Korisnik:Milical999/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žan Dženings Bartik
Lični podaci
Datum rođenja(1924-12-27)27. decembar 1924.
Džentri, Misuri
Datum smrti23. mart 2011.(2011-03-23) (86 god.)
Njujork, Sjedinjene Američke Države
Porodica
RoditeljiVilijam Smit Dženings
Lula Mej Spejnhover
Naučni rad
Poznat poprogramiranje,ENIAK,UNIVAK,BINAK
NagradeIEEE Computer Society Awards - Computer Pioneer Award

Žan Dženings Bartik (engl. Jean Jennings Bartik), rođena kao Beti Žan Dženings Bartik (27. decembra 1924-23. marta 2011) bila je jedna od programera koji su učestvovali u izradi ENIAK-a(engl. ENIAC).

Bartik je studirala matematiku, a nakon toga je radila na Univerzitetu u Pensilvniji gde je najpre ručno izračunavala baltističke putanje, a kasnije je za ta izračunavanja koristila ENIAK.

Osim Žan, programeri ENIAK-a su i Beti Holberton (engl. Betty Holberton), Rut Teitelbaum (engl. Ruth Teitelbaum), Ketlin Antoneli (engl. Kathleen Antoneli), Marlin Melcer (engl. Marlyn Meltzer) i Fransens Spens(engl. Frances Spence). Žan i njene koleginice su, radeći na ENIAK-u, razvile mnoge osnove programiranja, prvog računara te vrste.

Nakon rada na ENIAK-u, Bartik je nastavila da programira na BINAK-u(engl. BINAC) i UNIVAK-u(engl. UNIVAC). Takođe, radila je u raznim tehničkim kompanijama kao pisac, menadžer, inženjer i programer. Nakon programiranja, bavila se nekratninama.

Žan je preminula 2011. godine od zastojne srčane insufijencije.

Okvir za upravljanje sadržajem, Bartik, nazvan je u njenu čast.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

BINAC

Žan Dženings Bartik rođena je u okrugu Džentri, Misuri, 1924. godine. Žan je bila šesta od sedmoro dece oca Vilijama Simita Dženings-a i majke Lule Mej Spejnhover. Njen otac potiče iz Alantus Grove(engl. Alanthus Grovea), gde je bio učitelj i bavio se poljoprivredom.

Žan je imala tri starija brata, Vilijama, Roberta i Rejmonda i dve starije sestre, Emu i Lulu kao i jednu mlađu sestru Mejbl.[2][3][4]

ENIAC

U detinjstvu je često jahala konja i odlazila u posetu baki, koja joj je često kupovala novine, koje je Žan svakodnevno čitala i bila je njen uzor za ceo život.

Školovanje[uredi | uredi izvor]

Školovanje je započela u maloj lokalnoj školi gde je privlačila pažnju svojim softbol veštinama. Kada je krenula u srednju školu, preselila se kod starije sestre u susedni grad, a nakon toka je vozila svakodnevno, iako je imala samo 14 godina. Žan je sa samo 16 godina maturirala u gimnaziji Stanberi, 1941. godine.[5][6][7]

Nakon srednje škole, pohađala je smer matematiku na Državnom učiteljskom koledžu Severozapdanog Misurija, sada poznatog kao Univerzitet Severozapdanog Misurija gde je i diplomirala 1945. godine. Žan je jedina dobila fakultetsku diplomu na tom smeru u njenoj generaciji.[2] Iako je prvobitno htela studirati novinarstvo, odlučila je da se prebaci na matematiku zbog lošeg odnosa sa svojim savetnikom.[8]Tokom daljeg školovanja, magistrirala je engleski jezk na Univerzitetu Pensilvaniji 1967. godine i doktorirala na Državnom Univerzitetu Severozapadnog Misurija 2002. godine.[2][9]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Programeri rade na ENIAC - ovoj glavnoj kontrolnoj tabli na Murovoj školi elektro-inženjerstva. Levo: Beti Džin Dženingz; Desno: Fren Bilas.
Govor američke direktorke tehnologija Megan Smit o programerima ENIAK-a.
Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa?
Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

Vojska je 1945. godine regrutovala matematičare sa univerziteta kako bi pomagali vojsci u ratnim naporima. Uprkos upozorenjima savetnika da će u vojsci biti samo „zupčanik u točku" i podsticanju da ipak postane profesor matematike, Beti je odlučila da bude „ljudski računar". Profesor sa univerziteta ohrabrio je Beti da prihvati posao na Univerzitetu u Pensilvaniji jer su tamo imali diferencijalni analizator.[7][8]

Žak se u svojim dvadesetim prijavila i za IBM i za Univerzitet u Pensilvaniji. Iako je odbijena od strane IBM-a, Beti je dobila posao na Univerzitetu u Pensilvaniji gde je bila angažovana na računanju balističke putanje ručno za vojsku u Aberdin Pruv Graund-u(engl. Aberdeen Proving Ground).[5][10] Radivši tamo, Beti je upoznala svog supruga, Vilijama Bartika koji je bio inženjer i radio je na projektu Pentagona na Univerzitetu. Venčali su se u decembru 1946. godine.[8][10]

Kada je ENIAK razvijen u svrhu izračunavanja balističkih putanja, koja su do tada rađena ručno, Beti se prijavila za učešće na projektu i ubrzo je postala jedan od prvih programera ENIAK-a. Ona je dobila zadatak da postavi i reši probleme, bez ikakve ranije obuke.[11] Šest žena, Žan Dženings Bartik, Beti Holberton, Merlin Veskof, Ketlin Meknulti, Rut Teitelbaum i Fransis Spenc, izabrane su za glavne programere ENIAK-a.[7] Osim njih, i mnoge druge žene su doprinosile razvoju ENIAK-a, tokom nedostatka muške radne snage izazvane ratom.[12] Beti, glavni programer ENIAK-a, i ostalih 5 članova, postale su izuzetno vešte u vođenju ENIAK-a, baz ikakvih obuka na koje su se mogle osloniti. Bez priručnika, ova grupa je pregledala dijagrame uređaja, intervjuisala inženjere koji su ga izgradili i iskoristila dobijene informacije kako bi naučila potrebne veštine.[8] Na početku, nisu imale dozvolu pristupa hardveru ENIAK-a, zbog stroge poverljivosti takvih podataka, već su bile prinuđene da nauče programiranje ove mašine samo na osnovu proučavanja šematskih dijagrama.[13] Takođe, u početku nije postojao univerzalni prostor za zajednički rad, već su korišćene napuštene učionice i kuće bratstva.[8]

Radeći na ENIAK-u, ovih šest žena razvilo je potprograme, ugnježdene funkcije i pretpostavlja se da su razvile disciplinu programiranja digitalnih računara.[5] [10][14]Bartik i druge programerke ENIAK-a, naučile su da fizički modifikuju mašinu, pomerajući prekidače i preusmeravajući kablove, kako bi programirale. [13][14]Osim izvođenja balističkih putanja, ubrzo su angažovane na izračunavanju nuklearnih proračuna u Los Alamosu i na taj način proširile su programske mogućnosti mašine.[8] Demonstracija ENIAK-a i njegovih mogućnosti održana je 15.februara 1946. godine i postigla je izuzetan uspeh. Dokazano je da ENIAK radi brže od Mark |, jedne od najpoznatijih elektromehaničkih mašina na Harvardu. Dokazano je i da je za posao za koji je potrebno „40 ljudi", uz pomoć ove mašine može završiti za 20 sekundi.[7][9]

Beti je opisala prvu javnu demonstraciju ENIAK-a 1946. godine:

„Dan kada je ENIAK predstavljen svetu, jedanje od najuzbudljivijih dana u mom životu. Demonstracija je bila sjajna. ENIAK je izračunao putanju brže nego što je potrebno metku da krene. ENIAK je bio brži čak 1.000 puta od bilo koje mašine koja je postojala. Zbog svojih treptućih svetala, bila je impresivna mašina koja grafički ilustruje svoje izuzetne računarske mogućnosti."[8]

Javna demonstracija je bila uspešna, ali je većina čestitiki data njenim inženjerima, Maukli-u i Ekert-u.[7]

Ubrzo je Žak zamoljena da formira i vodi grupu programera, sarađujući sa Džon fon Nojman-om, Ričard Klipindžer i Adel Goldstin.[9]

Beti je pretvorila ENIAK u skladišteni računar u martu 1948. [7][9] godine. Ovo unapređenje omogućilo je brži, efikasniji i tačniji rad. Ova izmena umanjila je brzinu rada za faktor šest i uklonila mogućnost paralelnog operisanja, ali uzevši u obzir da je skratila vreme potrebno za reprogramiranje, koje je inače trajalo danima, na sate, smatralo se veoma vredno iskorišćenim gubitkom performansi. Takođe, analize su pokazale da kao rezultat razlika između brzine računanja i elektromehaničke brzine ulaz/izlaz, skoro svaki praktičan problem iz stvarnog sveta je bio I/0 vezan čak i ako se ne koristi prvobitna paralelnost mašine i većina bi bila I/0 vezana, čak i posle smanjenja u brzini uzrokovanog ovom redukcijom.

Nakon rata, Bartik je nastavila da radi sa ENIAK dizajnerima Džonom Adamom Ekertom i Džonom Mokli[11] i pomogla im u razvijanju računara BINAK i UNIVAK[5][10]. BINAK je prvi računar koji je koristio magnetnu traku umesto bušilica za čuvanje podataka i prvi računar koji je koristio koncept dvostruke jedinice.Računar UNIVAK I (engl. Universal Automatic Computer) je bio prvi računar za poslovne namene. Konstruktori su bili Prosper Ekert (engl. Prosper Eckert) i Džon Močli (engl. John Mauchly), koji su i osnovali kompaniju UNIVAK.Godine 1950. prodaju kompaniju Remington-Randu. Godine 1951. američki ured za popis stanovništva dobija prvi računar UNIVAK I. Kasnije se izrađuju i drugi modeli, serije II, III i dalje.

Bila je jedna od stvaralaca prvog sistema generativnog programiranja(SORTIRAJ/SPAJAJ).[6] Takođe, koristila je špil karata za igranje kako bi razvila stablo odlučivanja za binarnu funkciju sortiranja. Beti je napisala i prvi paket statističke analize, koji je korišćen za popis stanovništva SAD-a 1950. godine.

Kasnije se Beti preselila u Filadelfiju, kada je njen suprug dobio posao kod Remingtona Rand-a. Nažalost, zbog tadašnje politike kompanije i zabrane zapošljavanja supružnika, Beti je bila primorana da podnese ostavku u toj kompaniji.

Između 1951. i 1954. godine, pre rođenja prvog deteta, Žan je uglavnom radila privatno za Džona Mauklija i pomagala svom suprugu.

Kada je dobila sina, Žan je napustila svoju programersku karijeru kako bi se posvetila porodici. Osim sina, dobili su još dvoje dece.[5][6][7][9]

Iako je igrala integralnu ulogu u razvoju ENIAK-a, njen rad je bio potpuno skriven dok ga nije otkrio i dokumentovao novinar Tom Petinger u nekoliko članaka za Vol Strit Žurnal(Wall Street Journal)[7][9]. Kasnije je snimljen i film pod nazivom „ Ženski "računari" iz Drugog svetskog rata" koji je još više doprineo otkrivanju Žaninog rada.

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Nakon diplomiranja na Univerzutetu u Pensilvaniji 1967. godine i razvoda braka, Žan se pridružila Aurbač Korporaciji gde je pisala članke o mikroračunarima.[5][8] Žan je ostala na tom mestu osam godina, a zatim je promenila dosta kompanija gde je bila menadžerka, pisac i inženjer[5].

Žan se povukla iz programiranja 1986. godine kada je prodat njen poslednji članak Data Decisions.[10] Narednih 25 godina svog života, Žan je provela baveći se nekretninama.

Žan je preminula od kongestivne srčane insuficijencije u staračkom domu 23. marta 2011. godine u Njujorku. Imala je 86 godina.[7][9][6]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Počevši od 1996. godine, nakon što je ponovo otkrivena važnost njihove uloge u razvoju računarstva, Žan je počela dobijati priznanja i počast za svoj rad na ranom polju računarstva. Žan je postala poznati predavač u svetu na temu rada sa ENIAK-om, BINAK-om i UNIVAK-om.

Godine 2010. snimljen je film „Ženski računari iz Drugog svetskog rata". Film se sastojao iz intervjua tri od šest žena koje su učestvovale u razvijanju prvih računara. ENIAK tim je takođe bio inspiracija za nagrađivani dokumentarni film „Računari" iz 2013. godine. Ovaj dokumentarni film kombinuje priče i snimke ENIAK tima iz četrdesetih godina prošlog veka. To je prvi od tri dokumentarna filma. Drugi i treći deo zovu se „Koderi" i „Tvorci budućnosti".

Žan je svoju autobiografiju „Pionirski programer: Žan Dženings Bartik i računar koji je promenio svet" napisala pre svoje smrti 2011. godine uz pomoć svojih dugogodišnjih kolega, dr. Džon-a T. Rikmana i Kim-a D. Tod-a. Autobiografiju je 2013. godine objavio Truman State Press.

Jedan od najboljih saveta koje je Žan ikada dobila je: „Nemojte dopustiti da vam neko kaže da ne možete nešto učiniti jer oni misle da ne možete. Možete učiniti bilo šta, ako mislite da možete"[1]. Ohrabrujući žene i devojke da prate svoje snove, rekla je:„Ako je moj život išta dokazao, to je da se žene(i devojke) nikada ne treba plašiti rizika i isprobavanja novih stvari".[9]

Računarski muzej Jean Jennings Bartik na Državnom sveučilištu sjeverozapadnog Missourija u Maryvilleu posvećen je razvoju računara i Žaninoj karijeri.[15]

Okvir za upravljanje sadržajem DRUPAL imenovan je u Žaninu čast.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Bartik”. Drupal.org (na jeziku: engleski). 2010-02-22. Pristupljeno 2021-05-06. 
  2. ^ a b v „Jean Bartik | Computer History Museum”. web.archive.org. 2016-03-11. Pristupljeno 2021-05-06. 
  3. ^ „Jean Bartik - Biography”. Maths History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  4. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2011-04-19. Pristupljeno 2021-05-06. 
  5. ^ a b v g d đ e „Jean Bartik - Biography”. Maths History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-06. 
  6. ^ a b v g Reed, Jennifer (2016). Computer scientist Jean Bartik (na jeziku: engleski). ISBN 978-1-5124-0789-1. OCLC 938387267. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z Bartik, Jean; Rickman, Jon T; Todd, Kim D (2013). Pioneer programmer: Jean Jennings Bartik and the computer that changed the world (na jeziku: engleski). ISBN 978-1-61248-086-2. OCLC 854828754. 
  8. ^ a b v g d đ e ž Fritz, W.B. (jesen 1996). „The women of ENIAC”. IEEE Annals of the History of Computing. 18 (3): 13—28. ISSN 1934-1547. doi:10.1109/85.511940. 
  9. ^ a b v g d đ e ž Todd, Kim D (2015). Jean Jennings Bartik: computer pioneer (na jeziku: engleski). ISBN 978-1-61248-146-3. OCLC 935185503. 
  10. ^ a b v g d Lohr, Steve (2011-04-08). „Jean Bartik, Software Pioneer, Dies at 86”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-05-06. 
  11. ^ a b Beyer, Kurt (2009). Grace Hopper and the Invention of the Information Age. MIT Press. pp. 178–181. ISBN 978-0-262-01310-9.
  12. ^ Abbate, Janet (2012). Recoding gender: women's changing participation in computing (na jeziku: engleski). Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 978-0-262-30546-4. OCLC 813929041. 
  13. ^ a b „WITI - Form Error”. www.witi.com. Pristupljeno 2021-05-06. 
  14. ^ a b Isaacson, Walter (2014). The innovators: how a group of hackers, geniuses, and geeks created the digital revolution (na jeziku: engleski). ISBN 978-1-4767-0869-0. OCLC 876012030. 
  15. ^ „Jean Jennings Bartik Computing Museum | Special Collections & Archives | Northwest”. www.nwmissouri.edu. Pristupljeno 2021-05-06. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kategorija:Programiranje Kategorija:Računari Drugog svetskog rata Kategorija:Računari Kategorija:Programeri

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milical999/песак&oldid=26121057”