Књижар из Кабула (roman)
| Knjižar iz Kabula | |
|---|---|
 Prednja strana korice srpskog izdanja iz 2004. godine | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Bokhandleren i Kabul |
| Autor | Osne Sejerštad |
| Zemlja | Norveška |
| Jezik | Norveški |
| Sadržaj | |
| Teme | Svakodnevni život u Avganistanu za vreme i neposredno posle pada talibanskog režima 2001. |
| Lokalizacija | Avganistan; 2001 — 2002. |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Laguna, Beograd (izdanje na srpskom jeziku) |
| Datum | 2002. ; srpsko izdanje2 2004. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Portreti iz Srbije |
| Naslednik | Jedna od nas |
Knjižar iz Kabula (norv. Bokhandleren i Kabul) je dokumentarni roman norveške novinarke, ratne reporterke i književnice Osne Sejerštad. Objavljena je 2002. godine. Govori o životu jedne avganistanske porodice za vreme i neposredno po obaranju talibanskog režima krajem 2001. godine. Ovo je prva knjiga posvećena Avganistanu koja se posle napada 11. septembra našla na listama bestselera.[1] Ovaj roman predstavlja nezaboravan portret jedne avganistanske porodice, ali i jedinstven pogled na zemlju koja iz praha ruševina s nadom gleda u probuđenu budućnost.[2] Preveden je na više od 40 jezika, a na srpskom je objavljen 2004.[3]
Nastanak knjige[uredi | uredi izvor]
Tokom proleća 2002. godine, nakon pada Talibana, Osne Sejerštad je boravila u domu porodice Muhameda Šaha Raisa u Kabulu[3] — u romanu je ime glavnog junaka Sultan Kan.[4] Upravo tada je nastao roman Knjižar iz Kabula, koji predstavlja upečatljiv zapis o životu ove trinaestočlane porodice za vreme i neposredno posle rušenja talibanskog režima. Novinarka piše o njihovim nastojanjima da se prilagode životu u novom Avganistanu i njihovoj borbi da u svojim životima pomire moderno i tradicionalno.[2] Ona je beležila ono što su joj govorili i što je sama zapažala. Pri tome je, kao Evropljanka, u Avganistanu imala je privilegiju da se kreće svuda, da bude i u muškom i u ženskom društvu, tako da je na poseban način mogla da sagleda situaciju u ovom tek oslobođenom društvu. Članovi porodice Kan pričali su joj o događajima koji su im obeležili živote, o željama i obavezama koje im je društvo nametalo.[5]
Sadržaj knjige[uredi | uredi izvor]
U romanu Knjižar iz Kabula Osne Sjetštad pripoveda o zabranjenoj ljubavi, ugovorenim brakovima, prestupima i kaznama, pobuni mladih i strogim zahtevima društva o tome kako mora da se živi. Glavni junak je knjižar Sultan Kan koji je dvadeset godina prkosio vlastima i snabdevao ljude u Kabulu knjigama. Hapsili su ga komunisti, gledao je nepismene talibanske vojnike kako spaljuju hrpe knjiga na ulicama. Većinu svojih zaliha ponekad je morao da krije po tavanima širom Kabula. Pored toga, ma kako strasna bila njegova ljubav prema knjigama i dubok prezir prema cenzuri, on je ipak i pravi musliman sa strogim pogledima na porodični život. Kao posmatrač sa strane, Sejerštadova je imala priliku da sagleda i privatni život muslimanskih žena, uključujući i dve Kanove supruge, kao i javni život muškaraca..[2]
Tužba porodice Kan[uredi | uredi izvor]
Uprkos gostoprimstvu koje su joj pružili i prijateljstvu koje se tokom njenog boravka u ovoj porodici rodilo, po objavljivanju romana porodica Rais tužila je autorku za klevetu i izdaju. Naime, pišući nepristrasno, Sejerštadova je svog glavnog junaka, avganistanskog knjižara, opisala kao lokalnog heroja koji je rizikovao život da bi spasio književno nasleđe svoje zemlje i javno se zalagao za prava žena i liberalne ideale. Ali kroz tok romana ona otkriva da je on zapravo tiranin koji je nemilosrdno tlačio sopstvenu porodicu, porobljavajući svoje žene i odbijajući obrazovanje svojim sinovima. Šah Muhamed Rais, glavni junak romana (u knjizi Sultan Kan), tvrdio je da je njen prikaz njegove porodice netačan i neprijateljski. Smatrao je da ih je ponizila i uništila, primoravši njegovu prvu ženu da se preseli u Kanadu kod brata. Po njegovom mišljenju, njiga je takođe obeščastila Avganistan. Čovek koji je rizikovao svoj život da spreči da komunisti, mudžahedini i talibani zapale njegovu biblioteku insistirao je da je Sejerstadova o njemu i njegovoj porodici napisala toliko klevetan da svaki primerak knjige treba da bude uništen. Druga supruga Muhameda Raisa, Suraja Rais, tužila je autorku romana sudu u Norveškoj.
Njihov spor trajao je 8 godina, a onda je 2010. godine norveški sud odlučio da Osne Sejerštad i njen izdavač moraju Suraji Rais da plate 250.000 norveških kruna (15.600 evra) zbog narušavanja privatnosti i netačnosti citata. Još sedam članova ove porodice bilo je spremno da iznese slične tvrdnje protiv autorke.[6] Sejerštadova se na ovu presudu žalila Apelacionom sudu, koji je 2011. poništio tužbe za odštetu protiv autorke i njenog izdavača. Apelacioni sud u Oslu presudio je da norveška autorka romana Knjižar iz Kabula Osne Sejerštad nije narušila privatnost osoba na čijim životima je roman zasnovan i da autorka jeste otkrila privatne detalje života porodice, ali da to nije suprotno zakonu.[3] Rais se tada žalio Vrhovnom sudu Norveške u Oslu i u martu 2012. ovaj sud odbacio je žalbu, čime je Osne Sejerštad konačno pobedila u ovom sporu.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Turudić, Momir (12. 11. 2009). „Smrt u Kabulu”. Vreme. br. 984. Pristupljeno 8. 11. 2023.
- ^ a b v „Knjižar iz Kabula”. Laguna. Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ a b v „Autorka Knjižara iz Kabula oslobođena optužbi”. Nezavisne novine. 14. 12. 2011. Pristupljeno 8. 11. 2023.
- ^ Sejerštad 2004
- ^ Petrović Bojković, Milena. „“Portreti iz Srbije” i “Knjižar iz Kabula” − Osne Sejerštad”. Kafa je samo reč za nešto više!. Pristupljeno 1. 11. 2023.
- ^ Hill, Amelia (31. 7. 2010). „Bookseller of Kabul author Åsne Seierstad: 'It's not possible to write a neutral story'”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2023.
- ^ „Author wins over Afghan subject” (na jeziku: engleski). NewsInEnglish.no. 12. 3. 2012. Pristupljeno 14. 11. 2023.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sejerštad, Osne (2004). Knjižar iz Kabula. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-221-4. Pristupljeno 30. 10. 2023.