Koljska ultraduboka bušotina

69° 23′ 46″ N 30° 36′ 31″ E

Ostaci centralnog tornja nad bušotinom

Položaj bušotine na mapi Murmanske oblasti

Koljska ultraduboka bušotina (rus. Кольская сверхглубокая скважина, СГ-3) najdublja je potpuno veštačka bušotina na svetu. Nalazi se na nekih desetak kilometara zapadno od grada Zapoljarni na krajem severozapadu evropskog dela Ruske Federacije, odnosno na severozapadu njene Murmanske oblasti (Pečenški rejon).

Dubina bušotine je 12.262 metra, dijametar površinskog dela je 92 centimetra, odnosno 21,5 centimetara na dnu. Bušotina je napravljena sa ciljem detaljnijih naučnih istraživanja zemljine kore, a napravljena je na mestu gde je udaljenost između Mohorovičićevog diskontinuiteta i litosfere najmanja. Projekat je zvanično započeo 24. maja 1970. na dan obeležavanja stote godišnjice Lenjinovog rođendana. Na bušotini je svojevremeno radilo čak 16 naučno-istraživačkih laboratorija, a sam projekat je lično nadzirao tadašnji sovjetski ministar rudarstva i geologije.

Bušenje prvih 7.000 metara kroz čvrste granitne stene teklo je po planu i bez većih odstupanja, a prvi problemi su se pojavili pri ulasku u rastresitije slojeve litosfere zbog čega je dolazilo do čestih urušavanja. Dana 6. juna 1979. Koljska bušotina premašila je dubinu od 9.583 metra koliko je imala do tada najdublja bušotina Berta Rodžers u Oklahomi. Iako je primarni cilj projekta bilo dostizanje dubine od 15.000 metara, bušenje je okončano na dubini od 12.262 metra koliko je dostignuto krajem 1989. godine. Zbog nedostatka finansijskih sredstava projekat je zvanično napušten 2006. godine, a dve godine kasnije napušten je i sam lokalitet koji se danas nalazi u fazi propadanja.

Vidi još

• Pečenški rejon
• Murmanska oblast

Spoljašnje veze

• Кольская сверхглубокая
• Попов В. С., Кременецкий А. А. Глубокое и сверхглубокое научное бурение на континентах
• Film o projektu Koljska bušotina
• B92: Koljska ultraduboka bušotina