Knjiga o vitezu Sifaru

Knjiga o vitezu Sifaru, slika iz rukopisa koji se nalazi u Parizu.

Knjiga o vitezu Sifaru (šp. El Libro del Caballero Zifar), poznatom i kao Božiji vitez(šp. Caballero de Dios) prvi je originalni viteški roman nastao na Iberijskom poluostrvu. U njemu se pojavljuju neke epizode koje su tipične za viteške romane koji vode poreklo iz Francuske. Ovo je didaktičko-moralistički roman i njegov autor je najverovatnije bio Feran Martines(šp. Ferrand Martínez), klerik iz Toleda. On se pojavljuje u samom delu i to u jednoj priči u prologu.

Postoje dva rukopisa ove knjige, rukopis 11.309 iz XIV veka, koji je nazvan kodeksom M i koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci Španije (šp. Biblioteca Nacional de España) i rukopis espagnol 36 iz 1464. godine, koji je nazvan kodeksom P ili rukopisom iz Pariza i čuva se u Nacionalnoj biblioteci Francuske (franc. Bibliothèque nationale de France). Ovaj rukopis ukrašen je brojnim iluminacijama i minijaturama koje ga čine još lepšim.

Pored toga, postoje još dva primerka štampanog izdanja koja se nalaze u Sevilji.

O autoru i nastanku dela

Autor ovog dela, prema Marselinu Menendezu i Pelaju (šp. Marcelino Menéndez y Pelayo), je Feran Martinez (šp. Ferrand Martínez), arhiđakon Madrida, koji je najveći deo života proveo u Toledu. Da bi potkrepio svoje tvrdnje, Menendez i Pelajo obradio je priču iz prologa koja se vezuje za putovanje Ferana u Rim, ne bi li preneo mošti rimskog kardinala Gonzala Garsije Gvidela(šp. Gonzalo García Gudiel) u Toledo. Naime, ovaj kardinal umro je 1299. godine , a Fernando Gonsales, episkop Kalaore, koji je bio uključen u ovu ekspediciju umro je pre 1305. godine, na osnovu čega možemo okvirno zaključiti vreme nastanka ovog dela.

Iako se ne može tačno utvrditi da je Feran Martinez zaista napisao Knjigu o vitezu Sifaru, evidentno je da je on bio pisar i notar i da se njegov stil pisanja može uočiti na nekim stranama ove knjige.

Struktura

Knjiga o vitezu Sifaru sastoji se iz prologa i četiri dela.

Prikaz iz rukopisa koji se nalazi u Parizu.

Prolog

Priča iz prologa vraća nas u 1300. godinu, tj. vreme ustoličenja pape Bonifacija VIII, kada se Feran Martines, arhiđakon iz Madrida, zaputio u Rim da se sastane sa Gonsalom Garsijom Gvidelom (šp. Gonzalo García Gudiel), bivšim arhibiskupom iz Toleda, koji je nešto kasnije postao rimski kardinal. U tom susretu, Feran mu je obećao da će, nakon njegove smrti, preneti njegovo telo nazad u Toledo, što se, nažalost, kasnije i dogodilo.

Prvi deo

Vitez Sifar iliti Božiji vitez(šp. Caballero de Dios), po kome ovaj deo nosi naziv, imao je ženu Grimu i dvoje male dece, Garfina i Roboana. Bio je veoma dobar vitez, ali je imao tu nesreću da mu je svaki konj umirao posle deset dana. Upravo zbog toga je, zajedno sa svojom porodicom, napustio kraljevstvo i zaputio se u grad Galapiju, kojim je upravljala jedna udovica i koji je sa svih strana bio pod opsadom neprijatelja. Sifar je uspeo da podigne opsadu i da uspostavi mir na ovoj teritoriji.

Uprkos svemu ovome, nakon napuštanja Galapije, Sifara i njegovu porodicu počela je da prati loša sreća. Garfina je opljačkala jedna žena iz Leona, Roboan se izgubio na ulicama nekog grada, a Sifar je sopstvenim očima video kako mu gusarski brod odvodi ženu.

Drugi deo

U drugom delu, Kralj Mentona (šp. El rey de Mentón), ostaje samo vitez, koji odmara u jednoj kapeli. Kasnije nailazi na Ribalda, koji će postati njegov pratilac. Ribaldo ga odvodi do kraljevstva Menton, koje je pod opsadom. Stari kralj obećava da će dati ruku njegove kćerke onom koji uspe da oslobodi njegovo kraljevstvo. Sifar ga oslobađa i ženi se princezom koja je još uvek maloletna. Tada se pojavljuje njegova prva žena, Grima, sa njihova dva sina koji su sada već mladići. U pravom trenutku, umire Sifarova druga žena i on postaje kralj Mentona, Grima kraljica, a Garfin naslednik.

Treći deo

Ovaj deo je poznat pod nazivom „Kazne kralja Mentona”. Pošto vlada mir u Mentonu, a Garfin je naslednik, Roboan traži dozvolu od oca da ide u potragu za avanturama. Pre njegovog odlaska, otac okuplja svoje sinove kako bi im održao lekciju o tome kako treba da se ponašaju prinčevi i vladari. Time se ovaj deo odvaja od narativnog žanra i ulazi u didaktičku digresiju.

Četvrti deo

U ovom poglavlju opisuju se Roboanovi podvizi(šp. Los hechos de Roboán) i njegov ljubavni život. Završava se njegovim krunisanjem za cara Tigrida, čime ponavlja istoriju svog oca.

Likovi

• Sifar: Bio je častan i iskren čovek, uvek odan Bogu, zbog čega je i poznat kao Božiji vitez. Smatra da je odabran da čini samo dobro i da nikada ne napada druge, sem ako je u pitanju odbrana. Gaji veoma veliku ljubav prema svojoj deci, a svojoj ženi je poptpuno veran.
• Grima: Grima je jedna izuzetno ljubazna i hrabra žena. Kao i kod Sifara, i kod nje postoji ta jaka povezanost sa Bogom, kome se obraća i koji je čuva u najtežim trenucima. Ona je držala celu porodicu na okupu.
• Garfin: Stariji sin Sifara, koji nasleđuje titulu kralja Mentona. Bio je veoma hrabar i smeo mladić i uvek se borio za pravdu.
• Roboan: Poseduje iste karakteristike kao i njegov brat. Sledi primer svog oca, što pokazuje svojim podvizima.

Stil

Uprkos tome što se ovo delo smatra prvim viteškim romanom, primetno je odsustvo glavnih osobina ove književne vrste. Pre svega, sam Sifar nema prave osobine viteza.

Zatim imamo nedostatak opisa bitaka i vojnih strategija, duela između dva viteza pa čak i izbegavanje neprijatelja. Međutim, u ovoj priči veličanje junaka, njegova slava, ljubav i avanture prikazane su drugačije nego što bi čitaoci ovakve vrste romana očekivali.

Stilska sredstva koje je autor koristio su jednostavna, delo obiluje paralelizmima, simetrijom, uzvicima, retoričkim pitanjima, apostrofama, kao i digresijama, što će vremenom postati glavne odlike ove vrste romana.

Takođe, u knjizi o vitezu Sifaru možemo uočiti stalno prisustvo humora, što nadmašuje sva književna dela toga doba. Najviše se ističu poslovice, izreke, anegdote i moralne pouke koje su i te kako brojne u ovom delu. Tako na primer, postoji više od dvadeset anegdota i dopunjene su veoma originalnim pričama. Njihov sadržaj je raznolik i kreće se od Ezopovih basni do onih koje su orijentalnog porekla.

Izvori

Sudeći po Vagneru, postoje mnogi motivi koji ukazuju na sličnost sa knjigom „Hiljadu i jedna noć”, a koje se ogledaju u tome što je junak iz Indije, što je oženjen i ima dvoje dece, splet nesrećnih okolnosti ga primorava da napusti svoju zemlju zajedno sa svojom porodicom, gubi svoju decu na putu, žena mu je kidnapovana od strane podmuklih mornara, postaje kralj stranog grada, njegova supruga, nakon avanture, dolazi u grad u kom se on nalazi, i njegova deca dobijaju titulu kralja.

Međutim, uticaj orijentalne književnosti vidimo i u tome što je gotovo nemoguće razumeti imena nekih osoba i mesta bez poznavanja arapskog jezika.

Takođe, naglašava se sličnost sa legendom o vitezu Plasidasu, koji je kasnije postao San Eustakijo, iz koje su nastale različite knjige o španskim avanturama, poput one “O vitezu Plasidasu”, iz XIV veka. Primećuju se i sličnosti sa grčkim avanturističkim romanima, kao i sa vizantijskim, kao što je recimo slučaj sa delom „Knjiga o Apolonu”.

Što se tiče španskog područja, mogu se primetiti izvesne povezanosti sa „Čudima Bogorodice”(šp. Milagros de Nuestra Señora) Gonsala de Bersea(šp. Gonzalo de Berceo) i sa „Kantigama”(šp. las Cantigas de Santa María) Alfonsa X Učenog(šp. Alfonso X el sabio).

U trećem poglavlju ove knjige,„Kazne kralja Mentona”, kopiraju se mnogi paragrafi, skoro potpuno isti kao iz “Cvetova filozofije”(šp. Las Flores de Filosofía), kao i iz nekih dela istočnjačkog porekla i kastiljanske didaktičke poezije. Ukratko, Sifar kombinuje odlike srednjovekovnih romana sa didaktičkim elementima različitih književnih vrsta.

Cela ova pretraga izvora ne objašnjava originalnu verziju knjige koja se smatra prvom knjigom o viteštvu napisana na kastiljanskom jeziku.

Libro del caballero Zifar, f35v (Ms. Paris) Rukopis iz Pariza

Rukopisi

• Rukopis 11.309 Nacionalne biblioteke Španije u Madridu(šp. la Biblioteca Nacional de España en Madrid). Kodeks M (šp. Códice M) XIV vek.
• Rukopis espagnol 36 Nacionalne francuske biblioteke u Parizu(franc. la Biblioteca Nacional de Francia en París). Kodeks P(franc. Códice P). 1464.god.

Starija izdanja

• Izdanje iz Sevilje((šp. Edición de Sevilla)iz 1512, Kodeks S((šp. Códice S). Čuva se u dva primerka:

1. Prvi se nalazi u Nacionalnoj biblioteci Francuske(franc. la Biblioteca Nacional de Francia)
2. Drugi u biblioteci kraljevske palate u Madridu((šp. la Biblioteca del Palacio Real de Madrid), штампано 1529, али је заправо иста верзија издања из 1512.

Модерна издања

• Heinrich Michelant, Historia del Cavallero Cifar, Tübingen, Nemačka, 1872. godine
• Charles Ph. Wagner, El Libro del Caballero Zifar, Mičigen, Ann Arbour-University of Michigan
• Martín de Riquer, El Caballero Zifar, Barselona, Ariel, 1951. godine
• Felicidad Buendía, Libros de Caballerías españoles: El Caballero Cifar, Amadís de Gaula, Tirant el Blanco, Madrid, Aguilar, 1960. godine
• Joaquín González Muela, Libro del Caballero Zifar, Madrid, Castalia, 1982.godine(Ponovo obrađeno 1990. godine)
• Cristina González, Libro del Caballero Zifar, Madrid, Cátedra, 1983. godine
• M. A. Olsen, Libro del Cavallero Çifar, Madison, HSMS, 1984. godine
• Manuel Moleiro y Francisco Rico, Libro del caballero Zifar, Códice de París, Barselona, Moleiro, 1996. godine

Библиографија

• De STËFANO, Luciana, El Caballero Zifar: novela didactico-moral, introducción, THESAURUS, Tomo XXVII. Número 2. (1972)
• GONZÁLEZ, Cristina. «Introducción» al Libro del cavallero Zifar, Madrid, Cátedra, págs. 11-61. 1983. ISBN 978-84-376-0434-3..
• DEYERMOND, Alan D. Historia de la literatura española, vol. 1: La Edad Media, Barcelona, Ariel, (1ª ed. 1973), págs. 281-283. 2001. ISBN 978-84-344-8305-7..
• HERNANDEZ, Francisco J. & Peter, LINEHAN (2004). The Mozarabic Cardinal. The Life and Times of Gonzalo Pérez Gudiel. Florence, Sismel, *Edizioni del Galluzzo. ISBN 978-88-8450-042-7. 

Spoljašnje veze

• Knjiga o vitezu Sifaru
• Virtualna biblioteka, Migel de Servantes, Knjiga o vitezu Sifaru
• Vitez Sifar, didaktičko-moralistički roman, Predgovor
• Wikisource, Knjiga o vitezu Sifaru
• Slike iz rukopisa O vitezu Sifaru