Korisnik:Marek360420/pesak
| Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj | |
|---|---|
 | |
| javno akcionarsko društvo[1] | |
| Delatnost | Proizvodnja mašina za poljoprivredu i šumarstvo |
| Osnovano | 23. 10. 1946. |
| Sedište | Zemun - Beograd, FNRJ (danas Srbija) |
| Proizvodi | poljoprivredna mehanizacija |
Broj zaposlenih | 720 |
| Veb-sajt | Zvanična prezentacija |
Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj ili kraće IPM Zmaj je srpska kompanija, sa pravnim statusom javno akcionarsko društvo, koja se bavi proizvodnjom mašina za poljoprivredu i šumarstvo. Osnovana je 23. oktobra 1946. godine.[1] U vreme postojanja SFRJ bila je poznata po proizvodnji kombajna, koji su se izvozili širom sveta.[2] Veruje se da se kombajnima "Zmaj" žnjelo 95 % svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji.[3][4]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Fabrika Zmaj osnovana 1927. godine kao fabrika aeroplana i hidroaviona. Godine 1946, po završetku Drugog svetskog rata, fabrika je eksproprijacijom oduzeta vlasnicima[5] i menja delatnost u fabriku poljoprivrednih mašina. Iskustvo u visokoj tehnologiji, stečeno proizvodnjom aviona, omogućilo je dinamičan razvoj programa poljoprivrednih mašina.[6]
Početak je obeležen proizvodnjom jednostavnijih poljoprivrednih mašina. Osvajanje složenijih mašina ubrzano je i licencnim ugovorom sa poznatom svetskom kompanijom Massey Ferguson. Proizvodnja kombajna je počela već 1955. godine, kada je montirano prvih 10 kombajna MF Zmaj-780 i 4 kombajna MF-630. Već iduće godine proizvedeno je 110 kombajna Zmaj-780.[7] Prvi kombajn sopstvene konstrukcije izašao je iz proizvodnih pogona 1961. godine.[6]
Krajem 2006. godine Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj je privatizovana.[8] Posle konsolidacije i modernizacije do 2008. kompanija zapada u krizu, tako da je do 2011. ovaj nekadašnji gigant gotovo propao.[9][4] danas je Zmaj fabrika sa 30-ak zaposlenih radnika i proizvodnom površinom od 14.404m².[1]
Proizvodni program[uredi | uredi izvor]
Proizvodni program IPM Zmaj bazira se na malim poljoprivrednim mašinama i opremi. U proizvodnom programu ove fabrike nalaze se:
- Teške tanjirače
Kompanija Zmaj pravi lake i teške tanjirače. Dužina tanjirače zavisi od obima posla koji treba sa njom da se postigne.
- Prikolice za poljoprivredu
Prikolice variraju u svojim tonažama i prave se vrlo kvalitetno. Ovaj proizvod je jedan od poslednjih stvari što ova kompanije i dalje proizvodi.
- Tifoni za navodnjavanje
- Kombajni
Zmajevi kombajni su jedni od par koji su se probili na svetsko tržište tokom Hladnog rata dostižući čak do Kine u kojoj se i dan danas koriste. Zmaj kombajni su jedan od najprepoznatnjivijih proizvoda ove fabrike. Veruje se da je Zmaj 133 žnjeo 95% žitarica u bivšoj SFRJ. Komajni su opremljeni sa svim vrstama adaptera koji su potrebni za poljoprivredu. Osim samohodnih kombajna pravili su i kombajne berače sa jednim i vise redova, koji su bili isto tako popularni. Jedan od najpoznatiji modela Zmaja su modeli Zmaj 133, Zmaj 142, Zmaj 171.
- Police i gondole za prodavnice[10]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „ZMAJ”. Beogradska berza. Belgrade Stock Exchange. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ Petrović, Dragoljub (25. 3. 2013). „Od NDH do Šešelja”. Danas. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ „Propast Zmaja na dušu države?”. B92. 9. 2. 2012. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ a b Dukić, Marija (13. 11. 2012). „Industrija poljoprivrednih mašina: pokretna fabrika na njivi”. Biznis & Finansije. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ Ministarstvo teške industrije vlade FNRJ 1948-1950 (1945—1950). Beograd: Biblioteka informativnih sredstava. str. 11.
- ^ a b „O nama”. Zvanična prezentacija. IPM Zmaj. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ Lazić, Veselin. „Zanimljivosti (187)”. Agro+. Udruženje poljoprivrednika KLUB 100P plus. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ „ZMAJ u restrukturiranju”. Zvanična prezentacija. Ministarstvo privrede Republike Srbije. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ Apostolovski, Aleksandar (4. 12. 2010). „Kad kombajni utihnu”. Politika. Pristupljeno 7. 3. 2019.
- ^ „Proizvodni program”. Zvanična prezentacija. IPM Zmaj. Pristupljeno 7. 3. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Uhapšena direktorka "Zmaja"”. Blic. 1. 3. 2011. Pristupljeno 7. 3. 2019.