Pređi na sadržaj

Korisnik:Tingsha/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hanfu (pojednostavljeni kineski: 汉服; tradicionalni kineski: 漢服; pinjin: Hànfú) je tradicionalna garderoba naroda Han u Kini. Prvi put se pojavljuje u drugom milenijumu pre nove ere u dinastiji Šang, а počinje da se razvija nakon dinastije Han. Zbog brzog napretka u svilarstvu u Kini nakon dinastije Han, hanfu se razvio u razne stilove koristeći tkanine koje su sadržale kompleksne tekstilne tehnike produkcije.[1] Hanfu je uticao na tradicionalnu garderobu susednih država kao što su korejski hanbok[2], јapanski kimono [3], rjukjuanski rjusou[4] i vijetnamski áo giao lĩnh. Elementi hanfu dizajna su takođe uticali na modu Evrope i Amerike 17. veka, specifično kroz modu Chinoiserie.[5] Danas, hanfu doživljava modni preporod i oblik modernizacije kod mladih Han Kineza u Kini i Han dijaspori.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Pod terminom hanfu spadaju svi oblici garderobe nošeni od strane Han Kineza kroz istoriju koja se prostire kroz skoro tri milenijuma.[6] Оd samog početka hanfu јe nerazdvojan pojam sa svilom i svilarstvom.[7] Svilena garderoba сe prvobitno koristila radi dekorativnih i ceremonijalnih razloga. Obrađivanjem svile došlo je do razvoja tkanja i do perioda dinastije Han mnogi kompleksniji oblici svilene tkanine su nastali. Mnogi faktori su uticali na stvaranje i načine nošenja kineske odeće: verovanja, religije, ratovi i lični stavovi cara. U zavisnosti od društveno-ekonomskie situacije, svaka dinastija ih je menjala i stvarala svoje distinktivne stilove.[8] Svaka dinastija je pokazivala naklonost prema različitim bojama.[9] Neki elementi za hanfu su nastali pod uticajem tradicionalne garderobe susednih država, specifično severnih nomadskih plemena i kultura Centralne Azije na zapadu koje su u Kinu dolazile putem puta svile.[10]

Temelji strukture za hanfu nastali u periodu dinastije Šang - rodno neutralni oblici garderobe sa gornjim i donjim odevnim delom sa bisijem (蔽膝).[11] Kasniji oblici su se razdvojili sa muškarcima čiji si donji deo bile pantalone i ženama čije su bile suknje. Tokom dinastije Džou nastaje podela ceremonijalnih hanfua. Hanfu postaje osnova strogog, klasnog i hijerahalnog društva koja je prethodnik kompleksnog odevnog sistema za sve buduće ere i dinastije. [12] Kodeks nošenja specifične ceremonijalne kape guan postaje bitan аspekt hanfu odevnog sistema. [13] U dinastiji Ćin, prateći sumptuarne zakone, nastaje strog sistem odevnih boja - visoki činovnici su nosili zelenu boju, dok je običan narod nosio belu boju. Trgovcima je bilo zabranjeno da nose svileni hanfu. [14]

U dinastiji Han su ukinuti odevni pravilnici dinastije Ćin, garderoba se delila po sezonama, muški i ženski hanfu se nisu razlikovali po obliku, već po bojama i nakitu.[15] Car Ming u 59. god. nove ere je uspostavio novi kod oblačenja u kom car mora da nosi crni gornji deo i oker žuti donji deo[16], odredio je 12 ornamenata koji su određivali rank činovnika.[17] Кombinacija ženskog gornjeg i donjeg dela je tokom dinastije Han postao model oblačenja za Han Kineskinje u budućim erama.[18] U dinastiji Sui su muškarci prestali da nose suknje[19] i vratio se strog sistem boja koji će se nastaviti i tokom dinastije Tang gde su žuti ogrtači i gornji delovi bili specifično za careve, a drugi|m ljudima ta boja je bila zabranjena, ta tradicija se zadržala sve do dinastije Ćing.[20] Jedan stil hanfua iz dinastije Tang koji se sastoji od kratke i uske jakne, suknje u еmpire stilu sa trakom je uticala na stil korejskog hanboka. Za razliku od slobodnijeg i detaljnijeg Tang stila, zbog povratka konfucionizma i tradicionalnosti, odeća dinastije Song vratila se u jednostavniji i konzervativniji stil. [21] Nakon pada mongolske dinastije Juan u 14. veku, mongolski načini oblačenja i kulturalni aspekti bivaju zabranjeni i vraćaju se vrednosti i garderoba Han naroda iz dinastija Song i Tang. [8] Iako je dinastija Ming оbnovila hanfu, donela je i mnoge promene, jer, iako zabranjen, stil dinastije Juan, specifično dvorska haljina xiongbei, je i dalje uticao na određene aspekte odevanja.[5] Korejski hanbok iz dinastije Čoson je stvoren po inspiraciji na hanfu dinastije Ming. Mandžurska garderoba iz dinastije Ćing je imitirala mongolsku, a mandžurske jakne su nastale od carskih zmajevskih ogrtača iz dinastije Ming.[8] Kada je uspostavljena dinastija Ćing doneti su ukazi i reforme kako bi očuvali Mandžurski identitet, a u isto vreme i da pokušaju da poravnaju sliku cara sa konfucijanskim idejama ponasanja i manira. [9] Tokom Tifayifu dekreta u dinastiji Ćing, Han Kinezima, osim taoističkim i budističkim sveštenicima, operskim glumcima i deci je bilo zabranjeno nošenje hanfu garderobe ili bilo kakvog distinktivnog tradicionalnog Han predmeta.[11] Nakon pada dinastije Ćing i dolaska Јuan Šikaija na vlast uspostavljeni su zakoni za zvanične haljine. Šikaijev specifičan način oblačenja nije samo pravljen radi starijih carskih tradicija, već se smatralo isto kao i javna deklaracija Kineskom narodu i svetu da su stari kineski običaji i dalje bitni u modernom društvu.[22]

Hanfu u modernom društvu (20. i 21. vek)

[uredi | uredi izvor]
Kantonska opera

U 20. i 21. veku hanfu i hanfu tip odeće se koristi kao tip kostima u istorijskim kineskim i stranim сerijama, filmovima i operama. U kineskoj operi mnogi elementi i kostimi su izvedeni od garderobe dinastije Ming i izmešani sa stilovima dinastija Tang i Ćing. [23] Кostimi kantonske opere koriste kostime u stilu dinastije Ming za sve dinastije, osim za dinastiju Ćing. [3]

Hanfu pokret јe društveni pokret čiji je cilj da popularizuje hanfu i integriše tradicionalne kineske elemente u moderne stilove kao način promovisanja kineske kulture. Hanfu je danas posato popularan modni trend i lukrativan biznis. U 2019. godini procenjeni prodajni prihodi hanfu marketa su bili 1.4 milijardu juana (RSD 20,76 milijardi).[3]

Hanfu danas

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Yang, Shaorong (2004). Traditional Chinese Clothing: Costumes, Adornments & Culture (на језику: енглески). Long River Press. ISBN 978-1-59265-019-4. 
  2. ^ „National Museum of Korea: Quarterly Magazine, vol.47 by National Museum of Korea - Issuu”. issuu.com (на језику: енглески). 2019-05-20. Приступљено 2024-07-23. 
  3. ^ а б в Liza Dalby (на језику: енглески), 2023-09-27, Приступљено 2024-07-23 
  4. ^ „Traditional Costume that Represents Okinawa’s Culture and National Features, the “Ryusou”. | Features | Okinawa Travel Info”. web.archive.org. 2021-07-07. Приступљено 2024-07-23. 
  5. ^ а б „Luxury the Chinese way : new competitive scenarios | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-23. 
  6. ^ Lynch, Annette; Strauss, Mitchell D. (2014-10-30). Ethnic Dress in the United States: A Cultural Encyclopedia (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7591-2150-8. 
  7. ^ „Celebrities of Yangtze River: Luozu, Qu Yuan, Wang Zhaojun”. www.travelchinaguide.com. Приступљено 2024-07-23. 
  8. ^ а б в Shi, Songge (2021). „Travelling With Hanfu: A Social Media Analysis of Contemporary Chinese Travelling for Artistic Photographs” (на језику: енглески). 
  9. ^ а б „Wearing the cheongsam : dress and culture in a Chinese diaspora | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-23. 
  10. ^ „Changing clothes in China : fashion, history, nation | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-23. 
  11. ^ а б „Ancient Chinese daily life | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-23. 
  12. ^ Zhang, Qizhi (2015-04-15). An Introduction to Chinese History and Culture (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-662-46482-3. 
  13. ^ „Evolution of Caps in China”. en.chinaculture.org. Приступљено 2024-07-23. 
  14. ^ Zhang, Qizhi (2015-04-15). An Introduction to Chinese History and Culture (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-662-46482-3. 
  15. ^ Lingley, Kate A. (2010). „NATURALIZING THE EXOTIC: On the Changing Meanings of Ethnic Dress in Medieval China”. Ars Orientalis. 38: 50—80. ISSN 0571-1371. 
  16. ^ Zhang, Qizhi (2015-04-15). An Introduction to Chinese History and Culture (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-662-46482-3. 
  17. ^ „Shang Shu : Yu Shu : Yi and Ji - Chinese Text Project”. ctext.org (на језику: кинески). Приступљено 2024-07-23. 
  18. ^ „中国服饰 | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-23. 
  19. ^ Ma, Boying (2019). History Of Medicine In Chinese Culture, A (In 2 Volumes) (на језику: енглески). World Scientific. ISBN 978-981-323-799-5. 
  20. ^ „Introduction to Chinese culture : cultural history, arts, festivals and rituals | WorldCat.org”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-23. 
  21. ^ 臧迎春 (2003). 中国传统服饰 (на језику: енглески). 五洲传播出版社. ISBN 978-7-5085-0279-3. 
  22. ^ Wong, Aida Yuen (2018), Pyun, Kyunghee; Wong, Aida Yuen, ур., Monarchist Ambition in China’s New Republic: Illustrated Manual of Dress for Ritual Sacrifice for Yuan Shikai’s Presidency (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 69—89, ISBN 978-3-319-97199-5, doi:10.1007/978-3-319-97199-5_4, Приступљено 2024-07-23 
  23. ^ Chen, Gen-Fang (2014-04-01). „Intangible cultural heritage preservation: An exploratory study of digitization of the historical literature of Chinese Kunqu opera librettos”. J. Comput. Cult. Herit. 7 (1): 4:1—4:16. ISSN 1556-4673. doi:10.1145/2583114. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Tingsha/песак&oldid=28291835”