Krilastonepčana jama
| Krilastonepčana jama | |
|---|---|
 Levi vilični (maksilarni) sinus, pogled sa strane; pozadi gornje vilice, a ispred krilastog nastavka je smeštena krilastonepčana jama | |
 Lobanja, pogled sa strane; označen je ulaz u krilastonepčanu jamu | |
| Detalji | |
| Sistem | koštani sistem |
| Nazivi i oznake | |
| Latinski naziv | fossa pterygopalatina |
| MeSH | D056739 |
| TA98 | A02.1.00.025 |
| TA2 | 429 |
| FMA | 75309 |
| Opšta osteologija | |
Krilastonepčana jama ili pterigopalatinska jama (lat. fossa pterygopalatina) jeste duplja lobanje koja pripada grupi kraniofacijalnih duplji, zajedno s nosnom dupljom, očnom dupljom i podslepoočnom jamom. Postavljena je unutra i dublje od podslepoočne jame, spolja od nosne duplje, a pozadi i ispod očne duplje. Ovaj vrlo uzan prostor smešten je između gornje vilice i krilastog nastavka klinaste kosti.[1][2]
Krilastonepčana jama je preko odgovarajućih otvora i kanala u vezi s okolnim predelima: nosnom, očnom i usnom dupljom, podslepoočnom jamom, ždrelom i srednjom lobanjskom jamom.
U krilastonepčanoj jami se nalaze: završni, krilastonepčani deo vilične arterije, krilastonepčani deo gornjoviličnog živca (V2) i vegetativni ganglion koji je pridodat tom živcu — krilastonepčani ganglion. Pomenuti elementi daju ovoj jami poseban klinički značaj.
Opis jame
[uredi | uredi izvor]Krilastonepčana jama je u obliku četvorostrana piramide na kojoj se anatomski opisuju: četiri zida (prednji, zadnji, unutrašnji, spoljašnji), baza (koja je okrenuta naviše) i vrh (koji je okrenut naniže).[3]
Zidovi jame
[uredi | uredi izvor]Prednji zid krilastonepčane jame čine ispupčenje gornje vilice (tuber maxillae), koja se nalazi na zadnjoj strani tela ove kosti, kao i spoljašnja strana očnog nastavka nepčane kosti (processus orbitalis ossis palatini).
Zadnji zid jame grade prednja strana korena krilastog nastavka klinaste kosti (processus pterygoideus ossis sphenoidei) i vilična strana spoljašnje površine velikog krila klinaste kosti (facies maxillaris alae majoris ossis sphenoidei).
Unutrašnji zid jame grade vilična (spoljašnja) strana uspravnog lista nepčane kosti (facies maxillaris ossis palatini) kao i klinasti nastavak ove kosti (processus sphenoideus ossis palatini).
Spoljašnji zid jame praktično nedostaje, a predstavljen je krilastoviličnom pukotinom (fissura pterygomaxillaris). Ovu pukotinu ograničavaju ispupčenje gornje vilice napred i krilasti nastavak klinaste kosti pozadi.
Baza jame
[uredi | uredi izvor]Baza jame je okrenuta naviše, a čini je donja strana tela klinaste kosti (corpus ossis sphenoidei).
Vrh jame
[uredi | uredi izvor]Vrh jame je usmeren prema dole i odgovara gornjem otvoru velikog nepčanog kanala (canalis palatinus major).
Veza sa susednim predelima
[uredi | uredi izvor]
Preko mnogobrojnih komunikacionih otvora i kanala krilastonepčana jama stupa u odnose s okolnim predelima: nosnom dupljom, očnom dupljom, usnom dupljom, podslepoočnom jamom, ždrelom, srednjom lobanjskom jamom).[3][4]
Na prednjem zidu nalazi se donja očna pukotine (fissura orbitalis inferior), preko koje se ostvaruje veza između krilastonepčane jame i očne duplje (orbita).[3] Кроз њу из јаме у очну дупљу пролази инфраорбитална артерија (arteria infraorbitalis).[5]
Na zadnjem zidu nalazi se nekoliko otvora i kanala. Na viličnoj strani spoljašnje površine velikog krila klinaste kosti, koja čini gornji deo zadnjeg zida, uočava se okrugli otvor (foramen rotundum). On omogućava komunikaciju između pterigopalatinske i srednje lobanjske jame (fossa media cranii). Kroz njega prolazi gornjovilični živac (V2), druga završna grana V moždanog živca (nervus trigeminus).
Na prednjoj strani korena krilastog nastavka klinaste kosti, koji čini donji deo zadnjeg zida, nalazi se prednji otvor krilastog kanala (canalis pterygoideus; po autoru poznat kao Vidijev kanal). Preko ovog kanala komuniciraju krilastonepčana jama i parafaringealni prostor (spatium parapharyngeum), a kroz njega prolaze krilasta arterija (arteria canalis pterygoidei) i živac (nervus canalis pterygoidei).
U srednjem delu zadnjeg zida naziru se dva vrlo mala kanala: nepčanovaginalni kanal (canalis palatovaginalis; poznat i kao ždrelni kanal) i nepčanoralasti kanal (canalis vomerovaginalis; njegovo prisustvo je varijabilno).[6] Oni omogućuju komunikaciju između krilastonepčane jame i gornjeg (nosnog) sprata ždrela (pars nasalis pharyngis). Nepčanovaginalni kanal je stalan i njega ograničavaju donja strana vaginalnog nastavka klinaste kosti (processus vaginalis ossis sphenoidei) и клинасти наставак непчане кости.[7] Кроз овај канал пролази ждрелни живац (nervus pharyngeus; grana gornjoviličnog živca) i ždrelna grana vilične arterije.[8][9]
Ralastovaginalni kanal je nestalan kanal koga grade gornja strana vaginalnog nastavka klinaste kosti i krilo ralaste kosti (ala vomeris).[7] Када постоји он служи за пролазак других омањих артеријских и живчаних огранака намењених ждрелу.[10]
На унутрашњем зиду се налази клинастонепчани отвор (foramen sphenopalatinum). Preko njega je ostvarena veza između krilastonepčane jame i nosne duplje (cavitas nasi). Služi za prolazak istoimene arterije (arteria sphenopalatina; završna grana maksilarne arterije) i grupe zadnjih gornjih nosnih živaca (rami nasales posteriores superiores; огранци максиларног живца).[3][5]
Спољашњи зид у целости је представљен криластовиличном пукотином преко које је остварен непосредан контакт између криластонепчане и подслепоочне јаме (fossa infratemporalis). Od većih struktura kroz ovu pukotinu prolaze vilična arterija i moždani živac V2.
Vrh pterigopalatinske jame čini gornji otvor velikog nepčanog kanala. Njegov donji kraj — veliki nepčani otvor (foramen palatinum majus), nalazi se na koštanom nepcu (palatum osseum). Veliki nepčani kanal zapravo povezuje krilastonepčanu jamu i usnu duplju (cavitas oris). Kroz njega se pružaju nishodna nepčana arterija (arteria palatina descendens; grana maksilarne arterije) i nepčani živci (grane maksilarnog nerva) — veliki nepčani živac (nervus palatinus major) i mali nepčani živci (nervi palatini minores).
| Deo jame | Komunikacioni otvor/kanal | Okolni predeo |
|---|---|---|
| Zadnji zid | okrugli otvor | srednja lobanjska jama |
| krilasti kanal (Vidijev kanal) | parafaringealni prostor | |
| nepčanovaginalni kanal (ždrelni kanal) | ždrelo | |
| ralastovaginalni kanal (nestalan) | ždrelo | |
| Prednji zid | donja očna pukotina | očna duplja |
| Unutrašnji zid | klinastonepčani otvor | nosna duplja |
| Spoljašnji zid | krilastovilična pukotina | podslepoočna jama |
| Vrh | veliki nepčani kanal | usna duplja |
Sadržaj jame
[uredi | uredi izvor]Sadržaj krilastonepčane jame čine:[11]
- završni, pterigopalatinski deo vilične arterije;
- pterigopalatinski deo stabla gornjoviličnog živca (koji ujedno daje najveći broj njegovih grana);
- krilastonepčani ganglion (ganglion pterygopalatinum; vegetativni parasimpatički ganglion koji je pridodat gornjoviličnom živcu).
Klinički značaj
[uredi | uredi izvor]Zbog svog položaja i mnogobrojnih odnosa, krilastonepčana jama predstavlja pogodno mesto za širenje tumora, infekcija i zapaljenskih procesa u glavi i vratu (juvenilni angiofibrom nazofarinksa, nazofaringealni karcinom, sinusitis...).[12]
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Krilastonepčani ganglion i zubne grane koje potiču od gornjoviličnog živca -
Spoljašnji zid nosne duplje; uočava se krilastonepčani ganglion sa svojim granama -
Krilastonepčana jama
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Референце
[uredi | uredi izvor]- ^ Illustrated Anatomy of the Head and Neck, Fehrenbach and Herring, Elsevier, 2012, стр. 69
- ^ Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 134.
- ^ а б в г Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 135.
- ^ Osborn, Anne (март 1979). „Radiology of the Pterygoid Plates and Pterygopalatine Fossa” (PDF). American Journal of Roentgenology. 132 (3): 389—394 стр. PMID 106641. doi:10.2214/ajr.132.3.389.
- ^ а б Jovanović & Jeličić 2010, стр. 96—99.
- ^ „Pterygopalatine fossa”. Radiopaedia. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ а б Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 94.
- ^ „Palatovaginal canal”. Radiopaedia. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ „Palatovaginal canal”. imaios. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ „Vomerovaginal canal”. imaios. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 136.
- ^ „Pterygopalatine fossa anatomy”. Kenhub. Приступљено 4. 10. 2024.
Литература
[uredi | uredi izvor]- Срдић Галић, Биљана, ур. (2021). Практикум из анатомије: за студенте медицине (2. измењено изд.). Нови Сад: Медицински факултет. ISBN 978-86-7197-651-0.
- Jovanović, Slavoljub V.; Jeličić, Nadežda A. (2010). Anatomija čoveka: glava i vrat: za studente medicine (18. izd.). Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0783-6.
- Stijak, Lazar; Aksić, Milan; Đulejić, Vuk (2017). Repetitorijum iz anatomije. Beograd: L. Stijak. ISBN 978-86-918105-3-5.
- Stojšić Džunja, Ljubica; Mijatov Ukropina, Ljilja; Obradović, Danica (2021). Osteologija (3. izd.). Novi Sad: Medicinski fakultet. ISBN 978-86-7197-652-7.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Pterygopalatine Fossa − an overview, ScienceDirect Topics (jezik: engleski)
