Kristijan Virt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kristijan Virt
Kristijan Virt
Lični podaci
NadimakKristijan Grozni, Divlji Kristijan[1]
Datum rođenja(1885-11-24)24. novembar 1885.
Mesto rođenjaBalchajm,  Nemačko carstvo
Datum smrti26. maj 1944.(1944-05-26) (58 god.)
Mesto smrtiHrpelje - Kozina,  Slovenija
Vojna karijera
Vojska Nemačko carstvo (do 1918)
 Vajmarska Republika (do 1933)
 Nacistička Nemačka
RodŠucštafel
ČinŠturbanfirer
Učešće u ratovimaPrvi svetski rat
Drugi svetski rat
OdlikovanjaGvozdeni krst

Kristijan Virt (nem. Christian Wirth; Balchajm, 24. novembar 1885 — Hrpelje - Kozina, 26. maj 1944) je bio nemački policijski i SS oficir koji je bio jedan od glavnih organizatora akcije Operacije Rajnhard koja je imala za cilj istrebljenje Jevreja u Poljskoj. U toj operaciji mu je glavna uloga bila izgradnja i organizovanje logora smrti. Takođe je bio jedan od učesnika i akciji T4 koja je organizovana da bi se osobe sa nekim vidom invlaiditeta istrebile. Obavljao je i funkciju nadzornika svih kampova koji su bili deo Operacije Rajnhard. Kasnije je ubijen od strane jugoslovenskih partizana u blizini Trsta.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Tokom Prvog svetskog rata je bio član Nemačke vojske i učestvovao je u borbama na zapadnom frontu. U borbi se pokazao veoma dobro, zbog čega je više puta odlikovan.

Virt je bio jedan od prvih članova nacističke partije u koju se na kratko učlanio 1923. Partija je ubrzo zabranjena zbog neuspelog pokušaja državnog udara.[2][3] Ponovo se priključio radu partije 1. januara 1931. kao član stare garde. Šturmabtajlungu se priključio 30. juna 1933. U SS je prešao 10. avgusta 1939. sa činom oberšturmfirer (mlađi poručnik). Krajem 1939. godine je dodeljen grupi koja je učestvovala u organizovanju akcije T4. Zajedno sa više bivših policijskih oficira je bio na funkciji nadzornika u centrima u kojima su se vršila ubistva.

Prvo je radio u Grafenek eutanazija centru u Virtembergu, a zatim je prebačen na poziciju administrativnog direktora Branderburškog centra za eutanaziju u Pruskoj. Iz Branderburga je i potekla ideja da se gasne komore konstruišu da podsećaju na tuševe. U decembru 1939. ili januaru 1940. Virt je bio prisutan kada je nad 20 do 30 nemačkih mentalnih pacijenata izveden gasni eksperiment kada je korišćen ugljen-monoksid.

Virt je nastavio da radi na rešavanju problema u centrima koji su korišćeni u akciji T4. Jednom prilikom kad navodni mentalni bolesnici nisu želeli da uđu u prerušenu gasnu komoru, Virt im je rekao da će kad uđu unutra dobiti svoju odeću nazad. Međutim, Virt je najveće učešće u akciji T4 imao u Harthajmskom centru za eutanaziju, gde je bio komandant osoblja i oficira koji su radili u centru. U Harthajmu, Virt je obavljao sve papirloške zadatke, preko kojih je usmeravao proces ubijanja koji se odvijao u centru. Kao komandant je bio brutalan i njegovi podređeni su ga se plašili. Uvek je zahtevao da se uradi sve što se može da bi se ubijanja nastavila po planu. Kada se posumnjalo da četiri ženska pacijenta imaju tifus, Virt ih je na licu mesta ubio da bi sprečio moguće širenje bolesti.[3]

Tokom 1941. Virt je učestvovao u programima eutanazije u zapadnim delovima Poljske. O tom periodu njegovog rada se ne zna mnogo. U avgustu 1941. je prebačen iz akcije T4 na mesto komandanta Logora smrti Helmno. Tamo je započeo proces ubijanja Jevreja i Roma gasom. Do kraja marta 1942. Virt je organizovao svakodnevna ubijanja gasom u kamionima smrti.

Kada je akcija T4 prekinuta zbog žalbi uloženih od strane nemačke crkve, vrh nacističke partije je smislio drugi način da se reši Jevreja. Plan je nazvan konačno rešenje, a prva faza tog plana je bila Operacija Rajnhard, koju je organizovao Odilo Globočnik. Prvi logor od tri koja su otvorena za potrebe ove operacije je bio logor smrti Belzec. Pošto je Virt imao ranija iskustva sa korišćenjem gasa za ubijanje, Globočnik ga je postavio za komandanta logora u decembru 1941. godine. U Belzecu je do sredina marta 1942. sve bilo spremno da se otpočne korišćenje gasa na zatvorenicima koji su se u njemu nalazili.

Globočnik je 1. avgusta 1942. postavio Virta na mesto inspektora kampova korišćenih u Operaciji Rajnhard, čime je Virt bio komandant logora Sobibor i Treblinka.

Virt je bio poznat po surovosti kojom je održavao red i mir. Postavio je vladavinu terora i smrti koja je bila na snazi u svim logorima u Operaciji Rajnhard na višem nivou u odnosu na ostale prethodne komandante tih logora. U logoru Belzec je eksperimentisao i birao načine koji su najbolji za obračunavanje za zatvorenicima. Postavio je pravilo da svi novi zatvorenici koji su bili određeni da budu ubijeni u gasnim komorama budu neprestano bičevani, da bi oni sami ušli u komore zbog samog osećaja straha koji je on stvarao. Ovaj princip je prenet iz logora Belzec na ostale logore smrti.

Tokom izgradnje Sobibora, Virt je posetio lokaciju izgradnje logora i sproveo eksperimentalno korišćenje gasa na 25 Jevreja koji su učestvovali u izgradnji. Dok se kretao kroz logor, voleo je da nosi bič i da njime bičuje jevrejske radnike i čuvare. Kada je bila izgrađena Treblinka, Virt je za njenog komandanta postavio Franca Štangla.

U maju 1943. posle Himlerove posete Sobiboru i Treblinki, Virt je unapređen u čin SS-šturmbanfirera (major).[2] U novembru 1943. posle pokušaja bekstva zatvorenika iz Sobibora, SS policijske jedinice su ubile sve Jevreje u logorima Travniki, Ponjatova i Majdanek koji su korišćeni kao radna snaga. Ta akcija je nazvana Operacija Erntefest i tada je ubijeno oko 42.000 Jevreja.

Kada je završena Operacija Rajnhard, nakon ubistva 3 miliona poljskih Jevreja i više hiljada Roma, Virt je prekomandovan u Trst. Njegov posao je bio, osim nadgledanja lokalnih logora i organizovanje borbe protiv jugoslovenskih partizana.

Postoje nagađanja da su nadređeni komandanata logora smrti prebacivali bivše komandante logora na najopasnije zadatke, kao što je borba protiv partizana. Virt je ubijen u maju 1944 od strane jugoslovenskih partizana dok je putovao u otvorenom automobilu na zvaničan sastanak u Rijeku. Sahranjen je sa svim vojnim počastima na Nemačkom vojnom groblju u blizini Trsta. Njegovi ostaci su prebačeni 1959. godine na drugo Nemačko vojno groblje u blizini jezera Garda.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zenter, Christian; Bedürftig, Friedemann (1991). Encyclopedia of the Third Reich. New York: Macmillan. str. 1053. ISBN 978-0-02-897502-3. 
  2. ^ a b Klee, Ernst: Das Personenlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945?. Fischer Taschenbuch Verlag, Zweite aktualisierte Auflage, Frankfurt am Main. 2003. ISBN 978-3-10-039309-8.
  3. ^ a b Friedlander, Henry (1995). The Origins of Nazi Genocide: From Euthanasia to the Final Solution. Chapel Hill: University of North Carolina Press. str. 203-204. ISBN 978-0-8078-2208-1. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Zenter, Christian; Bedürftig, Friedemann (1991). Encyclopedia of the Third Reich. New York: Macmillan. str. 1053. ISBN 978-0-02-897502-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kristijan Virt na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристијан_Вирт&oldid=27555508”