Vojna obaveza

(преусмерено са Regrut)

Vojna obaveza je obavezno prijavljivanje ljudi u vojnu službu.[1] Vojna obaveza datira još od antike i nastavlja se u nekim zemljama do današnjih dana pod raznim imenima. Savremeni sistem skoro univerzalne vojne obaveze za mladiće potiče iz doba Francuske revolucije 1790-ih, gde je postao osnova veoma velike i moćne vojske. Većina evropskih država kasnije je kopirala sistem u mirnodopsko vreme, tako da bi muškarci određenog uzrasta služili 1—8 godina na aktivnoj dužnosti, a potom bivali prebačeni u rezervne snage. Vremenski period tokom kojeg su vojni obveznici dužni služiti u oružanim snagama naziva se vojni rok.

  Nema stalne vojske
  Nema trenutnog prisilnog regrutovanja
  Sistem aktivnog regrutovanja, ali manje od 20% cele starosne grupe se regrutuje
  Sadašnja vlada ukidanje regrutacije[2][3][4]
  Trenutno je u toku regrutacija
  Nema informacija

Vojna obaveza je kontroverzna iz više razloga, uključujući prigovor savesti na vojne angažmane na verskim ili filozofskim osnovama; politički prigovor, na primer, služenje omrženoj vladi ili u nepopularnom ratu; i ideološki prigovor, na primer, na spoznajno kršenje prava pojedinca. Vojni obveznici ponekad mogu da izbegnu službu napuštanjem zemlje,[5] i traženjem azila u drugoj zemlji. Neki sistemi odabira prihvataju ove stavove pružajući alternativnu službu izvan uloga borbenih dejstava ili čak izvan vojske, kao što je Siviilipalvelus (alternativna državna služba) u Finskoj, Zivildienst (mandatorni društveni rad) u Austriji i Švajcarskoj. Nekoliko zemalja regrutuje muške vojnike, ne samo za oružane snage, već i za paravojne agencije, koje su namenjene samo policijskim službama kao što su unutrašnje trupe, graničari ili neborbene službe spašavanja poput civilne zaštite.

Od ranog 21. veka, mnoge države više ne sprovode vojnu obavezu, već se umesto toga oslanjaju na profesionalnu vojsku sa volunterima. Mogućnost oslanjanja na takav aranžman, međutim, pretpostavlja određeni stepen predvidljivosti u pogledu zahteva za vođenje rata i obima neprijateljstava. Mnoge države koje su ukinule vojnu obavezu, još uvek zadržavaju pravo da nastave sa sprovođenjem vojne obaveze u vreme rata ili u doba krize.[6] Države uključene u ratove ili međudržavna rivalstva su najsklonije primeni vojne obaveze. Postoji manja verovatnoća da demokratska država pristupi sprovođenju vojne obaveze u odnosu na autokratsku.[7] Bivše britanske kolonije imaju manju verovatnoću da sprovedu vojnu obavezu, jer na njih utiču britanske norme protiv vojne obaveze koje su ustaljene od vremena Engleskog građanskog rata.[7]

Vojna obaveza u Srbiji[уреди | уреди извор]

Služenje vojne obaveze u Srbiji je obavezno za sve vojno sposobne punoletne muškarce. Vojna obaveza pod oružjem ili bez oružja traje 6 meseci,[8] dok civilna služba traje 9 meseci.[9]

Regrutacija se obavlja u kanedarskoj godini kada regrut navršava 19 godina, a najkasnije u kalendarskoj godini kad puni 27 godina. U izuzetnim okolnostima, regrut se može uputiti na vojnu obavezu do kalendarske godine u kojoj puni 30 godina.[8]

Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije, obavljanje vojne obaveze je obustavljeno 1. januara 2011. godine.[10] Od 2018. godine se spekuliše o prekidu obustavljenja vojne obaveze, sa polemikama o produženju ili skraćivanju perioda vojne obaveze.[11][12][13]

Argumenti protiv regrutacije[уреди | уреди извор]

Seksizam[уреди | уреди извор]

Aktivisti za ljudska prava,[14][15] feministkinje,[16][17][18] i protivnici diskriminacije muškaraca[19][20]:102[21][22][23][24] su kritikovali vojnu obavezu, ili obaveznu vojnu službu, kao seksističku. Nacionalna koalicija za muškarce, grupa za prava muškaraca, tužila je američki Sistem selektivne službe 2019. godine, što je dovelo do toga da ga je savezni sudija SAD proglasio neustavnim.[25][26] Mišljenje sudije federalnog distrikta jednoglasno je poništeno od strane američkog Apelacionog suda za 5. krug.[27] U septembru 2021, Predstavnički dom usvojio je godišnji Zakon o odobrenju odbrane, koji je uključivao amandman koji kaže da „svi Amerikanci između 18 i 25 godina moraju da se registruju za selektivnu službu“. Ovim je uklonjena reč „muško” koja proširuje potencijalni nacrt na žene; međutim, amandman je uklonjen pre nego što je usvojen Zakon o ovlašćenjima za državnu odbranu.[28][29][30]

Feministkinje su tvrdile da je vojna obaveza seksistička jer ratovi služe interesima onoga što one vide kao patrijarhat, vojska je seksistička institucija, regruti su stoga indoktrinirani u seksizmu, a regrutacija muškaraca normalizuje nasilje muškaraca kao društveno prihvatljivo.[31][32] Feministkinje su bile organizatorke i učesnice otpora regrutaciji u nekoliko zemalja.[33][34][35][36]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Conscription”. Merriam-Webster Online. 
  2. ^ „Ukraine removes last conscripts from war zone”. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2018. Приступљено 13. 10. 2019. 
  3. ^ „Military conscription to stop completely from 2018”. 
  4. ^ „Kazakh Military Draft To End By 2016”. 
  5. ^ „Seeking Sanctuary: Draft Dodgers”. CBC Digital Archives. 
  6. ^ „World War II”. The Canadian Encyclopedia. 
  7. ^ а б Asal, Victor; Conrad, Justin; Toronto, Nathan (1. 8. 2017). „I Want You! The Determinants of Military Conscription”. Journal of Conflict Resolution (на језику: енглески). 61 (7): 1456—1481. ISSN 0022-0027. doi:10.1177/0022002715606217. 
  8. ^ а б Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi
  9. ^ Zakon o civilnoj službi
  10. ^ Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka
  11. ^ Obavezni vojni rok: Da li će mladi u Srbiji ponovo morati u vojsku - BBC Srbija
  12. ^ Uvođenje vojnog roka deli Srbiju - Radio Slobodna Evropa
  13. ^ Trajanje vojnog roka moglo bi da bude od tri do osam meseci - 021.rs
  14. ^ Messner 1997, стр. 41–48.
  15. ^ Stephen Blake Boyd; W. Merle Longwood; Mark William Muesse, ур. (1996). Redeeming men: religion and masculinities. Westminster John Knox Press. стр. 17. ISBN 978-0-664-25544-2. »In contradistinction to profeminism, however, the men's rights perspective addresses specific legal and cultural factors that put men at a disadvantage. The movement is made up of a variety of formal and informal groups that differ in their approaches and issues; Men's rights advocates, for example, target sex-specific military conscription and judicial practices that discriminate against men in child custody cases.« 
  16. ^ Stephen, Lynn (1981). „Making the Draft a Women's Issue”. Women: A Journal of Liberation. 8 (1). Приступљено 28. 3. 2016. 
  17. ^ Lindsey, Karen (1982). „Women and the Draft”. Ур.: McAllister, Pam. Reweaving the Web of Life: Feminism and NonviolenceНеопходна слободна регистрација. New Society Publishers. ISBN 0865710163. 
  18. ^ Levertov, Denise (1982). „A Speech: For Antidraft Rally, D.C. March 22, 1980”. Candles in BabylonНеопходна слободна регистрација. New Directions Press. ISBN 9780811208314. 
  19. ^ Berlatsky, Noah (29. 5. 2013). „When Men Experience Sexism”. The Atlantic. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2015. Приступљено 26. 4. 2015. 
  20. ^ Benatar, David (15. 5. 2012). The Second Sexism: Discrimination Against Men and Boys. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-67451-2. Приступљено 26. 4. 2015. 
  21. ^ Goldstein, Joshua S. (2003). "War and Gender: Men's War Roles – Boyhood and Coming of Age". In Ember, Carol R.; Ember, Melvin Encyclopedia of Sex and Gender: Men and Women in the World's Cultures. Volume 1. Springer. p. 108. ISBN 978-0-306-47770-6. Retrieved April 25, 2015.
  22. ^ Kronsell, Anica (June 29, 2006). "Methods for studying silence: The 'silence' of Swedish conscription". In Ackerly, Brooke A.; Stern, Maria; True, Jacqui Feminist Methodologies for International Relations. Cambridge University Press. p. 113. ISBN 978-1-139-45873-3. Retrieved April 25, 2015.
  23. ^ Selmeski, Brian R. (2007). Multicultural Citizens, Monocultural Men: Indigineity, Masculinity, and Conscription in Ecuador. Syracuse University. стр. 149. ISBN 978-0-549-40315-9. Приступљено 25. 4. 2015. 
  24. ^ Joenniemi, Pertti (2006). The Changing Face of European Conscription. Ashgate Publishing. стр. 142—49. ISBN 978-0-754-64410-1. Приступљено 25. 4. 2015. 
  25. ^ Pager, Tyler (2019-02-24). „Drafting Only Men for the Military Is Unconstitutional, Judge Rules”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-06-13. 
  26. ^ Pager, Tyler (2019-02-24). „Drafting Only Men for the Military Is Unconstitutional, Judge Rules”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-08-05. 
  27. ^ „Federal appeals court: Male-only draft is constitutional”. ABC News. 
  28. ^ „House passes defense bill with commission to investigate Afghanistan failures, mandate that women register for draft”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 28. 10. 2021. 
  29. ^ Turner, Trish (24. 7. 2021). „New legislation would require women, like men, to sign up for potential military draft”. ABC7 Chicago (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2021. 
  30. ^ Behrmann, Savannah (8. 12. 2021). „Lawmakers kill measure that would have required women to register for the Selective Service”. USA Today (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2022. 
  31. ^ Michalowski, Helen (мај 1982). „Five feminist principles and the draft”. Resistance News (8): 2. 
  32. ^ Neudel, Marian Henriquez (јул 1983). „Feminism and the Draft”. Resistance News (13): 7. 
  33. ^ „Letters from draft-age women about why they wouldn't register for the draft”. Resistance News. бр. 2. 1. 3. 1980. стр. 6. 
  34. ^ „Gestation: Women and Draft Resistance”. Resistance News. бр. 11. новембар 1982. 
  35. ^ „Women and the resistance movement”. Resistance News. бр. 21. 8. 6. 1986. 
  36. ^ „No to Equality in Militarism! (Statement of the feminist collective TO MOV co-signed by the Association of Greek Conscientious Objectors)”. Countering the Militarisation of Youth. War Resisters International. Приступљено 28. 3. 2016. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje vze[уреди | уреди извор]