Књижар из Кабула (роман)
| Књижар из Кабула | |
|---|---|
 Предња страна корице српског издања из 2004. године | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Bokhandleren i Kabul |
| Аутор | Осне Сејерштад |
| Земља | Норвешка |
| Језик | Норвешки |
| Садржај | |
| Теме | Свакодневни живот у Авганистану за време и непосредно после пада талибанског режима 2001. |
| Локализација | Авганистан; 2001 — 2002. |
| Издавање | |
| Издавач | Лагуна, Београд (издање на српском језику) |
| Датум | 2002. ; српско издање2 2004. |
| Хронологија | |
| Претходник | Портрети из Србије |
| Наследник | Једна од нас |
Књижар из Кабула (норв. Bokhandleren i Kabul) је документарни роман норвешке новинарке, ратне репортерке и књижевнице Осне Сејерштад. Објављена је 2002. године. Говори о животу једне авганистанске породице за време и непосредно по обарању талибанског режима крајем 2001. године. Ово је прва књига посвећена Авганистану која се после напада 11. септембра нашла на листама бестселера.[1] Овај роман представља незабораван портрет једне авганистанске породице, али и јединствен поглед на земљу која из праха рушевина с надом гледа у пробуђену будућност.[2] Преведен је на више од 40 језика, а на српском је објављен 2004.[3]
Настанак књиге[уреди | уреди извор]
Током пролећа 2002. године, након пада Талибана, Осне Сејерштад је боравила у дому породице Мухамеда Шаха Раиса у Кабулу[3] — у роману је име главног јунака Султан Кан.[4] Управо тада је настао роман Књижар из Кабула, који представља упечатљив запис о животу ове тринаесточлане породице за време и непосредно после рушења талибанског режима. Новинарка пише о њиховим настојањима да се прилагоде животу у новом Авганистану и њиховој борби да у својим животима помире модерно и традиционално.[2] Она је бележила оно што су јој говорили и што је сама запажала. При томе je, као Европљанка, у Авганистану имала је привилегију да се креће свуда, да буде и у мушком и у женском друштву, тако да је на посебан начин могла да сагледа ситуацију у овом тек ослобођеном друштву. Чланови породице Кан причали су joj о догађајима који су им обележили животе, о жељама и обавезама које им је друштво наметало.[5]
Садржај књиге[уреди | уреди извор]
У роману Књижар из Кабула Осне Сјетштад приповеда о забрањеној љубави, уговореним браковима, преступима и казнама, побуни младих и строгим захтевима друштва о томе како мора да се живи. Главни јунак је књижар Султан Кан који је двадесет година пркосио властима и снабдевао људе у Кабулу књигама. Хапсили су га комунисти, гледао је неписмене талибанске војнике како спаљују хрпе књига на улицама. Већину својих залиха понекад је морао да крије по таванима широм Кабула. Поред тога, ма како страсна била његова љубав према књигама и дубок презир према цензури, он је ипак и прави муслиман са строгим погледима на породични живот. Као посматрач са стране, Сејерштадова је имала прилику да сагледа и приватни живот муслиманских жена, укључујући и две Канове супруге, као и јавни живот мушкараца..[2]
Тужба породице Кан[уреди | уреди извор]
Упркос гостопримству које су јој пружили и пријатељству које се током њеног боравка у овој породици родило, по објављивању романа породица Раис тужила је ауторку за клевету и издају. Наиме, пишући непристрасно, Сејерштадова је свог главног јунака, авганистанског књижара, описала као локалног хероја који је ризиковао живот да би спасио књижевно наслеђе своје земље и јавно се залагао за права жена и либералне идеале. Али кроз ток романа она открива да је он заправо тиранин који је немилосрдно тлачио сопствену породицу, поробљавајући своје жене и одбијајући образовање својим синовима. Шах Мухамед Раис, главни јунак романа (у књизи Султан Кан), тврдио је да је њен приказ његове породице нетачан и непријатељски. Сматрао је да их је понизила и уништила, приморавши његову прву жену да се пресели у Канаду код брата. По његовом мишљењу, њига је такође обешчастила Авганистан. Човек који је ризиковао свој живот да спречи да комунисти, муџахедини и талибани запале његову библиотеку инсистирао је да је Сејерстадова о њему и његовој породици написала толико клеветан да сваки примерак књиге треба да буде уништен. Друга супруга Мухамеда Раиса, Сураја Раис, тужила је ауторку романа суду у Норвешкој.
Њихов спор трајао је 8 година, а онда је 2010. године норвешки суд одлучио да Осне Сејерштад и њен издавач морају Сураји Раис да плате 250.000 норвешких круна (15.600 евра) због нарушавања приватности и нетачности цитата. Још седам чланова ове породице било је спремно да изнесе сличне тврдње против ауторке.[6] Сејерштадова се на ову пресуду жалила Апелационом суду, који је 2011. поништио тужбе за одштету против ауторке и њеног издавача. Апелациони суд у Ослу пресудио је да норвешка ауторка романа Књижар из Кабула Осне Сејерштад није нарушила приватност особа на чијим животима је роман заснован и да ауторка јесте открила приватне детаље живота породице, али да то није супротно закону.[3] Раис се тада жалио Врховном суду Норвешке у Ослу и у марту 2012. овај суд одбацио је жалбу, чиме је Осне Сејерштад коначно победила у овом спору.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Turudić, Momir (12. 11. 2009). „Smrt u Kabulu”. Vreme. br. 984. Приступљено 8. 11. 2023.
- ^ а б в „Knjižar iz Kabula”. Laguna. Приступљено 14. 11. 2023.
- ^ а б в „Autorka Knjižara iz Kabula oslobođena optužbi”. Nezavisne novine. 14. 12. 2011. Приступљено 8. 11. 2023.
- ^ Sejerštad 2004
- ^ Petrović Bojković, Milena. „“Portreti iz Srbije” i “Knjižar iz Kabula” − Osne Sejerštad”. Kafa je samo reč za nešto više!. Приступљено 1. 11. 2023.
- ^ Hill, Amelia (31. 7. 2010). „Bookseller of Kabul author Åsne Seierstad: 'It's not possible to write a neutral story'”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 14. 11. 2023.
- ^ „Author wins over Afghan subject” (на језику: engleski). NewsInEnglish.no. 12. 3. 2012. Приступљено 14. 11. 2023.
Литература[уреди | уреди извор]
- Sejerštad, Osne (2004). Knjižar iz Kabula. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-221-4. Приступљено 30. 10. 2023.