Kung-fu

Kung-fu (kin. 功夫, gong fu, nešto kroz teški/strpljivi posao dostignuto) označava kineske borilačke veštine. Kung-fu na kineskom jeziku znači „vreme odmora”.

U stvari, kung-fu je na zapadu pogrešno preuzet pojam za kineske borilačke veštine. U Kini kung-fu odnosno gong fu nije pojam specijalno za borilačke veštine, nego za svaku veštinu dobijenu uz veliki i odlučni napor. Tradicionalni kineski naziv za borilačke veštine jeste vušu (kin. borbena ili borilačka veština). Kung-fu zapravo predstavlja svaku moguću tehniku koja se može iskoristiti u borbi, pa je zato pravilnije reći da se pod kung-fuom podrazumevaju borilačke tehnike uopšteno.

U šezdesetim i sedamdesetim godinama 20. veka pojam kung-fu se populizovao od Brus Lija i hongkongskih kung-fu-filmova (eastern), te se danas međuvremenom koristi i u samoj Kini za razlikovanje borilačke veštine od borilačkog sporta.

Značenje u kineskoj filozofiji

Kung-fu se sastavlja od slova gong 功 koje označava dostignuće ili tekovinu, i fu 夫 koje stoji za čoveka. Od ovih slova sastavljeni pojam ima u kineskoj filozofiji jednu duboku interpretaciju.

Kung-fu je čovekova namera, da se kroz stalni trud usavršava. Bilo šta da radimo, kroz naša dela se uvek pokazuje naše unutrašnje stanje. Ako usavršavamo naša dela, usavršavamo i same sebe.
- Taiša Abelar

U tom smislu kung-fu jeste rad na sebi, na svojoj ličnosti, tj. kroz konzekventnu odanost jednoj veštini. Ovde je pojam srodan sa do (put) u japanskim tradicionalnim veštinama. Pored doslovnog značaja koji ima pojam, do izražaja dolazi i filozofija tao i njegova spiritualna dimenzija i uticaj.

Vidi još

• Vušu