik OI u Minhenu 1972, strariji sin Rajko vozio je u Seulu 1988. a mlađi Radiša u Barseloni 1992. godine.
Jedini biciklista iz Srbije koji je vozio sve tri najveće trke (Giro d'italia, Tour de France, Vuelta a Espana ) je Saša Gajićić , takođe iz porodice u kojoj se neguje biciklizam