Lamarkizam
Lamarkizam, poznat i kao lamarkovsko nasleđivanje ili neo-lamarkizam,[2] je ideja da organizam može da svom potomstvu prenese fizičke karakteristike koje je organizam roditelj stekao tokom korišćenje ili nekorišćenja u toku svog života. Ova teorija se takođe naziva nasleđivanje stečenih karakteristika ili skorije meko nasleđivanje. Ova ideja je dobila ime po francuskom zoologu Žan-Baptist Lamarku (1744–1829), koji je inkorporirao teoriju mekog nasleđivanja iz klasične ere u svoju teoriju evolucije kao dodatak svom konceptu ortogeneze, težnji ka biološkoj kompleksnosti.
Uvodni udžbenici stavljaju lamarkizam nasuprot Darvinovoj teoriji evolucije putem prirodne selekcije. Međutim, Darvinova knjiga O poreklu vrsta je takođe prihvatala ideju naslednih efekata korišćenja i nekorišćenja, kao i kod Lamarka, a Darvinov koncept pangeneze je na sličan način implicirao meko nasleđivanje[2][3][4]
Mnogi istraživači od 1860-ih naovamo su pokušavali da pronađu dokaze o lamarkovskom nasleđivanju, ali su svi dokazi odbačeni,[5][6] bilo kao drugi mehanizmi poput genetske kontaminacije, ili prosto kao prevara. Za eksperiment Augusta Vajsmana koji je u svoje vreme smatran konačnim, se sada smatra da nije uspeo da opovrgne lamarkizam, jer nije uzeo u obzir korišćenje i nekorišćenje. Kasnije je Mendelova genetika zamenila ideju nasleđivanja stečenih osobina, konačno dovevši do razvoja moderne sinteze, i opšteg napuštanja lamarkizma u biologiji. Uprkos ovome, interesovanje za lamarkizam je opstalo.
Studije iz oblasti epigenetike, genetike, i somatske hipermutacije su istakle moguće nasleviđanje osobina stečenih od strane prethodne generacije. Kategorizovanje ovih nalaza kao lamarkizam je osporavano. Nasleđivanje hologenoma, koji se sastoji od genoma svih simbiotskih mikroba organizma kao i sopstvenog genoma, ima unekoliko lamarkovski efekat, ali je po svojim mehanizmima u potpunosti darvinističko.
Osnovne teme u evolucionoj biologiji | ||
|---|---|---|
| Procesi evolucije |  | |
| Evolucioni mehanizmi | ||
| Načini | ||
| Istorija | ||
| Oblasti | ||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lamarck 1830, p. 235
- ^ a b Ghiselin, Michael T. (1994). „The Imaginary Lamarck: A Look at Bogus "History" in Schoolbooks”. The Textbook Letter (September–October 1994). Arhivirano iz originala 12. 10. 2000. g. Pristupljeno 17. 2. 2006.
- ^ Gould 2002, str. 177–178
- ^ Gould, Stephen Jay (4. 10. 1979). „Another Look at Lamarck”. New Scientist. sv. 84 br. 1175. str. 38—40. Pristupljeno 2015-11-09.[mrtva veza]
- ^ Bowler 2003, str. 245–246
- ^ Medawar 1985, str. 168
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
