Velikolisni javor[uredi | uredi izvor]

Velikolisni javor
	List velikolisnog javora
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Angiosperms
Tip:	Tracheophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Sapindales
Porodica:	Sapindaceae[2]
Rod:	Acer
Vrsta:	A. macrophyllum
Binomno ime
	Acer macrophyllum; Pursh 1813
	Rasprostranjenost vrste
Sinonimi
	Spisak Acer auritum Greene ; Acer dactylophyllum Greene ; Acer flabellatum Greene 1912 not Rehder 1905 ; Acer hemionitis Greene ; Acer leptodactylon Greene ; Acer murrayanum Dippel ; Acer palmatum Raf. 1836 not Thumb. 1784 ; Acer platypterum Greene ; Acer politum Greene ; Acer stellatum Greene ;

Velikolisni javor ili Oregonski javor^[2] (lat. Acer macrophyllum) je veliko listopadno drvo iz roda javora (lat. Acer). Ova vrsta može narasti do 48 metara^[3] ^[4], ali češće dostiže 15–20 metara. Potiče iz zapadne Severne Amerike, uglavnom blizu obale Pacifika, od najjužnijih delova Aljaske do južne Kalifornije. Neke sastojine se takođe nalaze u unutrašnjosti, u podnožju planina Sijera Nevada u centralnoj Kaliforniji, a mala sastojina nalazi se u centralnom Ajdahu. ^[5] ^[6] ^[7]

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Velikolisni javor ima najveće listove od svih vrsta javora, obično su dugi 15–30 centimetara, sa pet duboko urezanih palmaturnih režnjeva, s najvećim izbočinama do 61 centimetra.^[8] ^[9] U jesen lišće poprima zlatnožutu boju, često imajući spektakularan izgled na pozadini od zimzelenih četinara. Cvetovi velikolisnog javora se pojavljuju u proleće u vidu visećih cvasti dužine 10–15 centimetara, zelenkastožute boje sa neupadljivim laticama. Plod je krilatica, svako seme je prečnika 1–1,5 centimetra sa krilom od 4–5 centimetara.^[10] ^[11] ^[12] U vlažnijim delovima svog areala, poput Olimpijskog nacionalnog parka, kora velikolisnog javora prekrivena je epifitskim vrstama mahovine i paprati.

Cvet velikolisnog javora
Krošnja velikolisnog javora
Najveće drvo ove vrste na svetu, ostrvo San Huan, Vašington[1]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Velikolisni javor može da formira čiste sastojine na vlažnim zemljištima u blizini potoka, ali se obično nalaze u priobalnim tvrdokornim šumama ili su relativno rasprostranjeni po četinarskim šumama ili zajedno sa hrastom.^[13] ^[14] U hladnim i vlažnim umerenim šumama jedna je od dominantnih vrsta. ^[15] Vrlo je retko severno od ostrva Vankuver, mada ga je uzgajao princ Rupert^[16], blizu Džuna i Kečikana.^[17] Velikolisni javor uspeva na nadmorskim visinama do 2000 metara. ^[18]

Ekologija i korišćenje[uredi | uredi izvor]

Plodove velikolisnog javora tokom zime jedu veverice.^[19] Ova vrsta korišćena je za proizvodnju sirupa, ali to nije uobičajeno. To je zato što šećerni javor ima veći sadržaj šećera od velikolisnog.

Građa[uredi | uredi izvor]

Velikolisni javor je jedini komercijalno važan javor u regiji Pacifičke obale.^[20] Drvo se koristi za različite namene poput izrade nameštaja, okvira za klavir i činija za salatu. Visoko figurirano drvo nije retkost i koristi se za furniranje, žičane instrumente, tela gitare... Drvo se prvenstveno koristi u proizvodnji furnira za nameštaj, ali se takođe koristi u proizvodnji muzičkih instrumenata, unutrašnjosti obloga i drugim proizvodima od tvrdog drveta. Drvo je lagano, crvenkastosmeđe boje, umereno tvrdo i snažno.^[21] Indijanci su koristili drvo za pravljenje vesla za kanue.^[22] U Kaliforniji, zemljoradnici ne vrednuju ovaj javor, on često biva namerno ostavljen bez berbe. Istraživanje u zapadnom Oregonu pokazalo je da je 60% sadnica javora visine preko 25 centimetara.

Javorov sirup[uredi | uredi izvor]

Javorov sirup može biti napravljen od soka velikolisnog javora.^[23] Dok je koncentracija šećera približno ista kao u šećernom javoru, ukus je nešto drugačiji. Interesovanje za komercijalnu proizvodnju sirupa od soka velikolisnog javora je ograničeno.^[24]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

[1] ttps://www.iucnredlist.org/species/193830/2284337

[2] ttps://www.britannica.com/plant/Oregon-maple

[3] ttp://www.mdvaden.com/maple_tallest.shtml

[4] ttps://web.archive.org/web/20131203183429/http://www.times-standard.com/ci_21937905/tall-tale-humboldt-honey-tree-hunter-saysworlds

[5] ttp://linnet.geog.ubc.ca/Atlas/Atlas.aspx?sciname=Acer%20macrophyllum

[6] ttp://wildflowersearch.org/search?&PlantName=Acer+macrophyllum

[7] ttps://plants.usda.gov/core/profile?symbol=ACMA3

[8] ttp://biology.burke.washington.edu/herbarium/imagecollection.php?Genus=Acer&Species=macrophyllum

[9] ttp://ucjeps.berkeley.edu/eflora/eflora_display.php?tid=11746

[10] ttp://linnet.geog.ubc.ca/Atlas/Atlas.aspx?sciname=Acer%20macrophyllum

[11] ttp://ucjeps.berkeley.edu/eflora/eflora_display.php?tid=11746

[12] ttp://biology.burke.washington.edu/herbarium/imagecollection.php?Genus=Acer&Species=macrophyllum

[13] ttps://www.fs.fed.us/database/feis/plants/tree/acemac/all.html

[14] ttp://wildflowersearch.org/search?&PlantName=Acer+macrophyllum

[15] ttps://www.laspilitas.com/natureof-california/communities/mixedevergreenforest

[16] ttp://treesofprincerupert.blogspot.com/

[17] ttp://treesneartheirlimitsalaska.blogspot.com/

[18] ttps://www.iucnredlist.org/species/193830/2284337

[19] ttps://en.wikipedia.org/wiki/Donald_C._Peattie

[20] ttps://www.fs.fed.us/database/feis/plants/tree/acemac/all.html

[21] ttps://archive.org/details/northwesttrees00arno

[22] ttps://archive.org/details/westernforests00whit/page/395

[23] ttps://www.fs.fed.us/pnw/pubs/rn181.pdf

[24] ttps://web.archive.org/web/20060925031921/http://www.island.net/~backlund/syrup_info.pdf

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]