Трограни живац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трограни живац (жуто)
Трограни живац (жуто)

Трограни или тригеминални живац (лат. nervus trigeminus) је мешовити кранијални нерв, који инервише мастикаторну мускулатуру и из ње изведене мишиће (предњи трбух двотрбушног, милохиоидни, мишић затезач меког непца и мишић затезач бубне опне), док његов сензитивни део оживчава кожу лица и предњег дела главе, слузокожу носне дупље, усне дупље и предње 2/3 језика, зубе, вежњачу, поједине опне очне јабучице и извесне делове тврде мождане опне. Овим гранама се прикључују симпатичка и парасимпатичка нервна влакна која потичу из фацијалног и језично-ждрелног живца, а која инервишу различите органе.[1][2]

Тригеминални живац излази из можданог стабла на граници предње и бочне стране моста помоћу два корена: моторног и сензитивног (коме је придодат и тригеминални ганглион). Оба корена су међусобно приљубљена и пружају се косо навише, упоље и унапред и улазе у тригеминалну дупљу, након што пређу преко горње ивице петрозног дела слепоочне кости, и улазе у тригеминални (Гасеров) ганглион.[3]

Од предње-доње ивице ганглиона полазе завршне гране тригеминуса: офталмични, горњовилични и доњовилични живац, а сваком од тих грана је придодат по још један или два вегетативна ганглиона.

Офталмични живац[уреди]

Офталмични живац је сензитивна завршна грана тригеминуса, која инервише кожу горњег очног капка и чела, слузокожу горњег и предњег дела носне дупље, вежњачу, фиброзну и судовну опну ока и делове тврде можданице. Њему се придружују и симпатичка влакна, која одлазе у цилијарни ганглион.

Завршне гране овог нерва су: сузни, чеони и назоцилијарни живац.

Горњовилични живац[уреди]

Горњовилични или максиларни живац је такође сензитивна завршна грана тригеминуса, али му се прикључују и вегетативна нервна влакна која одлазе у криластонепчани ганглион. Живац инервише кожу средњег дела лица, слузокожу задњег и доњег дела носне дупље, тврдог и меког непца, зубе и десни у горњој вилици и средишњи део тврде можданице. Осим тога, преко ганглиона он регулише рад сузне, носних и непчаних жлезда.

Завршне гране горњовиличног живца су: јабучни живац, криластонепчани живци, задње-горње зубне гране и инфраорбитални живац.

Доњовилични живац[уреди]

Доњовилични или мандибуларни живац је мешовита и најјача завршна грана тригеминуса. Он инервише мастикаторне и из њих изведене мишиће, кожу доњег дела лица, слепоочне регије и спољашњег ушног канала, слузокожу образа, доње усне, подјезичног предела и предње трећине језика, зубе и десни доње вилице и део тврде можданице. Осим тога, мандибуларни нерв регулише рад паротидне, подвиличне и подјезичне жлезде и преноси чуло укуса из језика.

Завршне гране живца су предња и задња. Од предње гране се одвајају: дубоки слепоочни живци, образни и масетерични живац, док се од задње гране одвајају: унутрашњи криласти живац, живац затезач меког непца, живац затезач бубне опне, ушно-слепоочни живац, доњи зубни живац и језични живац.

Ганглиони придодати овом нерву су: отички и подвилични ганглион.

Извори[уреди]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац