Korisnik:Marijana stoilov/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Marijana stoilov

Marijana Stoilov

RT 99-20

Helen Fišer
Datum rođenja5 Avgust 1984
Mesto rođenjaKrasnojarsk, Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika
ZanimanjePevačica-plesačica-televizijska voditeljka-glumica
Aktivni period2005–do danas

Helena Fišer[uredi | uredi izvor]

Helena Fišer rođena 5. avgusta 1984. [1]je nemačka šlager pevačica. Od svog debija 2005. godine, osvojila je brojne nagrade, uključujući 17 Eho nagrada, četiri nagrade "Di Krone der Folksmusik" i tri Bambi nagrade. Prodala je najmanje 15 miliona albuma.[2] U junu 2014. godine, njen multi-platinski album iz 2013. godine, "Farbenspiel", postao je najviše preuzimani album svih vremena od strane nemačkog umetnika i trenutno je šesti najprodavaniji album svih vremena u Nemačkoj[3]. Njena potpisna pesma "Atemlos durch die Naht" bila je najprodavanija pesma u Nemačkoj 2014. godine. Imala je najprodavaniji album godine u Nemačkoj pet puta, u 2013, 2014, 2015, 2017. i 2018. godini.[4][5] [6][7][8]Rangirana je na 8. mestu na Forbes-ovoj listi "Najplaćenije žene u muzici 2018", zaradivši 32 miliona dolara.[9] Fišer je poznata kao "Kraljica šlagera".[10][11][12][13]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Helen Fišer je rođena u sibirskom gradu Krasnojarsku, Rusija SFSR, Sovjetski Savez, roditeljima Petru i Marini Fišer[1]. Njen otac je radio kao nastavnik fizičkog vaspitanja, a majka kao inženjerka. Njeni deda i baka sa oca strane bili su Nemci sa Crnog mora [14]koji su bili među onima koji su poslati u primorska naselja u Kazahstanu i Sibiru[1]. Kada je imala tri i po godine, sa roditeljima i starijom sestrom od šest godina, emigrovala je u Velštajn, Zapadna Nemačka.[15][16]

Nakon završetka srednje škole, Fišerova je tri godine pohađala Frankfurtsku školu za studije struje i muzike, gde je izučavala pevanje i glumu.[17] U ovo vreme, nastupala je na sceni Statsteatra Darmštat i Folksteatra Frankfurt.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom svog boravka na Frankfurtskoj školi muzike, majka Helene Fišer tajno je napravila demo CD-a sa šest pesama koje je Fišer izvodila i poslala ga različitim studijima za snimanje kako bi procenila reakciju profesionalaca.

Helen Fišer je debitovala na sceni 14. maja 2005. godine u programu televizijske stanice ARD. Izvela je duet sa pevačem Florijanom Zilberajzenom. Kasnije su postali par.[15]

Ona je osvojila 17 Eho nagrada, sedam puta nagradu "Goldene Henne" i četiri puta nagradu "Krone der Folksmusik". Svi njeni albumi i DVD-ovi postigli su više zlatnih i duplo platinskih statusa. Njene pesme, sa njihovim pričama o svakodnevnim brigama i problemima ljudi koji vole svoj dom, tekstualno su bliske onome što se može nazvati "kantri muzikom", iako su muzički sasvim različite.

Njena baza fanova prostire se izvan Nemačke, Austrije i Švajcarske do Belgije, Kanade, Holandije, Danske, Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva, Finske, Sjedinjenih Američkih Država i Novog Zelanda.

7. juna 2010. godine izdala je svoj prvi album na engleskom jeziku, "The English Ones". Album je producirao Žan Frankfurter (Erih Liešman), nemački producent, kompozitor i aranžer. Komentarisala je pevanje na engleskom: "Uvek sam snila o pevanju svojih pesama na drugom jeziku. Engleski jezik je jezik kantri muzike, koju mi zovemo šlager. Jezik je alat, ali je važno da ono što pevate dolazi iz srca - i to je o čemu je ovaj album."

U januaru 2013. godine, ostvarila je svoj glumački debi u epizodi nemačke televizijske serije "Das Traumschiff".

4. oktobar 2013. godine, izdala je svoj album "Farbenspiel" u Nemačkoj. U 2014. godine

krenula je na turneju, a 2015. godine na veliku stadionsku turneju. [18]Nastupala je na Olimpiskom stadionu u Berlinu pred 120.000 ljudi. Album je postigao platinu u Nemačkoj, Danskoj i Austriji samo pet dana posle izdanja. "Farbenspiel" je najuspešnije izdanje ženskog izvođača u Nemačkoj u prvoj nedelji od izdanja u poslednjih 10 godina. Do danas je prodajeno preko 2,4 miliona primeraka albuma.

Fišerova je 13. novembra 2015. objavila božićni album pod nazivom Veihnachten. Sastoji se od dva CD-a, prvi su božićne pesme koje se pevaju na nemačkom i nemačkom dijalektu, a drugi su pesme pevane na engleskom.[19] Album je dostigao prvo mesto na top-listama na kraju godine u Nemačkoj i Austriji i dobio je ukupno 14 platinastih nagrada u obe zemlje. Prodat je u preko 1,3 miliona primeraka.

U 2016. godini, izvela je nemačku verziju pesme "How Far I'll Go" (Ich bin bereit), koja je bila naslovna pesma iz Diznijevog filma "Vajana" (Moana).

12. maja 2017. godine, izdala je svoj osmi studijski album koji nosi njeno ime - Helene Fischer. Album je izdat od strane Polydora. Album je debitovao na prvom mestu na austrijskoj, nemačkoj i švajcarskoj top-listi albuma i dostigao je top-decu u Holandiji i Flamskom regionu Belgije. U Nemačkoj, album Helena Fišer je prodao više od 300.000 primeraka u prvoj nedelji izdanja, što ga je učinilo najprodajnijim debitom od albuma Herbert Grönemeyer-a iz 2002. godine, Mensch. Osvojila je devet platina u Nemačkoj i Austriji i do danas prodaje u više od milion primeraka u obe zemlje.

Izvela je sve svoje nove pesme i nekoliko hitova iz prethodnih albuma u Keselhausu u Minhenu i izdala album Helene Fischer - Das Konzert aus dem Kesselhaus na kome je prikazala ovu izvedbu. U junu 2018. godine, započela je svoju drugu stadionsku turneju, nastupajući u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji i Austriji. Na nekoliko mesta na ovoj turneji, nastupala je i do pet puta za redom. Njena predstava je razvijena u saradnji sa 45 Degrees of Cirque du Soleil.[20] U oktobru 2018. godine, The New York Times ju je rankiralo sedmom na spisku najvećih muzičkih izvođača na turnejama širom sveta te godine. U Forbes spisku najzaradnijih žena izvođača širom sveta za 2018. godinu, rankirala se na osmom mestu.[21][22] Ovo je takođe čini najuspešnijom izvođačicom koja ne peva na engleskom jeziku.

Fišerova je pevala na muzičkom festivalu SnovpenAir 2022 u terminalu Grindelvald u švajcarskim Alpima. Tamo je otpevala protestnu pesmu Freiheit (pesma) kao odgovor na poslednju rusku invaziju na Ukrajinu i još jedno prisilno preseljenje od strane Rusije.[23] Fišerova je nosio plavo-žutu traku u znak solidarnosti sa Ukrajinom[24], u suzama je uveo pesmu koja opisuje tugu koju su doživele ukrajinske porodice koje su bile preseljene i razdvojene jedna od druge u ratu, i otpevao pesmu sa plavim i žutim delovima na sceni .[25]

Helen Fišer šou[uredi | uredi izvor]

Fišer je vodila godišnju muzičku emisiju Die Helene Fischer Show od 2011. do 2019. godine, koja se emitovala za vreme Božića na nemačkoj javnoj televiziji. U ovoj emisiji je nastupala sa različitim izvođačima, uključujući Dejvida Gareta, Majkla Boltona, Toma Džounsa, Maksa Raabea, Tejk That, Udo Jirgensa, Oli Mursa, Andreu Berg, Brajana Adamsa, Unhajlig, Kifera Sazerlenda, Freju Ridings, Andreu Bočelija, Nika Kartera i Kvina. Takođe je izvela nastup sa Lindsi Stirling.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Gostovanja i dueti na ćirilici:[uredi | uredi izvor]

Turneje[uredi | uredi izvor]

  • Mutcum Gefil – Uživo 2008 (2008)
  • Prvi put sa bendom i orkestrom Uživo (2011)
  • Za jedan dan Uživo (2012)
  • Otvoreni aero-tur 2013 (2013)
  • Uživo iz Farbenšpila (2014/2015)
  • Helen Fišer Uživo 2017/2018 (2017/2018)
  • Di Stadion-Tur 2018 (2018)
  • Rauš Uživo (2023)

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Bambi[uredi | uredi izvor]

  • 2013: Nagrada za Muziku (nacionalna)
  • 2014: Nagrada za Zabavu
  • 2017: Nagrada za Muziku (nacionalna)

Eho[uredi | uredi izvor]

  • 2009: Nagrada za Nemački Šlager
  • 2009: Nagrada za DVD Produkciju godine (Mut zum Gefühl Live)
  • 2010: Nagrada za DVD Produkciju (nacionalna) (Zaubermond Live)
  • 2012: Nagrada za Nemački Šlager
  • 2013: Nagrada za DVD Produkciju (nacionalna) (Für einen Tag – Live 2012)
  • 2013: Nagrada za Nemački Šlager
  • 2014: Nagrada za Album godine
  • 2014: Nagrada za Nemački Šlager
  • 2015: Nagrada za Šlager
  • 2015: Nagrada za Album godine
  • 2015: Nagrada za Hit godine
  • 2015: Nagrada za Muzički DVD/Blu-Rej (nacionalna)
  • 2016: Nagrada za Muzički DVD/Blu-Rej (nacionalna) (Weihnachten), (Farbenspiel Live)
  • 2016: Nagrada za Album godine
  • 2016: Nagrada za Najbolji Živi Izvodioci (nacionalna)
  • 2016: Nagrada za Krosover
  • 2018: Nagrada za Šlager

Goldene Henne[uredi | uredi izvor]

  • 2007: Nagrada za Isponsicu godine
  • 2008: Nagrada za Muziku
  • 2010: Nagrada za Muziku po izboru čitalaca
  • 2012: Nagrada po izboru publike za Muziku
  • 2014: Nagrada za Muziku
  • 2014: Superhena (Specijalna nagrada za 20. godišnjicu)
  • 2016: Nagrada za Muziku
  • 2020: Nagrada za Zabavu za Šou "Die Helene Fischer Show 2019"

Goldene Kamera[uredi | uredi izvor]

  • 2012: Nagrada za Najbolju Muziku (nacionalna)
  • 2016: Nagrada za Omiljeni muzički izvođač iz Nemačke

Krone der Volksmusik[uredi | uredi izvor]

  • 2008: Nagrada za Uspeh godine 2007
  • 2009: Nagrada za Uspeh godine 2008
  • 2010: Kao Najuspešnija Pevačica 2009
  • 2012: Kao Najuspešnija Pevačica 2011

Romy[uredi | uredi izvor]

  • 2014: Kao Najomiljeniji Voditelj – Šou

World Music Awards[uredi | uredi izvor]

  • 2014: Najprodavaniji Nemački Umetnik

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Pevica Helen Fišer: "Я rodilasь v Sibiri" /Singer Helene Fischer: "I was born in Siberia"" (in Russian). aif.ru (Argumenty i Fakty). 25 February 2009. Archived from the original on 5 October 2015. Retrieved 2 June 2017. Helen Fišer rodilasь 5 avgusta 1984 goda v Krasnoяrske. V iюne 1998 goda s roditelяmi эmigrirovala v Germaniю. Posle okončaniя školы Stage & Musical School / Helene Fisher was born in Krasnoyarsk, 5 August 1984. In June 1998, with her parents she emigrated to Germany. After graduation from Stage & Musical School in Frankfurt...; Babuški i deduški Lenы Fišer razdelili sudьbu soten tыsяč povolžskih nemcev, kotorыh v 1941 godu soslali v Kazahstan i Sibirь. / Her grandparents shared the fate of hundreds of thousands of Volga Germans, who in 1941 were exiled to Kazakhstan and Siberia.”. Journal of Development and Social Sciences. 2 (IV). 2021-12-31. ISSN 2709-6254. doi:10.47205/jdss.2021(2-iv)74. 
  2. ^ Pardo, Marta Cantos (2022-01-01), THE WAYBACK MACHINE:, Marcial Pons, ediciones jurídicas y sociales, str. 269—284, ISBN 978-84-1381-477-3, Pristupljeno 2023-09-15 
  3. ^ „Reversible Brennstoffzelle bricht Wirkungsgrad-Rekord”. BWK ENERGIE. 71 (03): 35—36. 2019. ISSN 1618-193X. doi:10.37544/1618-193x-2019-03-35. 
  4. ^ Kellogg, John (2013). „The Urbanization of the Billboard Top Album and Singles Charts: How SoundScan Changed the Game”. Journal of the Music and Entertainment Industry Educators Association. 13 (1): 45—59. ISSN 1559-7334. doi:10.25101/13.3. 
  5. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  6. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  7. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  8. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  9. ^ Forbes, Elizabeth (2002). Zschiesche, August. Oxford Music Online. Oxford University Press. 
  10. ^ „Figure 2: Synthesis of JA and its amino acid-conjugate JA-Ile in plants and fungi.”. dx.doi.org. Pristupljeno 2023-09-15. 
  11. ^ Bagg, Samuel (2017-08-08). „What Makes a Political Theory Political? A Comment on Waldron”. Political Studies Review. 16 (3): 184—191. ISSN 1478-9299. doi:10.1177/1478929917704815. 
  12. ^ Shugart, Helene A. (2013-10-08). „Flesh Made Word: The Obese Body as Cultural Matter”. Communication, Culture & Critique. 7 (1): 55—75. ISSN 1753-9129. doi:10.1111/cccr.12025. 
  13. ^ Rudolf, Bernhard (2010-09). „Wer will sich beraten, wer hat so viel Geld?”. Versicherungsmagazin. 57 (9): 3—3. ISSN 1616-1963. doi:10.1007/bf03245695.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  14. ^ Mensching, Stefan; Bergner, Sören; Rebs, Martin; Adam, Tobias (2019), Ausgangslage für die Einführung der E-Rechnung im Bundesministerium des Innern, für Bau und Heimat, Springer Fachmedien Wiesbaden, str. 155—169, ISBN 978-3-658-27028-5, Pristupljeno 2023-09-15 
  15. ^ a b Einführung, Vandenhoeck & Ruprecht, 2010-03-17, str. 11—21, Pristupljeno 2023-09-15 
  16. ^ Michniuk, Anna (2014-10-24). „YouTube – YouLearn. Education via YouTube?”. e-mentor. 2014 (56 (4)): 37—43. ISSN 1731-6758. doi:10.15219/em56.1122. 
  17. ^ Kapitel II. Kaiphas – Stationen Einer Priesterlichen Karriere, BRILL, 2010-01-01, str. 35—176, Pristupljeno 2023-09-15 
  18. ^ Fischer, Helene von. Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press. 2011-10-31. 
  19. ^ Dienstag, der 28. April, transcript Verlag, 2021-12-31, str. 125—126, Pristupljeno 2023-09-15 
  20. ^ newswire, n., Oxford University Press, 2023-03-02, Pristupljeno 2023-09-15 
  21. ^ Young, Clara (2018-06-21). „Men are from Mars; women are poorly paid”. OECD Observer. ISSN 1561-5529. doi:10.1787/00148085-en. 
  22. ^ Grimthorpe, Elizabeth, Lady, (Elizabeth Beckett) (born 22 July 1925), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2023-09-15 
  23. ^ THE UNSAID, OR WHAT SHE THINKS WHEN SHE GETS MY LETTER, University of Pittsburgh Press, str. 34—34, Pristupljeno 2023-09-15 
  24. ^ Fischer, Ferdinand (1920), Luftballon, Springer Berlin Heidelberg, str. 29—32, ISBN 978-3-662-33727-1, Pristupljeno 2023-09-15 
  25. ^ Glenn, J. K.; Goldman, J. (1976-01). „Task delegation to physician extenders--some comparisons”. American Journal of Public Health. 66 (1): 64—66. ISSN 0090-0036. PMC 1653348 Slobodan pristup. PMID 2022. doi:10.2105/ajph.66.1.64.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marijana_stoilov/песак&oldid=26191771”