Pređi na sadržaj

Kosa (oruđe)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe, pogledajte Kosa (višeznačna odrednica).
Kosa

Kosa je ručni poljoprivredni alat za košenje trave i žitarica. Kosa je nastala u antičko doba i dugo je bila najvažniji alat za košenje. Tokom milenijuma dobila je najrazličitije oblike.

Kosa za košenje trave[uredi | uredi izvor]

Kosa za košenje trave se oblikovala u skladu sa potrebama. Koscu je potrebna drugačija kosa na ravnoj livadi, na strmoj padini i drugačija za detelinu nego za visoku travu sa jakim stabljikama. Dužina kose je između 40 i 120 cm te je u izvesnom odnosu s uglom što ga čine kosa i kosište (ili kosilo zavisno od kraja) Što je duža kosa tim više mora biti ugao zatvoren. U zapadnoj Srbiji i drugim delovima Balkana koristi se kosa sa kraćim kosilom koje ima dva rukohvata dok se u centralnoj Srbiji koriste kose sa dužim kosilom i jednim rukohvatom

Kosidba[uredi | uredi izvor]

Pri košenju većih površina redovno se organizovala kosidba, rad više kosača, bilo na mobu (rad koji se vraća u radu) ili plaćeno. Na ovaj način se ekonomisalo sa radnom snagom, ali i svim ostalim resursima, da bi se posao završio za dan ili u što kraćem vremenu, ukoliko je moguće.

Uvođenjem mehanizacije je kosidba postala nepotrebna, ali su posle izvesnog vremena turistički preduzetnici počeli organizovati kosidbe kao događaje turističkog karaktera gde se pored takmičenja u brzini slaganja otkosa dešavaju i druge, najčešće folklorne predstave.

U Srbiji je najpoznatija „Kosidba na Rajcu“, manifestacija na kojoj se nadmeću kosači iz Srbije, ali i iz drugih zemalja[1]. Čitava manifestacija obično traje dva-tri dana a sama kosidba se održava prve nedelje posle Petrovdana i pobednik dobija Zlatnu kosu kao nagradu. Mesto održavanja je planinska oblast Rajac u opštini Ljig.

Pored ove se održavaju i druge kosidbe:

u Srbiji: „Kosidba na Plavincu“ kod Smedereva, „Kosidba na Marovcu“ kod Medveđe, „Krajiški otkos“ kod Zemuna,
u Republici Srpskoj: „Dani kosidbe Balkana“ kod Mrkonjić Grada, „Prva kosa Grmeča“ u Smoljani kod Bosanskog Petrovca, „Dani kosidbe na Romaniji“ kod Sokoca,
U Crnoj Gori: „Prva kosa Crne Gore“ na Kosanici kod Pljevalja.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Oštrenje[uredi | uredi izvor]

Rezna ivica napetog sečiva kose održava se povremenim otkivanjem praćenim čestim brušenjem. Otkivanje reformiše savitljivu ivicu udaranjem. Svrha ovog zadatka je da se napravi željeni profil ivica, da se metal lokalno obradi i očvrsne i da se uklone manje ogrebotine i udubljenja. Za košenje sitne trave, ugao nagiba može biti izuzetno fino nagnut, dok se za grublji rad stvara veći ugao da bi se dobila robusnija ivica. Za otkivanje je potrebna određena veština i vrši se pomoću čekića za otkivanje i specijalnih nakovanja ili korišćenjem alatke za otkivanje. Istorijski gledano, stanica za otkivanje je bila postavljena na ivici polja tokom žetve, ali sada verovatnije da obitava u radionici.

U primeru ispod, kratka oštrica kose, koja se koristi za čišćenje drače, se oštri. Pre nego što se koristi u šumi, sečivo se otkiva u radionici: ovo reformiše savitljivi čelik da bi se napravio profil ivice koji se zatim može brusiti. Otkivanje se vrši samo povremeno; koliko često zavisi od tvrdoće čelika i prirode posla. Prikazano austrijsko sečivo koristi se za sečenje šibljaka sa čvrstim stablom i otkiva se na svakih trideset sati rada. Zarezi i belezi na ivici sečiva se obično mogu ukloniti sa sečiva otkivanjem i formiranjem novog profila ivice za brušenje.

Ovde se koristi alatka za otkivanje, ali sečiva se mogu slobodno otkinuti korišćenjem različitih dizajna nakovnja za otkivanje. Prikazani ugaonik ima dve izmenjive kapice koje postavljaju različite uglove: grubi ugao se prvo postavlja oko 3 mm unazad od ivice, a fini ugao se zatim postavlja na ivicu, ostavljajući ivicu koja se lako brusi. Sečivo se zatim brusi korišćenjem progresivno finijeg kamena za brušenje i zatim se nosi na polje. U polju sečivo se brusi finim, jajolikim brusom[2] (ili gumenim), sitnozrnim za travu, krupnijim za žitarice. Brušenje se izvodi u trenutku kada kosač oseti da je ivica istrošila; ovo može biti svakih pola sata ili više u zavisnosti od uslova. Ovde prikazani laminirani kamen za brušenje ima dva stepena kamena i nosi se na polje u futroli napunjenoj vodom na pojasu. Oštrica se postavlja na spoljašnjoj strani sečiva tako što se sečivo pomera iznutra; neravnine se zatim skidaju laganim dodirivanjem spolja. Postoji mnogo mišljenja, regionalnih tradicija i varijacija o tome kako se to tačno radi; neke istočnoevropske zemlje su čak postavile oštricu iznutra.[3][4]

  • Nakovanj za otkivanje. Obratite pažnju na dve kapice označene bojama.
    Nakovanj za otkivanje. Obratite pažnju na dve kapice označene bojama.
  • Otvaranje oštrice kose pomoću šablona
    Otvaranje oštrice kose pomoću šablona
  • Tipičan jajoliki kamen za brusenje koji je natopljen vodom nakvašenim omotačem
    Tipičan jajoliki kamen za brusenje koji je natopljen vodom nakvašenim omotačem
  • Postavljanje ivica na spoljašnjoj strani sečiva brušenjem sa unutrašnje strane
    Postavljanje ivica na spoljašnjoj strani sečiva brušenjem sa unutrašnje strane
  • Uklanjanje ivica sa spoljašnje strane oštrice brušenjem spolja
    Uklanjanje ivica sa spoljašnje strane oštrice brušenjem spolja
  • Završeno sečivo
    Završeno sečivo
  • Slika sa žetve raži iz 1945. godine, koja prikazuje veoma dugačko sečivo koje se brusi na poslu.
    Slika sa žetve raži iz 1945. godine, koja prikazuje veoma dugačko sečivo koje se brusi na poslu.
  • Uklanjanjem ivica na spoljnoj strani, koja je spremna za ponovno košenje
    Uklanjanjem ivica na spoljnoj strani, koja je spremna za ponovno košenje

Akcija košenja[uredi | uredi izvor]

  • 1. Početak zamaha nakon iskoraka napred u otkos. Kosidba raži 1945. godine
    1. Početak zamaha nakon iskoraka napred u otkos. Kosidba raži 1945. godine
  • 2. Zamah ulevo u rez i produbljivanje otkosa
    2. Zamah ulevo u rez i produbljivanje otkosa
  • 3. Završetak poteza i deponovanje na gomili sa leve strane
    3. Završetak poteza i deponovanje na gomili sa leve strane

Istorija[uredi | uredi izvor]

Neolitska gravura na steni koja prikazuje kose, Norveška

Pretpostavlja se da kose potiču još od oko 5000. p. n. e.; izgleda da su korišćeni još od doba naselja Kukuteni–Tripilje, postajući široko rasprostranjene sa razvojem poljoprivrede. Prvobitno korišćene uglavnom za košenje sena, do 16. veka su zamenile srpove za žetvu useva, pošto je kosa bila ergonomski bolja, a samim tim i efikasnija. Oko 1800. žitna kolevka je ponekad dodavana standardnoj kosi kada se kosilo žito; kolevka je bila dodatak lakih drvenih poluga iznad sečiva kose kojima su se držale stabljike zrna poravnatim i glave zajedno da bi se olakšalo sakupljanje i vršidba. U razvijenom svetu, kosa je u velikoj meri zamenjena motornom kosilicom i kombajnom. Međutim, kosa je ostala u uobičajenoj upotrebi dugi niz godina nakon uvođenja mašina, jer kosilica sa bočno montiranima polugama – bilo na konjskoj ili traktorskoj vuči – nije mogla da kosi ispred sebe, i kose su i dalje bile potrebne za otvaranje livada tako što bi se očistio prvi otkos kako bi mehanička kosačica mogla da počne s radom.

Nemački seljak sa kosom iz 850. godine
Ranosrednjovekovno sečivo kose sa merovinškog lokaliteta Kerkhove-Kauter u Belgiji (broj predmeta u kolekciji: RAMS00393)

Rečnik grčkih i rimskih starina ser Vilijama Smita tvrdi da su kosu, poznatu na latinskom kao falx foenaria, za razliku od srpa, falx messoria, koristili stari Rimljani. Prema starogrčkoj mitologiji, Geja – grčka boginja i majka Titana – dala je srp napravljen od najjačeg metala svom najmlađem sinu Hronu, koji je takođe najmlađi među Titanima i bog žetve, da bi nastojio da se osveti njenom mužu Uranu zbog mučenja njihovih starijih sinova. Personifikacija smrti se često prikazuje kako nosi ili drži kosu. Prema Džeku Hereru i Flesh of The Gods (Emboden, V. A. mlađi, Prejger Pres, Njujork, 1974), drevni Skiti su uzgajali konoplju i ubirali je ručnom žetelicom koja se može smatrati kosom.

Abidejlski Industrijski Hamlet u Šefildu, Engleska, je muzej predmeta za otkivanje kosa koji je bio u funkciji od kraja 18. veka do 1930-ih.[5] Ovo je bio deo bivšeg okruga za pravljenje kosa u severnom Derbiširu, koji se prostirao do Ekingtona.[6] Među drugim engleskim okruzima za pravljenje kosa je onaj oko Belbrotona.[7]

U nacionalnim kulturama[uredi | uredi izvor]

Kosa je i dalje nezamenljiv alat za poljoprivrednike u zemljama u razvoju i na planinskim terenima.

U Rumuniji, na primer, u planinskom predelu transilvanijskih planina Apušeni,[8] kosidba je veoma važna godišnja aktivnost, za koju je potrebno oko 2–3 nedelje da se završi za regularnu kuću. Kako je košenje zamorna fizička aktivnost i relativno ju je teško naučiti, farmeri pomažu jedni drugima formiranjem timova. Posle svakodnevne žetve, farmeri često slave tako što priređuju malu gozbu na kojoj igraju, piju i jedu, pazeći da budu u formi za naporan rad sledećeg dana. U drugim delovima Balkana, kao na primer u srpskim varošima, održavaju se takmičenja u košenju gde pobednik dobija malu srebrnu kosu.[9] U malim srpskim varišima, košanje se ceni kao deo lokalnog folklora, a pobednici prijateljskih takmičenja su bogato nagrađeni[10] hranom i pićem koje dele sa svojim takmacima.

Među Baskima takmičenja u kosidbi su još uvek popularan tradicionalni sport, koji se zove segalarica (od španskog glagola segar: kositi). Svaki takmičar nastoji da pokosi definisanu sekciju odrasle trave pre nego što njegov rival učini isto.

Na Goričkom se održava međunarodno takmičenje u košenju[11] na koje dolaze ljudi iz Austrije, Mađarske, Srbije i Rumunije, ili čak iz Azije da pokažu svoj kulturno jedinstven način žetve useva.[12] Jedan japanac je 2009. godine predstavio drvenu alatku za žetvu sa metalnom ivicom, kojom je pokazao kako se seče pirinač. Bio je impresioniran brzinom lokalnih žetelaca, ali je rekao da tako velika kosa nikada ne bi bila primenljiva u Japanu.

Norveška opština Hornindal ima tri oštrice kose u svom grbu.

Godine 2012, The Wall Street Journal je izvestio da su neki američki vlasnici kuća izbegavali motorne kosilice u korist kosa, navodeći nedostatak buke kao i zdravstvene prednosti košenja kosom kao vida vežbanja.[13]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Tradicionalna drvena kosa
    Tradicionalna drvena kosa
  • Korišćenje kose
    Korišćenje kose
  • Moderna kosa poznata u Evropi
    Moderna kosa poznata u Evropi
  • Otkivanje kose
    Otkivanje kose

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kosidba na Rajcu, Novosti, 5. jul 2013.
  2. ^ May 09, WOOD Magazine Staff; 2017. „How to flatten sharpening stones”. Wood (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-04. 
  3. ^ „Peening and Sharpening – Scythe Cymru”. 
  4. ^ Tomlin, Steve (31. 5. 2016). „Learning to peen a scythe”. 
  5. ^ Sheffield Industrial Museums Trust Arhivirano 2005-01-07 na sajtu Wayback Machine. Simt.co.uk (2010-10-03). Retrieved on 2011-03-09.
  6. ^ K. M. Battye, "Sickle-makers and other metalworkers in Eckington 1534–1750: a study of metal workers tools, raw materials and made goods, using probate wills and inventories". Tools and Trades 12 (2000), 26–38.
  7. ^ P. W. King, "The north Worcestershire Scythe Industry" Historical Metallurgy 41(2), 124–147.
  8. ^ Reif, Albert; Ruşdea, Evelyn; Păcurar, Florin; Rotar, Ioan; Brinkmann, Katja; Auch, Eckhard; Goia, Augustin; Bühler, Josef (2008). „A Traditional Cultural Landscape in Transformation”. Mountain Research and Development. 28: 18—22. S2CID 153634999. doi:10.1659/mrd.0806. 
  9. ^ Events in Serbia. Hay making on Rajac. Accommodation in Sumadija. Guaranted Tours. Visitserbia.org. Retrieved on 2011-03-09.
  10. ^ Serbian Scything Competition on Mt. Plavinac photo | stock photos Profimedia #0071934552. Profimedia.rs (2010-06-13). Retrieved on 2011-03-09.
  11. ^ Krajinski park Goričko. Park-goricko.org (2010-05-21). Retrieved on 2011-03-09.
  12. ^ Blog Archives. The One Scythe Revolution (2010-02-28). Retrieved on 2011-03-09.
  13. ^ Newman, Barry (29. 6. 2012). „Who Needs a WeedWacker When You Can Use a Scythe? Grim Reaper Jokes Aside, Suburbanites Take Swing at Ancient Mower”. Wall Street Journal. Pristupljeno 1. 7. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коса_(оруђе)&oldid=27803416”