Корисник:Marie5068/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Папамобил јесте аутомобил, који је био специјално дизајниран за потребе Папе, у католичкој цркви, у току јавних појављивања.[1]Намена папамобила јесте омогућавање папи да буде видљивији у току својих појављивања, када треба да види велики број људи.

Кроз историју се провлачио велики број различитих модела папамобила. Све је почело са папом Павлом шестим. Он је 1965. користио прерађени Линколн Континентал за своје појављивање у Њујорку. Неки папамобили прозоре са стране на месту где је папа, а неки пак имају непробојне стаклене зидове, што се показало као веома корисним након покушаја атентата на папу Јована Павла другог, 1981. Неки папамобили су направљени тако да папа може да седи, а неки, да стоји. Разноликост дизајна овог возила омогућава римској курији да изабере адекватан за сваку прилику, при избору у разматрање се доводе: потребан ниво заштите, удаљеност, брзина као и мишљење самог папе.

Регистарске таблице Ватикана почињу словима „СЦВ” што је скраћено од латинског Статус Цивитатус Ватицанае(„Држава Ватикана”).[2]Претходник папамобила је била седиа гестаториа, столица коју су носили папини службеници. Ово је изашло из употребе након 1978., када је на власти био папа Павле шести. Једини папа који је ово користио након њега био је папа Јован Павле први, али је он владао само 33 дана пре своје смрти, уједно је и последњи папа који је користио седиу гестаториу.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Употреба од стране Јована Павла другог[уреди | уреди извор]

Када је Јован Павле други путовао у своју дoмовину први пут, возило беле боје било ја базирано на тзв. „ФСЦ Стар”, пољској марки, малом камиону, из фирме у Стараховицама. За његову посету Ирској, 1979., Форд Ајрленд донирао je камион серије Д , који су адаптирали произвођачи каросерија ОБАМ-а; 2017. возило је било доступно за приватно изнајмљивање у Даблину. [4] Био је већи од камиона који је у касније време коришћен у Ватикану. Још један папамобил био је модификовани Мерцедес-Бенз, са малим прозором позади где је седео папа. Конвертовани 230 Г Мерцедес-Бенз Г-Класа је направљен за посету Јована Павла другог Немачкој, 1980. године. [5]

Након покушаја атентата на Јована Павла другог, 1981. године, папамобил је био опремљен непробојним стаклом. „Бритиш Леиланд” је 1982. године испоручио оклопне папaмобиле базиране на Леиланд Т45 и Ренџ Ровер СУВ за посету папе Уједињеном Краљевству. Једно од два коришћена возила базирана на Т45 продато је на аукцији 2006. за 37.000 ГБП, друго се чува у Британском музеју комерцијалних возила [6]у Лејленду, Велика Британија.[7] Један од Ренџ Ровера је изложен у Националном музеју историје погреба (Хјустон, Тексас). Папа је током своје посете Шпанији 1982. године користио папамобил који је изведен из модела СЕАТ Панда; овај специфичан аутомобил је био на отвореном са ручком за хватање испред како би папа могао мирно да стоји и поздравља гомилу док се креће. Папа је ушао на фудбалски стадион Камп Ноу у Барселони, возећи се кроз окупљену масу која је 17. новембра 1982. славила мису за конгрегацију од преко 121.000 људи.

У току папине посете Канади, 1984. године, модификована ГМЦ Сиера је коришћена као основа, коју је поново изградила компанија Тхибаулт Фире Енгинес у Пјервилу, у Квебеку.[8] Касније је коришћен за папску посету Куби 1998. и изложен је у Канадском музеју науке и технологије у Отави 2005. Други камион који је изградила компанија Тхибаулт Фире Енгинес је враћен у Ватикан 1984.[9] године.Током папине посете Сједињеним Државама у септембру 1987. године, пар Мерцедес-Бенз 230 Г папемобила је пребачен у Вашингтон, Д.Ц., и модификован од стране Тајне службе Сједињених Држава да омогући приступ папском делу из кабине возача.[10] Једно од ових возила је пензионисано и тренутно је изложено у Мерцедес-Бенз музеју у Штутгарту, Немачка.

Јован Павле други је, 2002. године, затражио да медији престану да помињу папамобил као „папамобил”, рекавши да је тај израз „недостојанствен”. Папа-мобил који је папа Бенедикт петнаести најчешће користио када путује у иностранство био је модификовани Мерцедес-Бенз М- Спортско теренско возило класе са посебном стакленом просторијом која је имала сопствени довод кисеоника уграђен у задњи део возила. Папа улази кроз задња врата и пење се неколико степеница. Затим седи у столицу направљену од беле коже са златним обрубом која се затим уздиже у стаклену собу хидрауличним лифтом, омогућавајући папи да се лакше види. Поред возача, у предњем делу возила има места за једног путника (најчешће агента обезбеђења). Застакљени задњи део возила такође има места за два папина помоћника који могу да седе у пределу испред уздигнуте папине столице. Сигурносне карактеристике возила укључују непробојне стаклене прозоре и кров, који могу да издрже експлозије, и ојачане, оклопљене бочне плоче и доњи строј дизајниран да одоле експлозијама бомби. По ценама из 2011. године, папамобил је коштао око 345.000 ГБП.[11]

Један Немац је 6. јуна 2007. покушао да ускочи у откривени папамобил Бенедикта петнаестог све док је понтифик започео своје опште саслушање. Папа није повређен и није чак ни приметио да је човек прескочио заштитну баријеру на тргу и да се ухватио за бели фијат папамобил док је пролазио. Најмање осам припадника обезбеђења пратило је возило док се полако кретало тргом. Они су потом зграбили човека и оборили га на земљу, пре него што га је испитала ватиканска полиција.[12]

Употреба од стране папа Фрање[уреди | уреди извор]

Папа Фрања показује склоност једноставнијем начину живота и једноставнијим аутомобилима. Као кардинал често је користио јавни превоз.[13] У ноћи свог избора, возио се са осталим кардиналима у минибусу до њиховог хотела, уместо да користи папску лимузину. [14]За путовања унутар Ватикана користи мали Форд Фокус из Ватиканског возног парка. Он се такође вози по граду у Реноу 4 из 1984. који му је поклонио италијански отац Ренцо Зока.[15]

Киа Соул је коришћенa као папамобил у августу 2014. када је посетио Јужну Кореју.[16]

Италијански произвођач аутомобила Фијат, традиционални добављач папских аутомобила, испоручио је папи Фрањи Фијат 500Л који је коришћен за његову посету Сједињеним Државама 22–27. септембра 2015.[17] Фијат је такође испоручио Џип Вренглер који је користио у Еквадору у јулу 2015.[18]

Током његове посете Филипинима, модел папамобила је био Исузу Д-Мак.[19] Папа Фрања је 2019. године добио Дачија Дастер који ће се користити као папамобил током његове посете Румунији.[20]

Референцe[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stone, Daniel (2008-04-13). „A Peek Inside the Popemobile”. Newsweek (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-29. 
  2. ^ „Matrículas de coches de Vaticano (V) en 2024”. 
  3. ^ The Lives and Times of the Popes, Vol 2, p69. 
  4. ^ „The Popemobile used during his visit to Ireland can now be hired for Stags and Hens”. 
  5. ^ „Mercedes-Benz Museum.”. 
  6. ^ „Yes, Houston is Home to the National Museum of Funeral History”. 
  7. ^ „Popemobile goes up for auction”. 
  8. ^ „'Popemobile' Plush, Impervious”. 
  9. ^ „Popemobile to go on display in Ottawa”. 
  10. ^ „Standing next to history : an agent's life inside the Secret Service”. 
  11. ^ „Popemobile to go green”. 
  12. ^ „Man tries to breach Pope Benedict XVI security”. 
  13. ^ „New pope, Jorge Mario Bergoglio, rode the bus because he gave up his limousine”. 
  14. ^ „Pope Francis' spontaneous first steps”. 
  15. ^ „Pope Francis to drive his own 'popemobile' inside Vatican City”. 
  16. ^ „Pope Francis makes big impression with small car in South Korea”. 
  17. ^ „The Pope, His Black Fiat And The Symbolism Behind It”. 
  18. ^ „Pope to ride again in Jeep Wrangler”. 
  19. ^ „Higher Horsepower - an Illustrated 215-year History of the popemobile”. 
  20. ^ „Pope Francis receives exclusive Dacia Duster as new Popemobile”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marie5068/песак&oldid=27502023”