Корисник:Reptyl45/песак
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu. Datum unosa: mart—maj 2016. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
| No Quarter | ||||
|---|---|---|---|---|
 Omot za pesmu No Quarter | ||||
| Pesma | ||||
| Izvođač | Led Zepelin | |||
| Sa albuma | Houses of the Holy | |||
| Snimljena | 1972. | |||
| Žanr | Progresivni rok Psihodelični rok | |||
| Dužina | 7:00 | |||
| Izdavač | www.atlanticrecords.com | |||
| Tekstopisac | Džon Pol Džons, Džimi Pejdž, Robert Plant | |||
| Producent | Džimi Pejdž | |||
| Hronologija | ||||
| ||||
"No Quarter" je pesma Engleske rok grupe Led Zepelin objavljena na albumu Houses of the Holy, koji je izdat 1973. godine. Napisali su je Džon Pol Džons, Džimi Pejdž i Robert Plant. Pesma postaje glavni događaj na koncertima grupe, sve do njihove poslednje turneje. Pojavljuje se kako u filmu tako i na obe verzije živog albuma "Pesma ostaje ista" (engl. The Song Remains the Same), objavljene 1976. godine i u proširenom izdanju 2007. godine. Pejdž i Plant su prema nazivu pesme "No Quarter" nazvali svoj povratničkom albumu 1994. godine. Takođe je objavljena na živom albumu Led Zepelina Celebration Day izdat 2012. godine, na kom je zabeležen njihov povratnički nastup iz 2007. godine u O2 Areni. Objavljena je i na posebnom izdanju albuma Houses of the Holy.
Pregled[uredi | uredi izvor]
"No Quarter" je fraza koju su koristili gusari i čije je značenje "bez milosti". Fraza je upotrebljevana u Američkom revolucionarnom ratu kada je Velika Britanija kao kolonijalna vlast, izdala naredbu koja je zahtevala od kolonizovanih Amerikanaca da pruže smeštaj britanskim vojnicima, koji je uključivao hranu i prenoćište tokom hladnih zima. Ako bi britanskom vojniku bio uskraćen smeštaj, ova "bez milosti” polisa je dozvoljavala britanskom vojniku da drastično kazni Amerikanca koji se nije povinovao (ponekad je kazna bila i smrt). Ovo je bio samo jedan od načina na koji je Britanija pokušala da legitimizuje odnos prema Amerikancima koji su pokušavali da onemoguće ponovno uspostavljanje kolonija. Naziv pesme "No Quarter" preuzet je iz vojne prakse koja se odnosila na nemilosrdan odnos prema poraženom protivniku (engl. military practice of showing no mercy to a vanquished opponent) i hrabrog čina bez moljenja za milost nakon poraza. Ova tema je zabeležena u nekoliko delova pesme. "No Quarter" je snimio Endi Džons 1971. godine u Island studiju u Londonu. Džons je producirao pesmu u Olympic Studios u Londonu. Verzija koja je objavljena na albumu nastala je iz brze verzije koju su Led Zepelin snimili ranije u Headley Grange, staroj, raskošnoj kući u engleskoj oblasti Ist Hempšir.[1] Džimi Pejdž je iskoristio vari-speed iz razloga da bi celu pesmu spustio za pola oktave, kako bi joj dodao dinamičnije raspoloženje.[2] Osim promene brzine, na verziji pesme sa albuma se čuje veoma kompresovana gitara, koja je obeležje zvuka Led Zepelin. Ovaj efekat je danas moguće postići ako se "suv čist" signal propusti kroz elektronsko kolo, na mnogo višoj amplitudi nego što je predviđeno za uređaj i često se sreće na Fostex i sličnoj višekanalnoj opremi za snimanje zvuka još od početka XXI veka. Verovatno nastale kao posledica Pejdžove kompresije, čitavom dužinom gitarske deonice se uočavaju radaske igle. Veoma malo se zna o tačnom poreklu tona koji je Pejdž iskoristio ili kako i zašto je nastao. Gitarski efekat u solo deonici je postignut direktnom distorzijom i kompresijom. Na snimku pesme je i kratka Šepard skala, na završetku solo deonice, približno na 4'45“ trajanja. Džon Pol Džons je na električnom klaviru ostvario oscilatorski efekat sličan Fender Rhodes, kao i u realnom vremenu bas sintetizovanu deonicu - koja je odsvirana na jednoj od prvih verzija Moog Taurus nožnih pedala u sekvenci sa deonicom odsviranom na klavijaturi, što je zahtevalo veliku veštinu. Uz punu intonaciju, depression-sensitive bas pedale su zatim mogle da budu modulirane i vremenski usaglašavane sa gitarskim rifom i ritmičkim otvaranjem cut-off filtera, u zavisnosti koliko je pedala bila otpuštena. Rezultat svih ovih efekata je 'močvaran', šupalj i dubok bas zvuk, koji je takođe kompresovan-distorziran. Zvučni efekti tokom izvođenja pesme su primenjeni i na vokal Roberta Planta tako što je vokal provučen kroz chorus filter i leveler. Upitan za strukturu pesme muzički producent Rik Rubin je rekao: "Da je potrebna velika samouverenost da bi se toliko dugo vremena sviralo tako tiho i slobodno. Led Zepelin su kompletno promenili pogled na to kako popularna muzika treba da zvuči."[3]
Živi nastupi[uredi | uredi izvor]
Tokom živih izvođenja "No Quarter" je svirana pola oktave povišena u De molu, u poređenju sa Ce molom iz studijske verzije. Od 1973. godine "No Quarter" je postao glavni deo koncerata Led Zepelina, sviran bukvalno na svakom koncertu do 1980. godine (prestali su da je sviraju na završnoj turneji "Tour Over Europe" 1980. godine).[1] Pesma je dobila veoma mističan izgled na sceni - uz upotrebu svetlosnih i dimnih efekata. Tokom živih nastupa Džons je pokazivao svoje umeće pijaniste, često improvizujući na klavijatarama i izvođenjem klasične muzike. Tokom devete američke turneje Led Zepelina 1973. godine, izvedbe pesme su bile duplo duže od studijske verzije. Na turnejama Led Zepelina od 1975. godine Džons je takođe počeo da svira kratak klavirski koncert (na Steinway B-211 grand pianu) čime bi često sedmominutnu pesmu pretvarao u performans koji je trajao dvadeset, a ponekad trideset ili tridesetpet minuta. Gitara i bubanj bi se priključili kasnije tokom pesme. Tokom izvođenja pesme, Džons je voleo da svira dela Rahmanjinova, ali bi ponekad uključivao i Hoakina Rodriga "Koncert za Aranhuez" i "Amazing Grace".[4] Jedna verzija pesme, koja je zabeležena na filmu (i može se pronaći na stranicama poput Jutjuba), odsvirana u Kingdomu u Sijetlu 1977. godine trajala je 30 minuta. Nakon klavirskog sola, Džons uvodi grupu u bluz džem sešn (engl. jam session), kao foršpil za gitarski solo. Slične verzije iz te godine u kojima je pesma produžena za dodatnih deset minuta u poređenju sa 1975. godinom se takođe može čuti na Destroyer bootleg CD ili bootleg DVD koncerata u Knebvortu iz 1979. godine (Concerts at Knebworth in 1979). U filmu "Pesma ostaje ista" (engl. The Song Remains the Same) u kojem je zabeležen koncertni nastup Led Zepelina "No Quarter" je bio tematska pozadina koja je pratila ličnu fantaziju Džonsa. U istoj, on glumi maskiranog jahača ili drumskog razbojnika koji luta grobljima. Džimi Pejdž je takođe iskoristio kratak segment za teremin kao dodatni zvučni efekat kada je pesmu izvodio uživo, kao što može da se vidi i u filmu.
Pejdž i Plant su snimili verziju pesme 1994. godine, ironično, ali bez Džonsa. Ista je objavljenja na njihovom albumu No Quarter: Jimmy Page and Robert Plant Unledded. Robert Plant je otpevao potpuno drugačiju verziju pesme, sa kojom je otvorio svoju solo turneju 2005. godine. Ista je uvrštena na DVD izdanju Soundstage: Robert Plant and the Strange Sensation. "No Quarter" je takođe zauzimala glavno mesto tokom Džonsovih solo koncerata između 1999. i 2002. godine.
"No Quarter" je odsviran na reunion koncertu Led Zepelina održanom 10. decembra 2007. godine u londonskoj O2 Areni. Pesma je odsvirana u Ce molu kako bi se uklopila sa Plantovim vokalom.
Članovi grupe[uredi | uredi izvor]
- Robert Plant – vokali
- Jimmy Page – električna gitara
- Džon Pol Džons – bas gitara, orgulje, klavir
- Džon Bonam – bubnjevi
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Lewis, Dave (2004) The Complete Guide to the Music of Led Zeppelin, ISBN 0-7119-3528-9
- Welch, Chris (1998) Led Zeppelin: Dazed and Confused: The Stories Behind Every Song, ISBN 1-56025-818-7
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Dave Lewis (1994), The Complete Guide to the Music of Led Zeppelin, Omnibus Press, ISBN 0-7119-3528-9.
- ^ Brad Tolinski and Greg Di Bendetto, "Light and Shade", Guitar World, January 1998.
- ^ Rubin, Rik. „The Playlist Special: Fifty Artists Pick Their Personal Top 10s”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 11. 12. 2010. g.
- ^ Bream, Jon (2008). Whole Lotta Led Zeppelin: The Illustrated History of the Heaviest Band of All Time. Voyageur Press. str. 4. ISBN 978-1-61673-149-6.