Korisnik:Jokicjovic/pesak
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Datum unosa: april — maj 2019. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
| Petar II Petrović Njegoš | |
|---|---|
 Petar II Petrović Njegoš | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. novembar 1813. |
| Mesto rođenja | Njeguši,  Crna Gora |
| Datum smrti | 31. oktobar 1851. (37 god.) |
| Mesto smrti | Cetinje, Crna Gora |
| Naučni rad | |
| Polje | filozofija, književnost, |
| Poznat po | Duhovni i svetovni vladar Crne Gore; Srpski i crnogorski pesnik; filozof |
Petar II Petrović Njegoš bio je duhovni i svetovni vladar Crne Gore i jedan od najvećih crnogorskih i srpskih pesnika i filozofa.[1]
Istorija štamparije Petra II Petrovića Njegoša[uredi | uredi izvor]
20. januara 1834. godine stigla je u Crnu Goru, odnosno na Cetinje(Cetinjski manastir),štamparija koju je za 3000 rubalja kupio Njegoš u Sankt Peterburgu.
Iz Rusije Njegoš je doveo sa sobom i štampara Mihaila Petrova, posle njegove smrti štampariju preuzima Rus Domin. Sa njim su radila i dva crnogorca Filip Đurašković i Stevo Stankov Petrović. U štampariji je objavljeno četrnaest izdanja. Štamparija je iz Rusije, upakovana u 47 sanduka, preko Trsta i Kotora stigla na Cetinje 22. januara. Bila je prva štamparija u Crnoj Gori posle 344 godine, nakon uništenja štamparije Đurđa Crnojevića. [2]
Rad štamparije[uredi | uredi izvor]
Štamparija nije imala slova lj, nj i j, pa je Njegoš molio Vuka Karadžića "da se i ta slova izliju". Slova su stigla u aprilu i Njegoš je planirao štampanje bukvara. Prva knjiga koja je štampana u ovoj štampariji bila je Njegošev Pustinjak cetinjski, 1835. godine, a u njoj su štampane knjige za škole i crkvene potrebe. Radom štamparije upravljao je Rus Domin, a posle njegove smrti 1839. godine nastavili su njegovi pomoćnici. Njegoš je već na početku svoje vladavine odlučio da radi na unapređenju prosvetnih prilika u Crnoj Gori. Od novčane pomoći koju je dobio u Rusiji, vladika je kupio štampariju i nabavio veliki broj knjiga za crkvene potrebe, kao i za ličnu biblioteku.
U novoosnovanoj štampariji publikovan je prvi crnogorski godišnjak i časopis Grlica (1835-1839). U ovoj štampariji Njegoš je štampao svoja dela: Lijek jarosti turske, Pustinjak cetinjski (1835), Oda stupljenija na presto Ferdinanda i imperatora austriskoga i kralja madžarskoga kao i Trebnik (1837); dela Dimitrija Milakovića: Srbska gramatika - sastavljena za crnogorske mladež i Srbski bukvar; delo: Preprava za istoriju sveta, Augusta Ludviga Šlecera; Dika crnogorska, Sime Milutinovića Sarajlije; Narodne srpske poslovnice i druge različne, kao one u običaj uzete riječi, Vuka Stefanovića Karadžića. [3]
[4]
Biljarda[uredi | uredi izvor]
29. marta 1838, godine na Cetinju je završena izgradnja Biljarde, Njegoševe rezidencije. Naziv je dobila po prvom bilijaru donesenom na Cetinje, omiljenoj Njegoševoj igri. U njoj je posle preseljenja iz manastira jedno vreme radila Njegoševa štamparija. [5]
Prestanak rada štamparije[uredi | uredi izvor]
Njegoševa štamparija je prestala sa radom 1852. godine kada je prilikom napada Omer-paše Latasa na Crnu Goru, knez Danilo, u nedostatku municije, naredio da se slova štamparije pretope i od njih naprave meci rekavši: "ako bude Crne Gore - biće i štamparije", te da će obnoviti štampariju. Reč je održao i uz pomoć Ljube Nenadovića nabavio je štampariju iz Beča, tehnički je obogatio od 1858-1860 godine i od tada štamparsko-izdavačka delatnost u Crnoj Gori teče kontinuirano do danas.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.ppnjegos.org/
- https://sr.wikipedia.org/sr-
- http://www.ppnjegos.org/
- https://portalanalitika.me/clanak/257274/na-danasnji-dan-prije-183-godine-njegos-dopremio-stampariju
- http://www.dlib.me/petarpetrovic2njegos/biografija.php
- https://svetigora.com/ljetopis-29-mart-2019-godine/