Цетињски манастир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Цетињски манастир
Cetinje monastery.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Оснивање1484.
ОснивачИван Црнојевић
МестоЦетиње
Држава Црна Гора

Цетињски манастир је један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве. Налази се на Цетињу, а припада Митрополији црногорско-приморској. Посвећен је празнику Рођења Пресвете Богородице. Првобитно је подигнут 1484. године, као нови катедрални манастир Зетске митрополије.[1] У раздобљу од 1493. до 1496. године, при овом манастиру је радила чувена Цетињска штампарија, најстарија штампарија у српским земљама.[2] Стари манастир је пострадао 1692. године од Сулејман паше, [3] [4] након чега је подигнут нови манастирски комплекс, који је у више наврата дограђиван. У манастиру се чувају бројна културна добра.

Историја[уреди]

Цетињски манастир (између 1890. и 1900)
Детаљи манастира
Детаљи манастира

Сазидао га је 1484. године Иван Црнојевић, владар Зете, и тада је постао сједиште Зетске епархије. Послије 1493. владике ове епархије звали су се „црногорски и приморски“. Манастир је срушен до темеља 1692. од стране Турака, а обновио га је владика Данило, на месту недалеко од првобитне локације. Том приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића и посветом Ивана Црнојевића. 1712. манастир је био спаљен од босанског везира Ахмет паше [5]., а обновио га је око 1743. црногорски митрополит Сава Петровић Његош. Махмуд-паша Бушатлија га је спалио 1785. године а обновио га је Петар I Петровић Његош. Владимир Броневски почетком 19. вијека манастирску цркву помиње као петокуполну [6] , а данас нема такав изглед. Више пута је дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази Црква Рођења Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.

У манастиру се чувају[уреди]

Референце[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јанковић 1984, стр. 199-204.
  2. ^ Медаковић 1993, стр. 425-440.
  3. ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 46. Ниш: Штампарија Викторија. 
  4. ^ Станојевић 1975c.
  5. ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 114. Бар: Удружење грађана Шестани. 
  6. ^ Броневски, Владимир (1995). Записи о Црној Гори и Боки, стр. 62. Подгорица: ЦИД. 
  7. ^ Судбина руке Светог Јована Крститеља, руке која је крстила Исуса („Вечерње новости“, 13. април 2015)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]