Andrea Bočeli

С Википедије, слободне енциклопедије

Andrea Bočeli
Andrea Bocelli 20190511 017-2.jpg
Andrea Bočeli septembra 2019
Datum rođenja(1958-09-22)22. септембар 1958.(63 год.)
Mesto rođenjaLajatiko
 Italija
Zanimanje
  • Pevač (tenor)
  • multi-instrumentalista
Stil

Andrea Bočeli (ital. Andrea Bocelli) je poznati italijanski tenor.[1] Rođen je 22. septembra 1958. godine u mestu Lajatiko, nedaleko od Pize.[2] Bočeli je, u ruralnom okruženju svog toskanskog zavičaja, uvek bio okružen muzikom.Iako je od ranih godina nastupao i osvajao nagrade na pevačkim konkursima, Bočeli je upisao pravni fakultet u Pizi. Kao student često je nastupao po barovima, pevajući hitove: Aznavura, Sinatre, Edit Pjaf. Saznavši da će njegov idol Franko Koreli držati master klas u Torinu, Bočeli napušta studije prava da bi nastavio sa vokalnim usavršavanjem. Franko Koreli je odmah prihvatio da podučava Bočelija, otkrivši u njemu veliki potencijal prirodnog dara.

Od 1982. Bočeli je snimio 15 solo studijskih albuma pop i klasične muzike, tri albuma najvećih hitova i devet kompletnih opera, prodavši preko 75 miliona ploča širom sveta.[3] On je postigao uspeh kao prelazni izvođač, dovodeći klasičnu muziku na vrh međunarodnih pop lestvica.[1][4][5] Njegov prvi kompilacijski album, Romanza, jedan je od najprodavanijih albuma svih vremena, dok je Sacred Arias najprodavaniji klasični album bilo kog solo umetnika u istoriji.[6] My Christmas je bio najprodavaniji praznični album 2009.[7][8][9] i jedan od najprodavanijih prazničnih albuma u Sjedinjenim Državama.[10] Album iz 2019. godine debitovao je na prvom mestu UK Albums Chart i SAD ''Bilbord'' 200, postavši prvi Bočelijev album broj-jedan u obe zemlje. Njegova pesma „Con te partirò”, uvrštena na njegov drugi album Bocelli, jedan je od najprodavanijih singlova svih vremena.[11] Ova numera je bila licencirana za upotrebu u nizu televizijskih reklama za TIM[12] krajem 1990-ih, koje su vremenom postale veoma popularne u Italiji.[13]

Godine 1998, Bočeli je proglašen jednim od 50 najlepših ljudi po izboru časopisa People.[14] On je nastupao u duetu sa Selin Dion u pesmi „The Prayer” za animirani film Čarobni mač: U potrazi za Kamelotom, koji je osvojio nagradu Zlatni globus za najbolju originalnu pesmu i nominovan za Oskara za najbolju originalnu pesmu.[1] Godine 1999, on je nominovan za najboljeg novog umetnika na dodeli Gremi nagrada. On je stekao upis u Ginisovu knjigu rekorda izdavanjem svog klasičnog albuma Sacred Arias, dok je istovremeno zauzimao prva tri mesta na američkoj lestvici klasičnih albuma.[1]

Bočeli je 2006. godine proglašen za velikog oficira Ordena za zasluge Italijanske republike i počastvovan je zvezdom na Holivudskom šetalištu slavnih dan 2. marta 2010. godine za svoj doprinos Živom teatru. Pevačica Selin Dion je izjavila da „ako bi Bog imao pevački glas, on bi morao u znatnoj meri da zvuči kao Andrea Bočeli“,[1][15] dok je muzički producent Dejvid Foster često Bočelijev glas opisivao kao najlepši na svetu.[16][17]

Mladost[уреди | уреди извор]

Bočeli je rođen od oca Alesandra i majke Edi Bočeli 22. septembra 1958.[18] Lekari su savetovali paru da izvrši abortus, jer su predvideli da će se dete roditi sa invaliditetom. Po rođenju je bilo očigledno da je Bočeli imao brojne probleme sa vidom, i uspostavljena je dijagnoza da ima urođeni glaukom.[19] On je jednom prilikom izjavio je odluka njegove majke da ga rodi uprkos lekarskih saveta bila njegova inspiracija da osporavanje prava na abortus.[19]

Bočeli je odrastao na porodičnoj farmi gde su se prodavale poljoprivredne mašine i proizvodilo vino u malom selu La Sterca, frazion Lajatiko, Toskana, Italija, oko 40 km (25 mi) južno od Pize.[20] Njegova majka i mlađi brat Alberto i dalje žive u porodičnoj kući; otac mu je umro 2000. godine.[21]

Bočeli je još kao dečak pokazivao veliku strast prema muzici. Njegova majka je izjavila da ga je muzika jedino mogla učiniti srećnim. Počeo je sa časovima klavira sa 6 godina, a kasnije je naučio da svira flautu, saksofon, trubu, trombon, gitaru i bubnjeve.[18] Njegova dadilja Orijana dala mu je prvu ploču Franka Korelija i on je počeo da pokazuje interesovanje za karijeru tenora.[22] Do 7. godine mogao je da prepozna čuvene glasove tog vremena i pokušao je da se ugleda na sjajne pevače.[22]

U 12. godini Bočeli je potpuno izgubio vid nakon nesreće tokom fudbalske utakmice.[14][23] U meču u kome je bio golmanom pogođen je u oko i zadobio je moždano krvarenje. Lekari su pribegli pijavicama kao krajnjoj meri u pokušaju da mu spasu vid, ali nisu uspeli, a on je ostao slep.[24]

Bočeli je takođe provodio vreme pevajući tokom svog detinjstva.[25] Svoj prvi koncert održao je u malom selu nedaleko od mesta gde je rođen.[22] Na prvom pevačkom takmičenju pobedio je sa 14 godina sa pesmom „'O sole mio“ u Margherita d'Oro u Vijaređu.[25] Srednju školu završio je 1980, a potom je studirao pravo na Univerzitetu u Pizi.[26][18] Da bi zaradio novac, davao je večernje predstave u klavirskim barovima i tamo je upoznao svoju buduću suprugu Enriku 1987. godine.[18] On je završio pravni fakultet i proveo godinu dana kao advokat imenovan od suda.[27]

Karijera[уреди | уреди извор]

Početak karijere odigrao se 1992. godine kada se Bočeli javio na audiciju koju je organizovao čuveni italijanski pevač Cukero u potrazi za tenorom koji bi načinio demo snimak za duet „Miserere“ sa Lučanom Pavarotijem.[2] Pavaroti je bio očaran talentom Andrea Bočelija. Usledili su angažmani kompanije Sugar, jedne od najvećih italijanskih muzičkih firmi, za nastup na čuvenom festivalu „Sanremo1993. odakle pažnja medija raste vrtoglavo. Nižu se uspesi, među kojima je internacionalnu slavu pobrao album „Romansa“.

Paralelno sa karijerom u oblasti popularne muzike, Bočeli niže uspehe i na polju operske umetnosti. Prvi operski nastup imao je 1994. godine, u Verdijevoj operi „Ledi Magbet“.

Albumi[уреди | уреди извор]

Opere[уреди | уреди извор]

  • Ledi Magbet - (1994)
  • Boemi - (1998)
  • Vesela udovica - (1999)
  • Verter u Detroitu - (1999)
  • Madam Baterflaj - (2002)

Nastupi[уреди | уреди извор]

  • Sanremo - (1993)
  • Veronska arena - (1999)
  • Teatro Filarmonico - (2001)
  • Teatro Komunale - 2005
  • Beogradska arena - (2005)
  • Beogradska arena - (2013)

Nagrade[уреди | уреди извор]

  • UK BRIT
  • Nagrade za klasični album godine

Zanimljivosti[уреди | уреди извор]

Tenor, Andrea Bočeli je rođen sa oštećenim vidom, a ostao je slep u svojoj 12. godini usled nesreće na fudbalu.

Do sada je prodao preko 65 miliona ploča širom sveta.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Andrea Bocelli”. Decca Records. Universal Music. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2011. Приступљено 10. 12. 2013. 
  2. ^ а б „Životna bajka: Andrea Bocelli”. Wannabe magazine. Приступљено 19. 1. 2019. 
  3. ^ „Andrea Bocelli to receive Classic Brit honour”. BBC News. 6. 9. 2012. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2019. Приступљено 10. 12. 2013. 
  4. ^ Bearn, Emily (26. 2. 2003). „Operation Bocelli: the making of a superstar”. The Age. Архивирано из оригинала на датум 24. 3. 2017. Приступљено 10. 12. 2013. 
  5. ^ Malitz, David (12. 12. 2010). „'Christmas in Washington' sticks to the classics”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2018. Приступљено 27. 7. 2013. 
  6. ^ Andrea Bocelli Biography Архивирано 30 април 2011 на сајту Wayback Machine
  7. ^ „Taylor Swift Edges Susan Boyle For 2009's Top Selling Album”. Billboard.com, 6 January 2010 article. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2014. Приступљено 6. 1. 2010. 
  8. ^ „The Nielsen Company 2009 Year-End Music Industry Report”. Businesswire.com, 7 January 2010 article. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2010. Приступљено 7. 1. 2010. 
  9. ^ „Italian tenor's album sales top five million”. Thaindian News.com, 30 December 2009 article. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010. 
  10. ^ „The Gifts That Keep on Giving: Biggest Radio and Album Hits of the Holidays”. Billboard. 1. 12. 2014. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2014. Приступљено 1. 12. 2014. 
  11. ^ „Angel records”. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2018. Приступљено 22. 4. 2020. 
  12. ^ Spot Pubblicita Tim Con Mara Venier 1997 - Cambio Numero Seriale - canale5 (на језику: енглески), Приступљено 2021-07-19 
  13. ^ „Andrea Bocelli: an EXCLUSIVE interview”. The Shortlisted (на језику: енглески). 2020-11-16. Приступљено 2021-07-19. 
  14. ^ а б „Andrea Bocelli: Singer”. People. 49 (18). 11. 5. 1998. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2016. Приступљено 10. 12. 2013. 
  15. ^ Interview: Andrea Bocelli, opera singer Архивирано 27 септембар 2011 на сајту Wayback Machine, The Scotsman, 27 October 2009 article.
  16. ^ „Andrea Bocelli - Sito Ufficiale - Tour, discografia e opere”. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2019. Приступљено 23. 4. 2006. 
  17. ^ „En Aranjuez con tu amor - Andrea Bocelli”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2015. Приступљено 4. 1. 2013. 
  18. ^ а б в г Day, Carol (10. 11. 1997). „Blind Ambition”. People. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2019. Приступљено 22. 7. 2017. »Bocelli's parents, Alessandro, 68, and Edi, 59, sold farm equipment and produced wine in tiny Lajatico, in Tuscany about 20 miles from Pisa.« 
  19. ^ а б Bryony Gordon (14. 11. 2011). „Andrea Bocelli: The truth about my friend – the strong-willed, kind and intelligent Silvio Berlusconi”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2019. Приступљено 9. 12. 2013. 
  20. ^ Sodomka, Dennis (8. 10. 2013). „Wine Time: Bocelli Prosecco NV, Italy”. The Augusta Chronicle. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2013. Приступљено 14. 12. 2013. 
  21. ^ „Interview: Andrea Bocelli, opera singer”. The Scotsman. 23. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 1. 11. 2015. Приступљено 14. 12. 2013. 
  22. ^ а б в „Andrea Bocelli – Singing to the Top”. Ability. 2013. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 25. 10. 2013. 
  23. ^ Hooper, John (10. 6. 2010). „Tenor's story acclaimed by anti-abortion campaigners”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2019. Приступљено 28. 7. 2013. 
  24. ^ Pisa, Nick (31. 10. 2010). „Doctors tried to cure Andrea Bocelli's blindness with leeches”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2019. Приступљено 9. 12. 2013. 
  25. ^ а б „Chronicle 1958–1991”. bocelli.de. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2019. Приступљено 20. 1. 2008. 
  26. ^ „Andrea Bocelli to Receive Master's Degree”. Billboard. AP. 18. 10. 2013. Архивирано из оригинала на датум 24. 4. 2019. Приступљено 10. 12. 2013. 
  27. ^ Rogers, Paul (5. 9. 2013). „Andrea Bocelli at the MGM Grand”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2013. Приступљено 21. 12. 2013. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]