Korisnik:Metodicar/Arhiva 38

Iliac crest

Zdravo! Možeš li mi reći (ako znaš) kako se Iliac crest zove/kaže na srpskom. Ima dva naziva a ja ne mogu sad da se setim ni jednog. Hvala!--MikyM|Write me 18:06, 14. decembar 2009. (CET)

Grbica... doooobro. Moj predsednik je lječnik za zube i tako te tu (oralne) stvari. Nekako si mi ti prvi pao napamet. Ja... tu sam... Tebe nešto nema. :)--MikyM|Write me 18:15, 14. decembar 2009. (CET)

Ma neću da se bakćem sa ljudima na f. :) Eh, nemoj tako...Viki bi bez tebe bila...bila....bila falična :) Ja sam ti na relaciji NS-BG-NS --MikyM|Write me 18:34, 14. decembar 2009. (CET)

Neću doći ni na jedan. Što se tiče sastančenja ni na lokalu neće me biti. Ako hoćeš palačinke dođi kod nas početkom februara pa ćeš ih dobiti :) Mi u ROVu se drugačije sastančimo nego Beograđani :) --MikyM|Write me 18:52, 14. decembar 2009. (CET)

Shvati ga kao skup udruženja probranih intelektualaca i nadarenih osoba... :r :) --MikyM|Write me 18:59, 14. decembar 2009. (CET)

Ma krijemo se po rovovima (ko 'ajduci) da nas ne bi provalili. :)--MikyM|Write me 19:59, 14. decembar 2009. (CET)

I posle se ljutiš kad ti „dobre duše“ kažu da nemaš pojma :)))) BTW: Upravo sam se vratio od vani. Napravio sam Belića Sneška :))) Mogao bi i ti tvoje đake sutra u prirodu :)--MikyM|Write me 22:17, 14. decembar 2009. (CET)

Da smo živi i zdravi! Živeli!!!! Argumenti kao što su čas, čos, čoz ili neka od vađenja na grejanje, nedostatka učionica, struje ili sl. Laži brate mili. Zar da te ja učim profesorko-nastavničkim trikovima za izvlačenje. --MikyM|Write me 22:34, 14. decembar 2009. (CET)

Auuu što li ti ne verujem. Najverovatnije zbog onih izjava tipa:"Moram da sređujem dnevnike nisam ništa radio..." ili "********" --MikyM|Write me 22:44, 14. decembar 2009. (CET) Idem da zavežem šal Snešku. Zdravo!

Nije da nedam, nego mi se nije svideo deo u kome se eksplicitno navodi da pidžame nastupaju tek posle ponoći. Dejane zar sumnjaš da moj Sneško nije najlepši?! :)--MikyM|Write me 13:46, 15. decembar 2009. (CET)

E tako treba :) Sad si moj čove! :)))) Evo nemaš više minusa kod mene ;) Dejan - nuliran :)--MikyM|Write me 18:27, 15. decembar 2009. (CET)

Kategorije i napomene

Na stranici Korisnik:Miroslav Ćika/Pijesak2 možeš vidjeti trenutni razvojni oblik prvog članka. Trenutno postoje dva veća problema: šablon napomene ne radi kako treba (možda zato što je IUCN šablon kopiran sa eng viki) a drugi problem je taj što je kategorija na latinici. Je li to dopušteno?

Trenutno stanje programa je ovakvo. Zemlje rade ali postoji manji bag, ishrana životinje radi donekle - treba dosta prerađivanja, stanište - isto kao ishrana, broj mladunaca - isto kao ishrana :). Na poslu me je također stislo sa obavezama pa sporo napredujem. Ipak, uz malo muzike i dosta dobre volje, ovog vikenda mislim da ću ti poslati uzorak sa 100 članaka, pa ćeš ti vidjeti šta ne valja. Pa ćemo metodom ekshaustije (polaganog približavanja) da stignemo na cilj.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:09, 15. decembar 2009. (CET)

Nisam, po automatizmu sam odmah kliknuo na "vrati". Što ti kao pedagog kažeš na takvu "pomoć"? :-) Istina, da je malo pogriješio mjesto. --XZ (razgovor) 19:31, 15. decembar 2009. (CET)

Hahaha, presmješno. To su vjerojatno novi izazovi s kojima se profesori moraju nositi u eri interneta . :-) Ali, ne znam kako bih ja reagirao na tvome mjestu, bih li se smijao ili ga/ju pitao: a koju si literaturu koristio za pisanje referata. :-) --XZ (razgovor) 19:40, 15. decembar 2009. (CET)

Dobro ih onda učiš. I treba se nadat da će shvatit i da će biti dobri i kad porastu. :-) --XZ (razgovor) 19:48, 15. decembar 2009. (CET)

Dobro. Nastavljam dalje. --Miroslav Ćika (razgovor) 21:56, 15. decembar 2009. (CET)

Nešto sam ja zbrljao u ovim podacima što se daju šablonu. Pogledaću to pažljivije za par sati. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:17, 15. decembar 2009. (CET)

Da li se za sezonu može reći da odgovara godini u smislu: there are two litters per season i there are two litters per year. Da li je ta oba pojma ispravno prevesti kao: „Životinja se koti dva puta godišnje“. Isto, je li koćenje odgovarajući najopštiji termin? --Miroslav Ćika (razgovor) 01:02, 18. decembar 2009. (CET)

Dobro. Ovaj, kako da ti kažem, unos je balonirao na sve vrste koje su na iucn sajtu :). Tako da bi trebao neki najopštiji termin za koćenje. Može li se reći da se gušteri kote?

U drugim vijestima, ostao mi je neriješen još samo jedan veći problem. Nadam se da ću postaviti oko 300 prvih članaka na net večeras oko 11 (u Srbiji), radi tvoje inspekcije. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:37, 18. decembar 2009. (CET)

Čitaš mi misli, donose na svet mladunce je upravo ono što je i meni palo napamet. Dobre vijesti, svi veći bagovi su otklonjeni. I dalje imam poneke žive vrste za koje je moj program odlučio da su izumrle, i medvjede koji žive u rijekama :) ali sve u svemu sad sam pun optimizma. Oko 11 č ti šaljem link za 300 članaka. Dotle polako raduckam na usavršavanju, ali bez većih zahvata.

Za par dana kad uočimo i otklonimo probleme s prvom grupom od 300, poslaću ti veću, možda 1000. Kad više problema ne bude bilo ni s tim, spremni smo za polagane unose. Cilj, koji se sad čini realan, je početak masovnih negdje oko 30. decembra, po oko 990 svaki dan, sa prekidima za ručne jubilarne. Standardno. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:57, 18. decembar 2009. (CET)

Članci, oko 340 su ovdje. Bježim sad na bus kući.--Miroslav Ćika (razgovor) 23:01, 18. decembar 2009. (CET)

Izvini, bio sam u takvoj brzini da nisam objasnio. Moraš da daunloaduješ fajl sa najdonjeg linka na svoj računar. To je arhiva u tar.gz Linuks formatu - koju i Vinzip koji sigurno imaš može da otpakuje. Po otpakivanju dobijaš tekst fajl, u kojem se nalazi svih 340 članaka. Pitaj ako negdje zapneš.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:45, 19. decembar 2009. (CET)

Na stranici Korisnik:Miroslav Ćika/Pijesak2 je sad link za članke, objašnjenje postupka, i mjesto za pisanje pronađenih bagova.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:51, 19. decembar 2009. (CET)

Za sada je program ograničen u mogućnostima, pa samo neke životinje imaju više podataka - pogotovo sisari. Napravi pretragu za Mammalia u tekstu pa ćeš vidjeti. Dok gledaš probni tekst, u brauzeru imaj IUCN veb sajt da možeš vršiti poređenja tekstova i lakše uočavati greške. Nemoj popravljati greške u člancima, nego samo napiši na Pijesku2 koje su, pa da ih ja popravim u programu - da ih program ne pravi u budućnosti. Nakon što ispravim desetak grešaka koje si prijavio (vjerovatno u ponedjeljak), poslaću novu verziju teksta što je stvorio popravljeni program. I tako, polako ćemo ići ka cilju.

Kad više ne bude bilo grešaka, onda ću možda dodati još informacija koje mogu da izvučem.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:17, 19. decembar 2009. (CET)

Kvant

Hvala na pomoći, izvinjavam se na grešci koju sam ovom prilikom dopustio :). Nadam se da ću te slediti ne samo u greškama nego i u kvalitetu rada, što je, mora se priznati, znatno teže:). Samo bih te još zamolio da mi kažeš da li smem da prevodim članke sa drugih vikipedija i da li, u slučaju da da, moram iste obeležiti nekim zasebnim znakom ili šablonom? Kvant (razgovor) 15:25, 16. decembar 2009. (CET)

Hvala još jednom. Potrudiću se pre svega da češće pišem i prevodim članke iz fizike, jer ih zaista prilično nedostaje... Da, mi prirodnjaci smo u manjini. Ipak, društvo nam je malo, ali odabrano :). Kvant (razgovor) 18:23, 16. decembar 2009. (CET)

Da puno? Skoro sve. :-) Ima još posla oko te kategorije. --XZ (razgovor) 00:35, 17. decembar 2009. (CET)

Prerađivanje

A baš sam se danas setio ovoga. Mislim da je prošlo dovoljno vremena, tako da ću odraditi to sada. --filip ██ 18:42, 18. decembar 2009. (CET)

Moglo bi da se ostavi ovako, ali onda imamo nekonzistenciju u imenima (malo sa sufiksom 1, malo bez), tako da ću ipak vraćati stare nazive. --filip ██ 19:00, 18. decembar 2009. (CET)

Slušaj, Vinzip je besplatan, a može to da otpakuje. Ako ne uspiješ dodaću i fajl u običnom zip formatu. Sad opet moram da bježim van.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:31, 19. decembar 2009. (CET)

Dobro. Polako ću raditi na otklanjanju prijavljenih grešaka, manje vikendom, a više u ponedjeljak.--Miroslav Ćika (razgovor) 00:26, 20. decembar 2009. (CET)

Hvala ti na lijepim riječima. Grešaka ima dosta, ali smo sada u stadiju u kojem se one mogu ukloniti. Ranije sam bio na stadiju na kojem većina stvari nije radila. Bilo je dana kada me je hvatao lagani očaj :)

Provjeri Bugare, i oni su nas pominjali prije par dana, vidi njihov Trg (kažu za jedan dan Srbi dobili 5000 članaka :)). Nisam znao za Slovence, provjeriću.

Ajde na spavanje, sutra moraš na sastanak našeg CK, ovaj, Vikipedije :) A možda i ja nešto uradim kad svi pozaspu ovdje. Vikendom sam zabavljen sa porodicom uglavnom.--Miroslav Ćika (razgovor) 00:38, 20. decembar 2009. (CET)

Receptori

Receptori koji primaju senzacije bola se zovu nocireceptori ili nociceptori. Na engleskom bi to bilo "nociceptors". Ovde ima zanimljivih dijagrama. Takođe, na Ostavi ima kategorija sa receptorima uopšte (ne znam da li ti trebaju konkretno nociceptori ili senzorni receptori u opštem smislu). Možda ti i ovo bude od pomoći. Ne znam da li ti slika treba za Vikipediju (jer tada moraš voditi računa o licenci) ili je za neke druge potrebe. Nadam se da sam ti bar malo pomogao. Danas nisam bio kući, pa ti se javljam sa malim zakašnjenjem --micki ^talk 19:55, 19. decembar 2009. (CET)

Postoji čitava oblast iz fiziologije koja se bavi receptorima. Ima ih čitav dijapazon i svaki od njih je donekle drugačiji. Uzeću tvoj primer sa bešikom. Kada dođe do zakrčenja uretera kamencom (ureteri su strukture koje sprovode mokraću iz bubrega u bešiku) dolazi do snažne kontrakcije muskulature u zidovima uretera i stvaranja bolnih senzacija, a kao posledica toga se simpatički nervni impulsi šalju u bubrege i dolazi do sužavanja bubrežnih arteriola (krvnih sudova) i smanjenog lučenja mokraće iz bubrega prema bešici (ureterorenalni refleks). Ako govorimo o normalnom punjenju bešike mokraćom, onda je situacija drugačija. U ovom slučaju to nisu receptori koji registruju bol, već vrsta receptora koja reaguje na istezanje zida bešike. Sa punjenjem bešike se polako počinju javljati tzv. kontrakcije mikturicije. One su posledica refleksa koji počinje u senzornim receptorima koji reaguju na istezanje zida bešike (posebno njenog vrata), odlaze prema sakralnom delu kičmene moždine i vraćaju se nazad preko parasimpatičkih nerava. To je refleks mikturicije. Ovaj refleks uzrokuje stezanje bešike i mi osećamo želju za mokrenjem. U početku je taj refleks slab (kada je bešika samo delimično napunjena) i ako se bešika ne isprazni u roku 1-2 minuta on popušta i nastaje opuštanje bešike (ne osećamo više želju za mokrenjem). Posle određenog vremena (kako se bešika puni) ovi refleksi postaju sve češći i sve snažniji, ali se opet periodično bešika opušta. Da bi se bešika uopšte ispraznila treba da se otvori mišić spoljašnji sfinkter koji se nalazi na granici bešike i mokraćne cevi. On je normalno stegnut zahvaljujući signalima iz mozga. Međutim, kako refleks mikturicije vremenom postaje sve snažniji (bešika se sve više i više puni) on u jednom trenutku preko pudendalnih nerava počinje slati impulse za opuštanje ovog mišića. Međutim impulsi iz mozga su snažniji i rade pod uticajem naše volje (to je ono kad nam se piški ali trpimo). Kada konačno dođemo do toaleta ili nekog grma, mozak prestane da steže spoljašnji sfinkter, takođe naredi stomačnim mišićima da se stegnu i tako povećaju dodatno pritisak u bešici i kao rezultat svega toga dolazi do mokrenja. (Izvini ako je odgovor malo preopširan). Hteo sam da ti na primeru pokažem kako u jednom organu u različitim situacijama mogu biti podraženi različiti receptori. Uopšte uzev, sve su to senzorni receptori: baroreceptori, fotoreceptori, mehanoreceptori, nociceptori, hemireceptori, proprioreceptori, termoreceptori itd itd. Bol u predelu glave prenose trograni, jezično-ždrelni i živac lutalac. Neuroni prvog reda prenose impulse od nociceptora do sinapse u jedrima mosta ili produžene moždine. Neuroni drugog reda prenose informacije od sinapse do talamusa i to na dva načina (zavisno da li se radi o oštrom ili difuznom i hroničnom bolu). Neuroni trećeg reda ili kortikalni neuroni prenose impulse od talamusa do kore velikog mozga. Postoji i podela vlakana perifernih nerava na: A (alfa, beta, gama, delta), B i C vlakna. Osećaj oštrog, probadajućeg, tačno lokalizovanog i vremenski određenog bola se prenosi preko mijelinskih A delta vlakana brzinom 12-13 m/s. C vlakna nemaju mijelinski omotač, a njima se prenosi osećaj hroničnog, tištećeg, loše lokalizovanog bola i to brzinom od 0,5-2 m/s. Bol iz zuba se prenosi preko vlakana trogranog živca do gornjeg senzitivnog jedra i jedra moždinskog snopa u mostu. Odatle polaze vlakna koja idu u spoljašnje jedro talamusa, a iz talamusa idu vlakna do kore velikog mozga. Bol se inače javlja kada se u tkivu izluče neke supstance (histamin, bradikinin, 5-hidroksitriptamin, acetilholin, prostaglandini) kao reakcija na povredu različite prirode, infekciju, alergiju, neurogene reflekse, emocionalne promene i sl. Svest o bolu je prisutna u talamusu (to se još ne zna pouzdano). Morao sam malo da zavirim u knjigu iz fiziologije za ovaj odgovor, mada sam ja uvek voleo fiziologiju kao predmet. Ne znam o čemu konkretno pišeš pa sam se ja u odgovoru dotakao svega po malo. U principu, ovo je uproštena verzija jer je ta oblast dosta složena kada se čovek udubi u nju. Budi mi pozdravljen. micki ^talk 11:30, 20. decembar 2009. (CET)

Fizika

Primećujem da je veliki broj članaka iz fizike svrstan u kategoriju "Fizika" koja je previše opšta. Mislim da treba u članke dodati podkategorije, što ću učiniti, ali imam malu dilemu. Da li, ako recimo članak svrstam u magnetizam kucam [[Категорија:Физика]] ili [[Категорија:физика]][[Категорија магнетизам]], tj. da li je uobičajno da pišem fizika i podkategoriju ili samo podkategoriju(jer se šira kategorija podrazumeva)? Izvini što mnogo pitam, ali trudim se da koliko mogu unapredim portal fizike :).Kvant (razgovor) 21:37, 19. decembar 2009. (CET)

Haha, pazi kad smo čoveku 'ladno u isto vreme napisali poruku.

--Ana

piši mi 21:45, 19. decembar 2009. (CET)

Hvala na brzim odgovorima. Bacam se na posao:).Kvant (razgovor) 21:49, 19. decembar 2009. (CET)

Pa da, fizika, a ti izgleda zaboravljaš da sam ja geoFIZIČAR, a ne geoHEMIČAR. Oni čak nisu ni na našem fakultetu, već smo ih izbacili kao grešne, tamo na onaj vaš PMF.

A i fizika nije smor kao hemija, 'naš?!

--Ana

piši mi 22:00, 19. decembar 2009. (CET)

Pa, ovaj, kako da ti kažem, a da te ne povredim... :) Svrati sutra do ulice Đušine i pogledaj šta je pod brojem 7. Jedna veeeeelika zgrada, na kojoj piše: Rudarsko-geološki fakultet. Moj smer se nalazi u zgradi RGF-a, a kao što rekoh, proterani su smerovi za Petrologiju i geohemiju i Mineralogiju i kristalografiju (na PMF), i Regionalnu geologiju i Paleontologiju (na Ekonomski fakultet). A smerovi za Geofiziku, Geotehniku, Hidrogeologiju i Ekonomsku geologiju su u Đušinoj. --Ana piši mi 22:06, 19. decembar 2009. (CET)

Pa, smetaju nam rudari. Oni ispadoše veći naučnici od nas, pa su zauzeli prizmlje i prvi sprat, a na bacili na drugi, i malo trećeg. Tako ti je to kad naukom počnu da se bave antinaučnici...

--Ana

piši mi 22:12, 19. decembar 2009. (CET)

Moreeee... E, nego, vidi, ovaj članak nema interviki. De je spomenica za to? --Ana piši mi 22:32, 19. decembar 2009. (CET)

Ja upravo tražila sada da ubacim, i nema. Mada, ne garantujem za one talibanske jezike. :) Svi imaju nešto o varijacijama u okviru članka Magnetsko polje Zemlje, ali ne nađoh da ima poseban članak o tome... --Ana

piši mi 22:37, 19. decembar 2009. (CET)

E, pa, zahvaljujem. :) --Ana piši mi 22:44, 19. decembar 2009. (CET)