Дејвид Гарет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дејвид Гарет
Ludwigshafen 23.03.09 031.JPG
Гарет Ннаступа у Лудвигсхафену марта 2009.
Основне информације
Пуно име David Christian Bongartz
Датум рођења (1980-09-04)4. септембар 1980.(37 год.)
Место рођења Ахен
 Немачка
Занимање виолиниста
Жанр(ови) поп-рок, класична музика
Инструмент(и) виолина
Веб-сајт http://david-garrett.com/

Дејвид Гарет (нем. David Christian Bongartz; Ахен, 4. септембар 1980) је немачки виолиниста.

Биографија[уреди]

Детињство[уреди]

Гарет је рођен у Ахену, Немачка. Мајка му је била прима балерина[1] Дов Гарет[2] и оца Георга Бонграца[2], Немачког продавца антиквитета.[1]

Са три година се први пут сусрео са виолином. Прве часове је добио од свог оца, који је био правник, а поред тога и музички учитељ. У петој години победио је на немачком такмичењу младих музичара „Младост музичира“[3]. Када је напунио осам година, родитељи су одлучили да им син наступа под презименом мајке (Гарет), ради лекшњг изговора. Са дванаест година је већ имао музички уговор. Заједно са Клаудиом Абадом увежбао је Моцартове виолинске концерте[4]. Гарет је рекао, да је као дете, вежбао по осам сати дневно.

Након завршетка средње школе, уписао се, под притиском родитеља, на музичку академију у Лондону[5], иако је хтео отићи за Њујорк. Убрзо је избачен са академије, због недоласка на часове, па се, са 19 година преселио код брата, који је тада живео и студирао у Њујорку. Гарет је у једном интервјуу рекао: „Увек су ми наметнули шта да свирам, где да наступим, шта на интервјуу да кажем, а шта не.“[1]

Каријера[уреди]

Гарет је први Страдивари добио у 11. години, од Немачког председника Рихард вон Веисакер, након што је свирао за њега[6]. У 13. години, Гарет је снимио две плоче, које се појавиле на Немачкој и Холандској телевизији и наступио је у резиденцији председника Савезне Републике Немачке, на личном позиву председника, који му је понудио чувену Страдиваријеву виолину "Сан Лоренцо", која је међу најбољим инструментима "златног периода". Са 13 година је, Гарет, најмлађи солиста икада. У априлу 1997. године, старост 16, свирао је са Минхенском филхармонијом под руководством Зубин Мехта у Њуделхију и Мумбају поводом 50. годишњице независности Индије[7]. Две године касније, Дејвид је свирао са Рундфунк Синфони оркестром у Берлину под руководством Рафаела Фрухбека де Бургос, где су га критичари нахвалили.

Герет наступа у Колоњу 15. јануара 2010

Гаретов албум Encore, из 2008. године, имао је за циљ да буди интересовање младих за класичну музику. Издање садржи аранжмане и композиције његових личних комада који су га до тада пратиле у животу. Заједно са својим бендом, који се састоји од клавијатуре, гитаре и бубњева, он држи концерте којо укључују класичне сонате, (у пратњи једног концертног клавира), аранжмане, композиције, као и рок песме и филмске теме[8]. У јесен 2007. године, Гарет је изабран, од фирме Монтбланк (чији су артикли познати по целом свету), за представника њених нових оловка под називом Tributo ad Antonio Stradivari. Презентација се одвила на неколико места: Рим, Њујорк, Хонгконг, Берлин и Лондон. Овом прилоком, Гарету је понуђена Страдивари из Gli Archi di Palazzo колекције.

Његов најновији албум, Music, објављен је 2012. године.

19. маја 2012. године, наступао је у финалу лиге шампиона заједно са немачким певачем Јонас Кауфман[9]. 2014. године, најављен је нови кросовер концерт.[10]

Он је тумачио и главну улогу у филму "The Devil's Violinist", као познати виолиниста из 19. века Николо Паганини.

Инструменти[уреди]

Гарет поседује неколико драгоцених виолина. Једна од њих је виолина чији је творац Ђовани Батиста Гуаданини из 1772. године. Такође поседује и две виолине Антонија Страдиварија: једна је из 1718. године, а друга је из 1716. године, коју је раније поседовао Адолф Буш.

Досигнућа[уреди]

Од 2008. до 2010. године, држао је рекорд као најбржи виолиниста на свету. Од 2008. до 2009. био је представник Унеска.

Албуми[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „David Garrett: Biography”. David Garrett's Official Website. Приступљено 12. 11. 2012. 
  2. 2,0 2,1 Sweeting, Adam (1. 12. 2011). „David Garrett: the Beckham of the violin”. The Telegraph. Приступљено 12. 11. 2012. 
  3. ^ Carter, Kevin L. (9. 9. 2009). „String Theory: Is David Garrett the Next, Next Thing?”. U.S. 1. Приступљено 12. 11. 2012. 
  4. ^ „David Garrett Full Biography”. Mark Stephan Buhl Artists Management. Приступљено 12. 11. 2012. 
  5. ^ Lee, Sally (13. 9. 2011). „Classic rock fuels the fingers of fury” (PDF). Fairfield Champion. Приступљено 24. 11. 2011. 
  6. ^ „Classical Brits: don't hate them because they're beautiful”. The Telegraph. 11. 5. 2008. Приступљено 12. 11. 2012. 
  7. ^ „MMMF India Events”. Mmmfindia.org. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2012. Приступљено 12. 11. 2012. 
  8. ^ „Royal Variety Performance 2011 – Thank you!”. The Royal Variety Performance official website. 8. 12. 2011. Приступљено 12. 11. 2012. 
  9. ^ „New Champions League theme version”. UEFA.com. 19. 5. 2012. Приступљено 12. 11. 2012. 
  10. ^ David Garrett Tourdates. Vorverkaufstarts.de. Abgerufen am 17. Oktober 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]