Kutnjaci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kutnjaci
Weisheitszahn6.JPG
Rendgenski snimak vilica (bočno). Levo su tri premolara, u sredini četiri molara i gornji retenirani umnjak, a desno jedna naušnica
Lower wisdom tooth.jpg
Donji treći molar (umnjak) nakon ekstrakcije
Detalji
Arterijaarteria alveolaris superior posterior
Identifikatori
Latinskidentes molares
MeSHD008963
TAA05.1.03.007
FMA55638
Anatomska terminologija

Stalni kutnjaci ili molari su najveći zubi u ustima i istovremeno su najviše posteriorno locirani. Ime im potiče od latinske reči molaris, što znači mlinski kamen. Oni nisu supstituenti, jer izbijaju iza mlečnih zuba i od njih preuzimaju dominantnu ulogu u formiranju okluzalnih odnosa humane denticije. Obično ima dvanaest stalnih molara, po tri u svakom kvadrantu, a označavaju se kao prvi, drugi i treći stalni kutnjak. Zajedno sa premolarima, oni čine grupu bočnih zuba (lat. dentes posteriores s. transcanini).

Klasa molara[uredi]

  • prvi gornji kutnjakdens molaris primus superior (dexter et sinister);
  • drugi gornji kutnjak - dens molaris secundus superior (dexter et sinister);
  • treći gornji kutnjak (umnjak) - dens molaris tercius superior s. sapientiae (dexter et sinister);
  • prvi donji kutnjakdens molaris primus inferior (dexter et sinister);
  • drugi gornji kutnjak - dens molaris secundus inferior (dexter et sinister);
  • treći gornji kutnjak (umnjak) - dens molaris tercius inferior s. sapientiae (dexter et sinister).

Klasa kutnjaka formira se vremenski diskontinuirano. Naime, prvi kutnjak niče oko šeste godine života, drugi oko dvanaeste, a treći oko osamnaeste godine ili uopšte ne iznikne. To znači da je potrebno više od dvanaest godina da bi se kompletirala stalna denticija.

Prostrana okluzalna površina, jaka korenska podrška i odnos prema viličnom zglobu, čine klasu molara idealno prikladnom za funkciju mlevenja hrane. Oni imaju i estetsku i fonetsku ulogu, a takođe podupiru i vertikalnu dimenziju lica i strukture temporomandibularnog zgloba.

Atributi klase[uredi]

Stalni zubi, pogled sa desne strane

Postoje četiri karakteristična obeležja po kojima se klasa molara razlikuje od ostalih zuba:

  • najveća okluzalna površina u dentalnim lukovima,
  • prisustvo većeg broja kvržica (3—5) u unutrašnjem okluzalnom polju,
  • prisustvo najmanje dve bukalne kvržice,
  • prisustvo dve ili tri korenske grane, jedinstvene orijentacije i rasporeda.

Gornji molari[uredi]

Krune gornjih kutnjaka su kraće okluzo-cervikalno u odnosu na ostale zube, ali su veće u svim ostalim dimenzijama.

Konture spoljašnjeg okluzalnog polja su obično romboidnog oblika, a osnovna karakteristika unutrašnjeg okluzalnog polja je prisustvo tri veće i jedne manje kvržice. Glavne kvržice su: meziobukalna, distobukalna i meziopalatinalna, i one su uređene u trikuspalno-triangularnoj formi. Poslednje dve su obično povezane kosim grebenom (lat. crista obliqua), a preostala distopalatinalna kvržica je uvek najmanja i ponekad je u celosti odsutna.

Gornji molari imaju tri korena, dva bukalna i jedan palatinalni. Prvi gornji kutnjak je najveći i pokazuje najmanji opseg varijacija.

Donji molari[uredi]

Stalni zubi desne polovine donjeg dentalnog luka, pogled odozgo

Slično gornjim antagonistima, donji molari su najveći i najjači zubi mandibularnog dentalnog luka. Prvi donji molar predstavlja „sidro“ donjeg dentalnog luka sa aspekta okluzije.

Atributi dentalnog luka[uredi]

Upoređivanjem gornjih i donjih molara, uočavaju se sledeće razlike:

  • krune donjih molara su šire mezio-distalno nego buko-oralno, a kod gornjih molara je obrnut slučaj,
  • veličina, raspored i broj kvržica su različiti,
  • kod donjih molara kontura unutrašnjeg okluzalnog polja je pravougaonog ili petougaonog oblika, a kod gornjih kutnjaka ima oblik romba,
  • donji molari imaju dve, a gornji tri korenske grane,
  • donji kutnjaci pokazuju lingvalni nagib krune i sl.

Značaj[uredi]

Najveći pritisak pri žvakanju je u predelu molara, što određuje njihovu masivnost, broj i raspored kvržica, kao i broj i raspored korenova. Na taj način je obezbeđena dobra mehanička obrada hrane u ustima i olakšano varenje u ostalim delovima digestivnog trakta.

Posebno važno je naglasiti da je „šestica“ prvi stalni zub koji izrasta u ljudskim ustima, a s obzirom na uzrast deteta i čestu neinformisanost roditelja (koji obično misle da je u pitanju mlečni zub), on biva zapostavljen. Njegovim gubitkom dolazi do mnogih poremećaja u žvačnoj funkciji, poremećaja međuviličnih odnosa, te promene položaja okolnih zuba.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  • Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje („Službeni glasnik“ Beograd, ). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.;
  • Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII izdanje („Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“ Beograd, ). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.;
  • Darinka Stanišić-Sinobad : Osnovi gnatologije, I izdanje („BMG“ Beograd, ). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;

Spoljašnje veze[uredi]