Koljivari
To je bio duhovni preporoditeljski pokret u pravoslavnoj crkvi, nastao u Svetoj gori Atonskoj, kao sveti izdanak svetih monaha isihasta. Ovaj pokret se pojavio krajem XVIII i početkom XIX veka.
Na čelu ovog pokreta su bili sv. Makarije Korintski, prepodobni Nikodim Svetogorac, prepodobni Atanasije Paroski i dr. Oni su tražili vernost Svetom Predanju Crkve, obnovu duhovnog života, povratak Svetim Ocima. Zahtevali su, saglasno vekovnoj praksi Crkve, da se narod češće pričešćuje Telom i Krvlju Hristovom, ne samo jednom ili četiri puta godišnje, kako se to, nažalost, još tada bilo odomaćilo među pravoslavnim hrišćanima. Sv. Nikodim Svetogorac je objavio po prvi put knjigu "Dobrotoljublje" u kojoj su sabrani najodabraniji duhovni tekstovi Svetih Otaca i podvižnika Crkve. U njima nam se otkrivaju najdublje tajne duhovnog i molitvenog života i ukazuje na pravi put duhovnog usavršavanja, oslobađanjem od strasti i sticanjem svetih vrlina. Prepodobni Pajsije Veličkovski, i sam jedno vreme svetogorac, preveo je „Dobrotoljublje“ i na staroslovenski jezik. Posle odlaska sa Svete gore prepodobni Pajsije je okupio oko sebe u manastiru Njamcu (Rumunija) hiljadu monaha. Tako je ovaj pokret izvršio veliki duhovni uticaj na pravoslavne Rumune, a preko učenika Paisijevih i „Dobrotoljublja“ i na celu pravoslavnu Rusiju XIX veka. Koljivari su uneli u pravoslavni narod i mnoga druga dela Svetih Otaca.
Koljivare su tako nazvali njihovi protivnici po koljivima za mrtve, jer su se oni strogo držali drevnog crkvenog pravila da se parastosi za mrtve mogu vršiti samo subotom, a ne i nedeljom, koja je Dan radosti i Vaskrsenja Hristovog. Hrišćani svake nedelje svedoče Svetom Liturgijom i svojom zajedničkom radošću, Hristovo Vaskrsenje i ta radost Praznika nad praznicima ne sme biti ničim pomračena. Inače, ako toga dana hrišćani tuguju, kako će svet poverovati da je Hristos zaista vaskrsao? A hrišćani su, još od vremena žena Mironosica, do kraja veka i sveta, pre svega i iznad svega - svedoci Vaskrsenja Hristovog. Jer, po rečima svetog Apostola Pavla: „Ako Hristos ne vaskrse, uzaludna je propoved naša, uzaludna i vera naša“.
Prepodobni Serafim Sarovski, veliko svetilo Crkve pravoslavne u Rusiji 20. veka, koji posredno pripada istom ovom preporoditeljskom pokretu, ispunjen Duhom Svetim i vaskrsnom radošću, imao je samo jedan pozdrav za sve svoje posetioce, u svako doba dana i noći: „Hristos voskrese, radosti moja"!