Kriminal u Estoniji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Estonska policija u glavnom gradu Talinu

Protiv kriminala u Estoniji bore se estonska policija i druge agencije.

Zločin po vrsti[uredi | uredi izvor]

Ubistvo[uredi | uredi izvor]

U 2015. godini, Estonija je imala stopu ubistava od 3,19 na 100.000 stanovnika. [1] U Estoniji su 2015. godine bila ukupno 42 ubistva [1] U 2022. godini bilo je ukupno 18 ubistava, što je najmanji broj od sticanja nezavisnosti. [2] [3]

Stopa ubistava bila je znatno veća 1990-ih i 2000-ih. U Estoniji je u proseku između 1999. i 2001. godine ubijeno 9,4 ljudi na 100.000. [4]

Organizovani kriminal[uredi | uredi izvor]

Organizovani kriminal karakteriše labav savez mafijaških grupa, uglavnom ruskog porekla, sa širokim spektrom različitih delovanja: prostitucija, krađa motornih vozila, trgovina drogom, a ranije i „obezbeđivanje“ radnika za građevinske ugovore u Finskoj, gde su kriminalne organizacije oduzimale deo plata radnika. [5] Iako mala, mafija je hijerarhijska i dobro organizovana, što joj je omogućilo opstanak. [6]

Zajednički fond[uredi | uredi izvor]

Zajednički fond ( est. ühiskassa ) je tradicionalna krovna organizacija kriminalnih grupa, svojevrsni sindikat koji rešava sukobe i utvrđuje granice interesnih sfera različitih grupa. 2003. godine, Zajedničkim fondom je oko 15 godina dominirao Nikolaj Tarankov iz ruskog nasleđa i KGB-a . [7] [8] Međutim, Tarankova je 2016. godine ubio njegov kum [6] Zajednički fond plaća advokate uhvaćenih članova, kupuje i dostavlja pakete zatvorenim članovima i pokriva druge troškove. [7] Takvo „osiguranje“ povećava lojalnost članova. [6]

2005. godine Centralna kriminalistička policija Estonije je primetila pad prihoda Zajedničkog fonda, što je dovelo do hapšenja nekoliko visokorangiranih članova. [9] Pad se pripisuje promenama u estonskom društvu, posebno onima koje su iskusile uoči pristupanja Evropskoj uniji .


Tokom 2010-ih, policija je uspela da ometa rad Obtšaka hapšenjem visokorangiranih članova. Jedan od vođa, Asar Paulus, osuđen je 2016. godine za osnivanje kriminalne organizacije i finansiranje trgovine drogom. Banda je prihod stekla nezakonitom naplatom dugova i iznudom, a neki članovi su počinili poreske prevare, zločine protiv droge i nasilne zločine. Uopšte, nasilni kriminal i reket za zaštitu postali su prošlost: obični biznismeni više ne moraju da plaćaju novac za zaštitu. Umesto toga, mafija je više uključena u trgovinu drogom i kriminalne radnje kao što je poreska prevara. Takođe, mnogi bivši mafijaški „biznismeni“ prešli su u legitimne poslove. [6]

Prevara[uredi | uredi izvor]

Aarni Neuvonen je najveći ikada počinilac prevare pri zapošljavanju u Estoniji . Poznat je po tome što je prikupio novac obećavajući poslove u inostranstvu od hiljada ljudi i nestao nakon što je 1993. godine naneo štetu od preko (procenjenih) 10 miliona EEK . Avo Viol je osuđen za proneveru 2003. godine. Neologizam violdama, postao je žargonski glagol koji znači "proneveriti". [10]

Droge[uredi | uredi izvor]

Promet ilegalne trgovine drogom u Estoniji prema procenama iz 2008. mogao bi da iznosi nekoliko milijardi EEK . Prema mišljenju višeg načelnika odeljenja za borbu protiv narkotika u policijskoj prefekturi Sever, samo 1% od ukupne količine droge na tržištu je zaplenjeno u Estoniji. [11] Jedinica za trgovinu ljudima EVROPOL- a je 2011. godine odredila baltičke države i Kalinjingrad kao tranzitno čvorište za trgovinu drogom u i iz Rusije. [12]

Korupcija[uredi | uredi izvor]

Transparency International je 2008. izmerio indeks percepcije korupcije za Estoniju na 6,6, rangirajući je na 27. mesto na listi od 180 zemalja. [13] Poređenja radi, susedna Švedska je rangirana na 1.–3. mestu sa CPI od 9,3, Finska na 5.–6. mestu sa CPI od 9,0, Rusija na 147.–150. mestu sa CPI od 2,1, a Letonija 52. sa CPI od 5,0. Viši indeks znači percepciju veće transparentnosti i manje korupcije. Od 2014. godine, indeks percepcije korupcije za Estoniju iznosi 6,9, što je stavlja na 26. poziciju (u kontekstu EU iznad Francuske i ispod Austrije). [14] Estonija je 2022. zauzela 14. mesto. [15]

U 2008. godini identifikovano je i registrovano ukupno 326 krivičnih dela u vezi sa korupcijom, što je znatno manje od broja registrovanih u 2006. godini, kada je utvrđeno 511 slučajeva korupcije, ali 17% više nego 2007. godine i nešto više nego u 2003. [16] Oni su činili samo 0,6% svih krivičnih dela. [16]


Strani investitori ne smatraju korupciju glavnim problemom poslovanja u Estoniji. Generalno, javni sektor je transparentan i dobro se pridržava antikorupcijskih inicijativa i pokazuje poštovanje etičkih principa na kulturnom nivou.

U februaru 2012. godine, vlada je donela antikorupcijski zakon u cilju daljeg poboljšanja transparentnosti u javnom sektoru, kao što je objavljivanje imovine od strane državnih službenika. [17] Poverenje javnosti u izborni sistem je visoko. Međutim, vlada se i dalje suočava sa izazovima u borbi protiv korupcije. Korupcija na lokalnom nivou i dalje ostaje problem i potrebno je podizanje javne svijesti o prevenciji korupcije. [18]

Trgovina ljudima[uredi | uredi izvor]

Prema Interpolu iz 2002. godine, od raspada Sovjetskog Saveza najveću grupu prostitutki koje rade u Finskoj činile su žene koje su bile žrtve trgovine ljudima iz Estonije i Rusije. [19]

„Izveštaj o trgovini ljudima“ iz 2012. koji je izdalo Stejt department SAD za borbu protiv trgovine ljudima [20] ponavlja tvrdnje iz prethodnih godina da je Estonija „izvor, tranzit i odredište“ za trgovinu odraslim ljudima i da Estonija ne poštuje svoje minimalne standarde za eliminisanje trgovine ljudima. Sada se dodaje da vlada "ulaže značajne napore da to učini". Estonska vlada sada tretira trgovinu ljudima kao ozbiljnu stvar, koja je 2012. godine donela zakon koji kriminalizuje trgovinu ljudima sa kaznom do 15 godina zatvora. Estonska vlada identifikovala je 56 žrtava 2011. godine; 39 žena, 17 muškaraca i bez dece; 37 su bile žrtve seksualne trgovine, 19 su bile žrtve trgovine ljudima.


U izveštaju se takođe navodi da estonska vlada finansira (42.000 USD) aktivnu telefonsku liniju za borbu protiv trgovine ljudima i da je povećala sredstva (158.000 USD) za brigu o žrtvama trgovine ljudima i da održava „snažan i podržavajući“ odnos sa aktivnim organizacijama u borbi protiv trgovine ljudima. U tom cilju, vlada je objavila vodič za identifikaciju žrtava na estonskom i ruskom jeziku, za upotrebu od strane organa za sprovođenje zakona. Vlada je distribuirala materijal za borbu protiv trgovine ljudima na sajmovima turizma i zapošljavanja. Konzularni službenici su posetili škole kako bi razgovarali o opasnostima trgovine ljudima. Vlada je takođe koordinirala napore u smanjenju/eliminaciji trgovine ljudima sa drugim zemljama i preduzela je razne druge mere protiv trgovine ljudima.

Dinamika kriminala[uredi | uredi izvor]

Estonija je trenutno jedna od najsigurnijih i najstabilnijih zemalja u Evropi, ali između 1990-ih i 2000-ih, preovladao je organizovani kriminal i bio je okarakterisan labavim savezom mafijaških grupa, uglavnom ruskog porekla, sa širokim spektrom različitih reketa: prostitucija, krađa motornih vozila, trgovina drogom, a ranije i "obezbeđivanje" radnika za građevinske ugovore u Finskoj, gde su kriminalne organizacije oduzimale deo plata radnika. [21] Iako mala, estonska mafija je bila hijerarhijska i dobro organizovana, što joj je omogućilo opstanak do danas, doduše u znatno skromnijem obliku. [22] [23] [24] [25] Takođe, stopa ubistava je bila znatno veća nego ikada u Estoniji u istom periodu; na primer, u Estoniji je u proseku između 1999. i 2001. godine ubijeno 9,4 ljudi na 100.000.[4] Prema statističkim podacima objavljenim u Britaniji 2008. koji se odnose na period 1991–2001, broj zločina je porastao za 84% od 1991. do 2001. [4] Broj otkrivenih krivičnih dela u vezi sa drogom porastao je za 21 između 1997. i 2001. [4] Sve u svemu, kriminal je naglo opao između 1995. i 2010. godine, za blizu 70%. [26]

Zločin estonskih stanovnika u inostranstvu[uredi | uredi izvor]

Pljačke nakita[uredi | uredi izvor]

U decembru 2006. godine, procenjeno je da su stanovnici Estonije odgovorni za 140 pljački prodavnica nakita i satova u Finskoj, Holandiji, Portugalu, Italiji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Danskoj i Švedskoj tokom prethodne tri godine. Vrednost izgubljene imovine procenjuje se na 25 miliona evra. [27] U Francuskoj je 2012. godine suđeno Le gang des Estoniens zbog pljačke nekoliko juvelira u Parizu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Intentional Homicide Victims | dataUNODC”. dataunodc.un.org. 
  2. ^ „Kuritegevuse tase langes mullu mõnevõrra”. Justiitsministeerium (na jeziku: estonski). Pristupljeno 10. 5. 2023. 
  3. ^ „Kuritegevus 2022”. Kriminaalpoliitika (na jeziku: estonski). Pristupljeno 10. 5. 2023. 
  4. ^ a b v g Archer 2008, str. 25
  5. ^ http://www2.helsinginsanomat.fi/english/archive/news.asp?id=20020423IE11 Arhivirano 2004-12-27 na sajtu Wayback Machine Estonia's Obtshak crime organisation a major supplier of Finnish illegal drug market. Helsingin Sanomat 23.4.2002
  6. ^ a b v g „Viron poliisin uusi taktiikka tuottaa tulosta: Alamaailman "legendoja" jäänyt kiinni yksi toisensa jälkeen”. Helsingin Sanomat. 4. 9. 2017. 
  7. ^ a b Eesti Päevaleht February 11, 2002: Kuritegelik sõpruskond keerutab ühiskassa miljoneid by Risto Berendson
  8. ^ Eesti Ekspress March 12, 2003: Nikolai Tarankov – vaikne valitseja by Raul Ranne
  9. ^ Eesti Ekspress January 27, 2005: Ühiskassa lahjad päevad by Janar Filippov
  10. ^ Estonian Slang Dictionary maintained by Estonian Language Institute: entry #37 to steal
  11. ^ Koovit, Kaja (2008-10-03). „Estonian narcotics market turnover exceeds EEK 5 billion”. Baltic Business News. Pristupljeno 2009-06-14. 
  12. ^ Europol Assesses Baltic Organized Crime Hub, May 24, 2011
  13. ^ Transparency International: 2008 Corruption Perception Index Arhivirano mart 11, 2009 na sajtu Wayback Machine
  14. ^ Transparency International:
  15. ^ „2022 Corruption Perceptions Index - Explore Estonia’s results”. Transparency.org. 31. 1. 2023. Pristupljeno 10. 5. 2023. 
  16. ^ a b "Crime in Estonia in 2008." Arhivirano 2011-07-20 na sajtu Wayback Machine Criminal Policy Studies No 10. Pp. 48–52 Tallinn: Ministry of Justice. Criminal Policy Department. 2009.
  17. ^ „Freedom in the world 2013- Estonia”. Freedom House. Freedom House. Pristupljeno 17. 11. 2013. 
  18. ^ „Snapshot of the Estonia Country Profile”. Business Anti-Corruption Portal. GAN Integrity Solutions. Arhivirano iz originala 2013-11-10. g. Pristupljeno 2013-11-17. 
  19. ^ Leskinen, Jari. "Finland Report 2002: Organised Pandering and Prostitution in Finland". Arhivirano 2011-06-29 na sajtu Wayback Machine March 2003. Interpol. Retrieved June 6, 2009.
  20. ^ „Country Narratives: Countries A Through F”. U.S. Department of State. 
  21. ^ Harju, Jukka (23. 4. 2002). „Estonia's Obtshak crime organisation a major supplier of Finnish illegal drug market”. Helsingin Sanomat. Arhivirano iz originala 2004-12-27. g. 
  22. ^ „Virossa pelätään mafiasotaa Permin rikollisryhmän pomo ammuttiin sunnuntaina”. Helsingin Sanomat (na jeziku: finski). 26. 4. 1994. Pristupljeno 11. 1. 2022. 
  23. ^ „Viron poliisin uusi taktiikka tuottaa tulosta: Alamaailman "legendoja" jäänyt kiinni yksi toisensa jälkeen”. Helsingin Sanomat (na jeziku: finski). 4. 9. 2017. Pristupljeno 11. 1. 2022. 
  24. ^ „Suomalainen Timo joutui Viron mafian uhkailemaksi – ammattirikollisten koura ulottuu edelleen jopa Suomeen asti: "Kumppani löytyi puuhun sidottuna"”. Iltalehti (na jeziku: finski). 6. 8. 2018. Pristupljeno 11. 1. 2022. 
  25. ^ „Suomalainen muistelee Tallinnan 90-lukua: Murhia, ryöstöjä, pommeja, kusetusta, rautaputkella päähän...”. Todellinen Tallinna (na jeziku: finski). 7. 12. 2019. Pristupljeno 11. 1. 2022. 
  26. ^ „Where have all the burglars gone?”. The Economist. 20. 7. 2013. 
  27. ^ Kuusi kultaryöstöa kahdessa vuodessa, Helsingin Sanomat, December 20, 2006, page A13

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Archer, Clive (2008). New Security Issues in Northern Europe: The Nordic and Baltic States and the ESDP. London: Routledge. str. 25. ISBN 978-0-415-39340-9. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Криминал_у_Естонији&oldid=27678608”