Korisnik:Marina Pepić/pesak

Jokai

Jokai (妖怪, duh, fantom, neobičan prikaz) su klasa nadprirodnih čudovišta, duhova i demona u japanskom folkloru. Reč jokai je sastavljena od kanđja za „očaravajuće; privlačno; nesreća“ i „spektar; privid; misterija; sumnjiva“.Takođe se mogu nazvati ajakaši (あやかし), mononoke (物の怪) ili mamono (魔物). Jokai se razlikuju od zlonamernih do nestašnih ili povremeno donose sreću onima koji ih nađu.

Jokai često poseduju životinjske osobine (poput kape, koja liči na kornjaču, ili tengu koji ima krila), dok se drugi uglavnom pojavljuju kao ljudi kao kuchisake-onna. Neki jokai izgledaju kao neživi predmeti (kao što su tsukumogami), dok drugi nemaju vidljiv oblik. Jokai obično imaju duhovne ili natprirodne sposobnosti, pri čemu je promena oblika najčešće. Jokai koji menjaju oblik se zovu bakemono (化物) ili obake (お化け).

Japanski folkloristi i istoričari objašnjavaju jokai kao personifikacije „natprirodnih ili neprihvatljivih pojava njihovim doušnicima". U periodu Edoa, mnogi umetnici, poput Toriama Sekien-a, izmislili su novu jokai-je nadahnjujući narodne priče ili čisto iz sopstvene mašte. Danas nekoliko takvih jokai-a (npr. Amikiri) se pogrešno smatra da potiče iz tradicionalnijeg folklore.[1]

Koncept

Šta se smatra „natprirodnim“ zavisi od vremenskog perioda; ali generalno, što je stariji vremenski period, to je veća količina fenomena koji su se smatrali natprirodnim u karakteru ili uzroku.

Prema japanskim idejama o animizmu, verovanja slična duhovima koja se nazivala (između ostalog) mononoke verovalo se da žive u svim stvarima. Takvi duhovi su posedovali emocije i ličnosti. Ako bi duh bio miroljubiv, to je bio nigi-mitama, onda bi donosio dobru sreću - poput obilnih žetvi. Nasilni duhovi, ara-mitama, donosili bi lošu sreću - uključujući bolest i prirodne katastrofe. Nečiji preci i posebno poštovane starješine mogli su se smatrati nigi-mitama, dobijajući status zaštitnih bogova i bili obožavani. Životinje, predmeti i prirodne karakteristike ili pojave su takođe bili poštovani kao nigi-mitama ili su bili naklonjeni kao ara-mitama - zavisno od područja.

Ritual pretvaranja ara-mitame u nigi-mitama nazvan je činkon ("smirivanje duhova"). Činkon rituali izvođeni su kako bi ugušili zlonamerne duhove, sprečili nesreću i ublažili strah od događaja i okolnosti koje se inače ne mogu objasniti. Ara-mitama koja nije uspela da postigne obožavanje zbog nedostatka dovoljnog poštovanja ili koja je izgubila božanstvo usled propadanja poklonika, postala je jokai.

S vremenom su stvari za koje se mislilo da su natprirodne postale sve ređe i ređe. U međuvremenu, prikazi jokai-a u emakiju i slikama počeli su da se standardizuju, pretvarajući se u karikature i ublažujući njihovu zastrašujuću prirodu. Elementi iz priča jokai sve su više korišćeni za javnu zabavu. Upotreba jokai-a u popularnim medijima počela je već u srednjem veku. Međutim, mitologija i legende o jokai-ma postale su jasnije definisane i formalizovane tokom perioda Edo i posle

Vrste

Folklorist Tsutomu Ema proučavao je književnost i slike koje prikazuju jokai i henge (変化, ili „promenljive stvari / mutante“) i podelio ih u kategorije, kao što su predstavljene u Nihon Iokai Henge Ši i Obake no Rekiši.

• Pet kategorija zasnovanih na jokai-evom „pravom obliku“: čovek, životinja, biljka, objekt ili prirodni fenomen.

• Četiri kategorije zavisno od izvora mutacije: povezane sa ovim svetom, povezane sa duhovnim / mentalnim, reinkarnacijskim / sledećim svetom ili materijalno povezane.

• Sedam kategorija zasnovanih na spoljašnjem izgledu: čovek, životinja, biljka, artefakt, struktura / građevina, prirodni objekat ili pojava i ostalo - kao i složene klasifikacije jokai-a koji spadaju u više kategorija.

U tradicionalnoj japanskoj folkloristici jokai se klasifikuju (slično kao nimfa grčke mitologije) prema lokaciji ili fenomenu koji je povezan sa njihovom manifestacijom. Jokai su indeksirani u knjizi Sogo Nihon Minzoku Goi (綜合日本民俗語彙, „Kompletan rečnik japanskog folklora“) na sledeći način:

Jama no ke (planine), michi no ke (staze), ki no ke (drveće), mizu no ke (voda), umi no ke (more), juki no ke (sneg), oto no ke (zvuk), sumutsu no ke (životinje, bilo stvarne ili imaginarne)

Istorija

Antička istorija

Kođiki

Antička vremena bila su razdoblje obilno u literaturi i legendama koje pominju i objašnjavaju jokai. Literatura kao što su Kođiki, Nihon Šoki i razni Fudoki izloženi legendama iz davne prošlosti, a spominjanja o njima, oroči, među ostalim vrstama misterioznih pojava se može videti u njima. U doba Heian-a, zbirke priča o jokai-ma i drugim natprirodnim pojavama objavljene su u više tomova, počevši od publikacija kao što su Nihon Rioiki i Konjaku Monogatari, a u tim se publikacijama mogu pomenuti fenomeni poput Hiaki Jagjo. Jokai koji se pojavljuju u ovoj literaturi prenose se na kasnije generacije.  Međutim, uprkos literaturi koja pominje i objašnjava ove jokai-e, nikada nisu dobili vizuelne prikaze. U budističkim slikama kao što su Svitak Pakla, koje potiču iz kasnijeg Heian perioda, postoje vizuelni izrazi ideje oni, ali stvarni vizuelni prikazi nastali bi tek kasnije u srednjem veku, od perioda Kamakure pa nadalje.

Jamata no Oroči je u početku bio lokalni bog, ali pretvorio se u jokai kog je ubio Susanoo. Jasaburo je u početku bio razbojnik čiji se osvetoljubivi duh (onrio) nakon smrti pretvorio u otrovnu zmiju i zapljusnuo vodu u pirinčanom polju, ali je na kraju postao obožavan kao "mudrost boga bunara (井の明神)". Kappa i inugami se ponekad tretiraju kao bogovi u jednom području, a jokai u drugim oblastima. Iz ovih primera se vidi da među japanskim bogovima postoje neka bića koja mogu preći od boga u jokai i obrnuto.

Postklasična istorija

Srednjovekovni Japan bio je vremensko razdoblje u kojem su počele da se pojavljivaljuju publikacije poput Emakimonoa, Otogizošija i drugih vizuelnih prikaza jokai-a. Dok su postojale verske publikacije poput Jiša Engi (寺社縁起), druge, poput Otogizoši-ja, bile su namenjene više za zabavu, pokrenuvši trend gde se jokai sve više i više doživljavali kao subjekat zabave. Na primer, priče o istrebljivanju jokai-a mogu se reći da su rezultat naglašavanja superiornog statusa ljudskog društva u odnosu na jokai-e.

Literatura

Chamberlain, Basil H., tr. 1919 The Kojiki, Records of Ancient Matters

Database of images of Strange Phenomena and Yōkai (Monstrous Beings)

The Ōishi Hyōroku Monogatari Picture Scroll