Korisnik:Lazar9944/pesak

Snežna granica

U klimatologiji i topografiji, snežna granica je nepravilna granica iznad koje se sneg zadržava tokom cele godine.

           Idući od ekvatora ka polovima, temperatura postepeno opada i to na svakih 660 km za 1 °S. U višim geografskim širinama i planinskim oblastima snežne mase, nagomilane tokom zimskog perioda, ne uspevaju da se otope tokom kratkog leta već sačekaju novi sneg. Zona između oblasti gde se sneg stalno nagomilava zbog negativnog toplotnog bilansa i oblasti gde se sav sneg što padne otopi, naziva se donja snežna granica. U njoj se može otopiti tačno onolike količine snega koliko i padne. Iznad nje količina snega koje padaju su veće od onih koje mogu da se otope, a ispod nje manje od onih koje bi mogle da se otope. Iznad donje snežne granice nalazi se gornja snežna granica. Količina padavina u obliku snega se prvo poveća, a zatim, se daljim porastom visine planinskih vrhova smanjuje, da se gotovo sva količina snežnih padavina gubi isparavanjem bez obzira na niske temperature. Zona između gorenje i donje snežne granice se naziva hionosfera. U hionosferi se stalno vrši nagomilavanje snega. Donja snežna granica je značajna za geomorfologiju, jer se iznad nje nalazi oblast hranjenja lednika. Ispod donje snežne granice nalazi se glacijalna granica. Ona se nalazi oko 250 m iznad donje snežne granice i predstavlja onu visinu koju planinski vrhovi moraju da dostignu da bi se na njima moglo stvoriti makar i najmanji lednici. Visina snežne granice zavisi od klime, količine snežnih padavina, orografskih uslova, vlažnosti vazduha, temperature i ekspozicije strane. Visina snežne granice na Zemlji je različita. Na Antarktiku i Arktiku ona je blizu mora. Idući od polova ka ekvatoru snežna granica se povećava. U tropskim zonama ona dostiže 6000 m, a umerenim zonama oko 3000 m. Na Tibetu dostiže do 7000 m. U Severnoj Americi do 4600 m, u Južnoj Americi, na Andima, ona je preko 6500 m. U Evropi, na Alpima, ona je 2950 m, na Etni 3300 m itd. Jedan deo snega koji padne iznad snežne granice gubi se otapanjem za vreme kratkotrajnog leta. To je jedan mali deo snega, dok veći deo snega ostaje, nagomilavajući se iz godine u godinu u debeo snežni pokrivač koji se naziva perzistentni sneg. Ako je snažna granica u nivou mora, onda lednici ulaze u more i od njih se otkidaju ogromni delovi koji plove u vidu ledenih bregova. Otapanjem lednika ispod snežne granice održava se prirodna ravnoteža koja reguliše odnos između stvaranja i nestajanja ledenog pokrivača. Ona se remeti u slučaju opšteg otopljavanja ili zahlađivanja. Ova klimatska kolebanja izazivaju pomeranje snežne granice.

Tabela

Naziv planine	Geografska širina	Nadmorska visina
Svalbard	78° N	300-600 m
Grenland	70° N	100-500 m
Severni deo Skandinavije	67° N	1000-1500 m
Island	65° N	700-1100 m
Istočni Sibir	63° N	2300-2800 m
Južni deo Skandinavije	62° N	1200-2200 m
Jugoistočni deo Aljaske	58° N	1000-1500 m
Priobalni deo Kamčatke	55° N	700-1500 m
Severne padine Alpa	48° N	2500-2800 m
Centralni deo Alpa	47° N	2900-3400 m
Južne padine Alpa	46° N	2700-2800 m
Kavkaz	43° N	2700-3800 m
Pirineji	43° N	2600-2900 m
Gran Saso d'Italija	42° N	2600-2800 m
Pontijske planine	41° N	3800-4300 m
Stenovite planine	40° N	2100-3350 m
Karakorumske planine	36°N	5400-5800 m
Himalaji	28° N	6000 m
Orizaba	19° N	5100-5500 m
Ruvenzori	1° N	4700-4800 m
Kenija (planina)	0°	4600-4700 m
Andi u Ekvadoru	1° S	4800-5000 m
Kilimandžaro	3° S	5500-5600 m
Andi u Boliviji	18° S	6000-6500 m
Andi u Čileu	30° S	5800-6500 m
Australijski Alpi	36° S	1500-2200 m
Ruapehu	37° S	2500-2700 m
Južni Alpi	43° S	1600-2700 m
Ognjena zemlja	54° S	800-1300 m
Antarktik	70° S	0-400 m

Spoljašnje veze

https://en.wikipedia.org/wiki/Snow_line

https://es.wikipedia.org/wiki/L%C3%ADnea_de_nieve

https://fr.wikipedia.org/wiki/%C3%89tage_nival

Literatura

Petrović D. i Manojlović P. (2003). Geomorfologija. Geografski fakultet, Studentski trg 3/3, Beograd