Интерпол

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Интерпол (вишезначна одредница).
Лого организације
Чланице Интерпола

Међународна полицијска организација (енгл. International Police Organization), познатија по својој телеграфској адреси као Интерпол (INTERPOL), организација је која се бави међународном полицијском сарадњом. Основана је 1923. године као Међународна криминалистичка полицијска комисија, а своју телеграфску адресу усвојила је 1956. Не треба је мешати с Међународном полицијом, која има активну улогу као униформисана полиција у ратом захваћеним земљама.

Интерпол је пета по величини међународна организација по броју држава чланица, после Универзалне поштанске уније, ФИБА (Међународне кошаркашке федерације), Уједињених нација и ФИФА-е (Међународне фудбалске организације). Има 190 земаља чланица које Интерполу обезбеђују буџет од 113 милиона долара (2017). (Поређења ради, Европол има буџет од 100 милиона годишње.) Седиште организације је у Лиону, Француска. Њен садашњи председник је Менг Хонгвеј — заменик министра за јавну сигурност у Кини, а генерални секретар Јирген Шток — академик и стручњак за безбедност из Немачке.

Да би задржао политичку неутралност, устав Интерпола забрањује његово мешање у злочине који не обухватају више земаља чланица,[1] или политичке, војне, верске или расне злочине.[2] Његов рад усмерен је на јавну сигурност, тероризам, организовани криминал, ратне злочине, производњу и продају дрога, кријумчарење оружја, трговина белим робљем, прање новца, дечју порнографију, привредни криминал, рачунарски криминал, злочине против интелектуалне својине и корупцију.

У 2013. Генерални секретаријат Интепола имао је 756 запослених и 190 националних бироа. Интерполових потерница је издато око 34.920 те године.

Историја[уреди]

Пуни лого у боји, у употреби од 1950.

Интерпол је основан у Аустрији 7. септембра 1923. године (пре 94 године и 14 дана) као Међународна криминалистичка полиција (ICP). После Аншлуса (немачке анексије Аустрије) 1938, организација је пала под утицај Нацистичке Немачке, а седиште комисије пресељено је у Берлин 1942. године. Нејасно је, међутим, да ли су и у коликој мери досијеа ИЦП-а коришћена за потребе нацистичког режима.

После Другог светског рата 1945, европски савезници Белгија, Француска, Скандинавија и Велика Британија обновили су организацију под именом Међународна криминалистичка полицијска организација. Седиште је установљено у Сен Клуу, граду у близини Париза, где је остало до 1989. године, када је пресељено у Лион.

Методологија[уреди]

Свака земља чланица има свој Национални централни биро (NCB) у коме раде њени држављани. Ови бирои су тачке са комуникацију са Генералним секретаријатом Интерпола, регионалним бироима и другим земљама чланицама у циљу пружања помоћи у међународним истрагама и откривању и хапшењу одбеглих криминалаца. Ово је посебно важно у земљама које имају више полицијских и обавештајних служби; централни биро је јединствена комуникациона тачка за стране службе, које можда не разумеју сложеност система безбедности у појединим земљама с којима желе да сарађују. На пример, Национални централни биро САД се налази у Министарству правде САД. На тај начин се обезбеђује одговарајућа размена података.

Интерпол има велику базу података неразјашњених злочина и осуђених и осумњичених криминалаца. У било које време држава чланица има приступ одређеним деловима базе података и њене полицијске снаге проверавају информације кадгод се деси неки већи злочин. Разлог лежи у чињеници да рецимо кријумчари дроге или слични криминалци имају међународне везе, и да врше кривична дела у више земаља.

Од 2002. године, Интерпол има и базу података о изгубљеним или украденим идентификационим и путним документима, на основу које државе чланице могу да провере да ли су документи издати од друге земље валидни. Често се, на пример, дешавају злоупотребе пасоша тако да ова база олакшава посао царинским службама држава чланица у откривању лажних пасоша. Почетком 2006. године база је имала преко десет милиона идентификационих докумената, чији су нестанак или крађа пријављени, а очекује се да ће број расти с бројем земаља које Интерполу шаљу своје листе изгубљених докумената.

Земље чланице[уреди]

Подбирои[уреди]

Чланице УН без чланства[уреди]

Делимично признате земље без чланства[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]