Korisnik:Marie5068/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Papamobil jeste automobil, koji je bio specijalno dizajniran za potrebe Pape, u katoličkoj crkvi, u toku javnih pojavljivanja.[1]Namena papamobila jeste omogućavanje papi da bude vidljiviji u toku svojih pojavljivanja, kada treba da vidi veliki broj ljudi.

Kroz istoriju se provlačio veliki broj različitih modela papamobila. Sve je počelo sa papom Pavlom šestim. On je 1965. koristio prerađeni Linkoln Kontinental za svoje pojavljivanje u Njujorku. Neki papamobili prozore sa strane na mestu gde je papa, a neki pak imaju neprobojne staklene zidove, što se pokazalo kao veoma korisnim nakon pokušaja atentata na papu Jovana Pavla drugog, 1981. Neki papamobili su napravljeni tako da papa može da sedi, a neki, da stoji. Raznolikost dizajna ovog vozila omogućava rimskoj kuriji da izabere adekvatan za svaku priliku, pri izboru u razmatranje se dovode: potreban nivo zaštite, udaljenost, brzina kao i mišljenje samog pape.

Registarske tablice Vatikana počinju slovima „SCV” što je skraćeno od latinskog Status Civitatus Vaticanae(„Država Vatikana”).[2]Prethodnik papamobila je bila sedia gestatoria, stolica koju su nosili papini službenici. Ovo je izašlo iz upotrebe nakon 1978., kada je na vlasti bio papa Pavle šesti. Jedini papa koji je ovo koristio nakon njega bio je papa Jovan Pavle prvi, ali je on vladao samo 33 dana pre svoje smrti, ujedno je i poslednji papa koji je koristio sediu gestatoriu.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Upotreba od strane Jovana Pavla drugog[uredi | uredi izvor]

Kada je Jovan Pavle drugi putovao u svoju domovinu prvi put, vozilo bele boje bilo ja bazirano na tzv. „FSC Star”, poljskoj marki, malom kamionu, iz firme u Starahovicama. Za njegovu posetu Irskoj, 1979., Ford Ajrlend donirao je kamion serije D , koji su adaptirali proizvođači karoserija OBAM-a; 2017. vozilo je bilo dostupno za privatno iznajmljivanje u Dablinu. [4] Bio je veći od kamiona koji je u kasnije vreme korišćen u Vatikanu. Još jedan papamobil bio je modifikovani Mercedes-Benz, sa malim prozorom pozadi gde je sedeo papa. Konvertovani 230 G Mercedes-Benz G-Klasa je napravljen za posetu Jovana Pavla drugog Nemačkoj, 1980. godine. [5]

Nakon pokušaja atentata na Jovana Pavla drugog, 1981. godine, papamobil je bio opremljen neprobojnim staklom. „Britiš Leiland” je 1982. godine isporučio oklopne papamobile bazirane na Leiland T45 i Rendž Rover SUV za posetu pape Ujedinjenom Kraljevstvu. Jedno od dva korišćena vozila bazirana na T45 prodato je na aukciji 2006. za 37.000 GBP, drugo se čuva u Britanskom muzeju komercijalnih vozila [6]u Lejlendu, Velika Britanija.[7] Jedan od Rendž Rovera je izložen u Nacionalnom muzeju istorije pogreba (Hjuston, Teksas). Papa je tokom svoje posete Španiji 1982. godine koristio papamobil koji je izveden iz modela SEAT Panda; ovaj specifičan automobil je bio na otvorenom sa ručkom za hvatanje ispred kako bi papa mogao mirno da stoji i pozdravlja gomilu dok se kreće. Papa je ušao na fudbalski stadion Kamp Nou u Barseloni, vozeći se kroz okupljenu masu koja je 17. novembra 1982. slavila misu za kongregaciju od preko 121.000 ljudi.

U toku papine posete Kanadi, 1984. godine, modifikovana GMC Siera je korišćena kao osnova, koju je ponovo izgradila kompanija Thibault Fire Engines u Pjervilu, u Kvebeku.[8] Kasnije je korišćen za papsku posetu Kubi 1998. i izložen je u Kanadskom muzeju nauke i tehnologije u Otavi 2005. Drugi kamion koji je izgradila kompanija Thibault Fire Engines je vraćen u Vatikan 1984.[9] godine.Tokom papine posete Sjedinjenim Državama u septembru 1987. godine, par Mercedes-Benz 230 G papemobila je prebačen u Vašington, D.C., i modifikovan od strane Tajne službe Sjedinjenih Država da omogući pristup papskom delu iz kabine vozača.[10] Jedno od ovih vozila je penzionisano i trenutno je izloženo u Mercedes-Benz muzeju u Štutgartu, Nemačka.

Jovan Pavle drugi je, 2002. godine, zatražio da mediji prestanu da pominju papamobil kao „papamobil”, rekavši da je taj izraz „nedostojanstven”. Papa-mobil koji je papa Benedikt petnaesti najčešće koristio kada putuje u inostranstvo bio je modifikovani Mercedes-Benz M- Sportsko terensko vozilo klase sa posebnom staklenom prostorijom koja je imala sopstveni dovod kiseonika ugrađen u zadnji deo vozila. Papa ulazi kroz zadnja vrata i penje se nekoliko stepenica. Zatim sedi u stolicu napravljenu od bele kože sa zlatnim obrubom koja se zatim uzdiže u staklenu sobu hidrauličnim liftom, omogućavajući papi da se lakše vidi. Pored vozača, u prednjem delu vozila ima mesta za jednog putnika (najčešće agenta obezbeđenja). Zastakljeni zadnji deo vozila takođe ima mesta za dva papina pomoćnika koji mogu da sede u predelu ispred uzdignute papine stolice. Sigurnosne karakteristike vozila uključuju neprobojne staklene prozore i krov, koji mogu da izdrže eksplozije, i ojačane, oklopljene bočne ploče i donji stroj dizajniran da odole eksplozijama bombi. Po cenama iz 2011. godine, papamobil je koštao oko 345.000 GBP.[11]

Jedan Nemac je 6. juna 2007. pokušao da uskoči u otkriveni papamobil Benedikta petnaestog sve dok je pontifik započeo svoje opšte saslušanje. Papa nije povređen i nije čak ni primetio da je čovek preskočio zaštitnu barijeru na trgu i da se uhvatio za beli fijat papamobil dok je prolazio. Najmanje osam pripadnika obezbeđenja pratilo je vozilo dok se polako kretalo trgom. Oni su potom zgrabili čoveka i oborili ga na zemlju, pre nego što ga je ispitala vatikanska policija.[12]

Upotreba od strane papa Franje[uredi | uredi izvor]

Papa Franja pokazuje sklonost jednostavnijem načinu života i jednostavnijim automobilima. Kao kardinal često je koristio javni prevoz.[13] U noći svog izbora, vozio se sa ostalim kardinalima u minibusu do njihovog hotela, umesto da koristi papsku limuzinu. [14]Za putovanja unutar Vatikana koristi mali Ford Fokus iz Vatikanskog voznog parka. On se takođe vozi po gradu u Renou 4 iz 1984. koji mu je poklonio italijanski otac Renco Zoka.[15]

Kia Soul je korišćena kao papamobil u avgustu 2014. kada je posetio Južnu Koreju.[16]

Italijanski proizvođač automobila Fijat, tradicionalni dobavljač papskih automobila, isporučio je papi Franji Fijat 500L koji je korišćen za njegovu posetu Sjedinjenim Državama 22–27. septembra 2015.[17] Fijat je takođe isporučio Džip Vrengler koji je koristio u Ekvadoru u julu 2015.[18]

Tokom njegove posete Filipinima, model papamobila je bio Isuzu D-Mak.[19] Papa Franja je 2019. godine dobio Dačija Daster koji će se koristiti kao papamobil tokom njegove posete Rumuniji.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stone, Daniel (2008-04-13). „A Peek Inside the Popemobile”. Newsweek (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-29. 
  2. ^ „Matrículas de coches de Vaticano (V) en 2024”. 
  3. ^ The Lives and Times of the Popes, Vol 2, p69. 
  4. ^ „The Popemobile used during his visit to Ireland can now be hired for Stags and Hens”. 
  5. ^ „Mercedes-Benz Museum.”. 
  6. ^ „Yes, Houston is Home to the National Museum of Funeral History”. 
  7. ^ „Popemobile goes up for auction”. 
  8. ^ „'Popemobile' Plush, Impervious”. 
  9. ^ „Popemobile to go on display in Ottawa”. 
  10. ^ „Standing next to history : an agent's life inside the Secret Service”. 
  11. ^ „Popemobile to go green”. 
  12. ^ „Man tries to breach Pope Benedict XVI security”. 
  13. ^ „New pope, Jorge Mario Bergoglio, rode the bus because he gave up his limousine”. 
  14. ^ „Pope Francis' spontaneous first steps”. 
  15. ^ „Pope Francis to drive his own 'popemobile' inside Vatican City”. 
  16. ^ „Pope Francis makes big impression with small car in South Korea”. 
  17. ^ „The Pope, His Black Fiat And The Symbolism Behind It”. 
  18. ^ „Pope to ride again in Jeep Wrangler”. 
  19. ^ „Higher Horsepower - an Illustrated 215-year History of the popemobile”. 
  20. ^ „Pope Francis receives exclusive Dacia Duster as new Popemobile”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marie5068/песак&oldid=27502023”