Korisnik:Loukas.Lazic/pesak2
Bitka kod Nikopolja odigrala se 12/23. oktobra 1798. godine u oblasti severno od ruševina starog Nikopolja, u Epiru između 280 francuskih grenadira, 200 prevezskih stražara i 60 ratnika Sulija protiv 7000 Turkοalbanaca kojima na čelu bio Ali-paša Janjinski. Sledećeg dana, 13. i 14. oktobra 1798, turkoalbanske trupe su ušle u Prevezu gde je usledio masakr, takozvano uništenje Preveze.
Istorija[uredi | uredi izvor]
17. oktobra 1797. potpisan je takozvani Kampoformijski mir između Napoleona kao predstavnika Francuske i grofa Ludviga fon Kobencla kao predstavnika Austrije kojim je Preveza sa Pargom i Jonskim ostrvima pripala Francuzima u odsustvu Sultana. Građani Preveze su sa velikom radošću dočekali 280 francuskih grenadira pod generalom La Salšetom(La Salchette) kao oslobodiocima, jer su finansijski i administrativno stradali od Mlečana. Preveza je, međutim, nažalost ostala u rukama Francuza manje od godinu dana, jer je oktobra 1798. godine posle bitke kod Nikopolja nasilno prešla u ruke Ali-paše Janjinskog. Osmansko carstvo, po svemu sudeći, nije odobrilo Kampofirmijski mir, jer je potpisan bez sopstvene saglasnosti.[1]
Pre bitke kod Nikopolja[uredi | uredi izvor]
12. oktobra 1798, u ruševinama Nikopolja odigrala se žestoka bitka, bitka kod Nikopolja, u kojoj je francuska garda Preveze činila 280-300 grenadira pod generalom La Salšetom uz pomoć 200 prevezskih stražara i 60 ratnika iz Sulija pod kapetanom Hristakisom. Prema drugom mišljenju, vođa milicije Preveze bio je Panajotis Carlambas, deda Odiseasa Andrucosa, a vođa Souliota bio je Georgios Bocaris, koji se slučajno nalazio u Prevezi i takođe manja snaga pod kapetanom Hristakisom. Ovoj bici su prethodile dvomesečne pripreme sa utvrđenjima. Priprema je dosta kasnila zbog neslaganja francuskih inženjera oko toga da li će utvrđenja biti nadzemna, odnosno drvene kule ili prizemna, odnosno rovovi. Osim toga, očigledno je bilo da su grčko-francuske trupe bile u nepovoljnom položaju i po broju vojnika i po položaju(van zidina Nikopolja).
Na drugoj strani se postrojio tada 58-godišnji Ali-paša Janjinski, postavljen za „guvernera“ Epira Osmanskog carstva, na čelu sa mladim sinom Muhtar-paše, sa 4.000 pešaka i 3.000 konjanika Turkalbanaca. To je jedinica od 7.000 do 8.000 boraca. Po svemu sudeći, Francuzi nisu imali vremena da se pripreme za odbranu, jer su njihova utvrđenja i njihova vojna formacija izdati usled čega ih je Ali-paša brzo napao. Istoričar Kadmios karakteristično piše: „Ova Nikopoljska prevlaka je jedan sat (što naravno znači pešačenja) od grada Preveze i smatrala se podložnom odbrani. Osim dvesta osamdeset francuskih grenadira, oko dve stotine Prevezaca i šezdesetak suliota sa oduševljenjem se ponudilo da se brani na ovom mestu, pored već ponuđenih i očekivanih suliota. Čim su završili sa ispaljivanjem, Rišemon(Richemont), inženjerski oficir, postavio je dva topa od livenog gvožđa, jedinu artiljeriju, a znalo se da je dolazila vojska Ali Pase, pripremajući katastrofu, izdali su vojnu formaciju Francuza".[2]
Bitka kod Nikopolja[uredi | uredi izvor]
Ali-pašine trupe su stigle i skoro opkolile Francuze i Grke. Istoričar Kadmios sjajno piše: „Pasina avangarda, koja se sastojala od sedam stotina Albanaca i kojom je vladao njegov sin Muhtar, prva je napala francuske odbrambene položaje. Nikopoljci su se energično branili do jutra, kada su dva francuska bataljona napala Albance i oterala ih do ruševina antičkog pozorišta Nikopolja, koje se nalazilo na zapadnim padinama brda i na putu od Preveze do Janjine. U tom trenutku šezdesetorica Souliota, upucali su u vazduh, sklonili su se u planine, a u redovima domaće garde je počela da se javlja pometnja. S obzirom na to, Albanci u prethodnici su pali teže, ali nisu mogli da krenu napred. S druge strane, general La Salšet je primetio da je silazni front nesrazmeran odbrambenim snagama i, plašeći se razdvajanja, naredio je ljudima da se koncentrišu, tako da je bitka ostala nejasna sve do 8. jutra, kada je došlo četiri hiljade Turkalbanaca, uključujući i treću konjicu, sišli su iz Ali Pase sa hordama divljih zveri...". Bitka je bila veoma smrtonosna, trajala je ceo dan i uprkos utvrđenjima Francuza, naravno bitku je dobio Ali-paša. „Pukovnik Hotte, sa dugim mačem, uspeo je da stigne do garnizona u odbrani, a general La Salšet, boreći se posle dvadeset pet ljudi, sve dok municija nije bila iscrpljena, nakon čega su se predali. A hrabri Rišemon je odigrao ovu očajničku borbu sa nekoliko vojnika unutar velikog amfiteatra i bio je uhapšen...".
Zarobljenici[uredi | uredi izvor]
La Salšet je bio zarobljen, teško ranjen i odveden u zatvore u Carigradu, kasnije pušten i vraćen u Francusku gde ga je 1831. godine kralj Luj XVIII imenovao generalom, a umro je 1834. i njegovo ime je uklesano u Parizu. U međuvremenu, kapetan Tiso je sa trideset pet ljudi bio zadužen za skladišta Preveze. Sakupio je osamdeset ljudi i brzo došao u Nikopolj, gde se borio da oslobodi generala La Salšeta i pukovnika Hota, ali je naišao na horde Turkalbanaca, pa se Tiso vratio u Prevezu da spase stanovnike Turkalbanaca koji ulaze u grad iz druge ulice. Kapetan Tiso je stigao u luku i postrojio se iza crkve Agios Haralambos, tako da su mu leđa bila zaštićena od mora, a bokovi od susednih kuća. Tiso je dva i po sata vodio herojsku bitku tako da je hrišćanskim porodicama dao potrebno vreme da se ukrcaju u čamce i odu u Akcij, dok očekivana pomoć sa Lefkade zbog vetra nikada nije stigla. Ali bitka Tisoa je bila neravnopravna i „posle uporne borbe preostalih devet njegovih ljudi, od trideset i šest, uhapšeno je, razoružano i odvedeno pred Muhtar pašu“ (Kadmios, str. 17). Tako je samo 9 grenadira sa oficirima Tisoom i Kamijem preživelo, uhvaćeni i okovani u Prevezi gde su namerno bili svedoci klanja žena i dece, a istaknutih, paljenja i pljačke tadašnjeg 16.000 građana. Francuski zarobljenici su zatim preko Janjine odvedeni u Carigrad, dok su Ali-pašine trupe sada neometano zauzele Prevezu.
Mnogo godina, kasnije, u Francuskoj je napravljena čokolada Chocolat Poulain, koji je prikazivao Malog francuskog bubnjara u bici kod Nikopolja neposredno pre nego što mu je odsečena glava. Nekoliko ratnika iz Sulija(Suliota) i nekoliko milicionera iz Preveze pobeglo je od masakra u Nikopolju. Čuveni britanski admiral Nelson (1758-1805) je toliko mrzeo Napoleona Velikog da je posle bitke kod Nikopolja poslao čestitku Ali-paši gde je napisao: „Vaša Ekselencijo, primite moje najsrdačnije čestitke na velikoj pobedi nad Francuzima“.[3]
- ^ „22 Οκτωβρίου 1798: Η Μάχη της Νικόπολης και ο χαλασμός της Πρέβεζας”. www.zougla.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2021-11-29.
- ^ Report, War (Δευτέρα 22 Οκτωβρίου 2018). „War Report: 22 Οκτωβρίου 1798: Η Μάχη της Νικόπολης και ο χαλασμός της Πρέβεζας”. War Report. Pristupljeno 2021-12-22. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ https://www.hellenicaworld.com/Greece/History/gr/ChalasmosTisPrevezas.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)