Laparoskopska nefrektomija
| Laparoskopska nefrektomija | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| MeSH | D010535 |
Laparoskopska nefrektomija je minimalno invazivna hirurška metoda za deleimčno ili radikalno uklanjanje obolelog bubrega. Može se kombinovati i sa transplantacijom bubrega ili metodom izbora za nadoknadu narušene bubrežne funkcije. Osim što značajno poboljšava kvalitet života bolesnika s hroničnom bubrežnom bolesti, laparoskopska neafrekatomija omogućava manjun traumu bolesnika brži oporavak i značajne finansijske uštede za društvo u celini.
Izvodi se upotrebom laparoskopa (tankih fleksibilnih cevi sa hladnim svetlom, kamerom sa pratećom video opremom), i druge visokosofisticirane opreme. U trbuh, pretkodno anesteziranog pacijenta, uvodi se nekoliko hirurških instrumenata, uz pomoć kojih se na minimalno invazivan (bezbolan i nedestruktivan) način uklanja oboleo bubreg, ili njeagov oboleli deo. a prema potrebi implantira bubreg donora. Zato laparoskopska transplantacija bubrega sve više dobija na popularnosti. Laparoskopska nefrektomija (vađenje bubrega) može da se obavlja samo na živim, ne i kadaveričnim donorima, ako je namenjen transplantaciji.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
- 2. avgusta 1869. — Gustav Simon (Gustav Simon, 1824-1876), nemački hirurg, izveo je prvu uspešnu nefrektomiju u Hajdelbergu.[2] Pre prve humane nefrektomije Simon je operativni zahvat izvodio na eksperimentalnim životinjama. Nakon brojnih istraživanja na životinjama on je dokazao da preostali zdrav bubreg može biti dovoljan za izlačuvanje mokraće i normalan život nefrektomisanog bolesnika.
- 1878. — Koher je obavio prednju transperitonealnu nefrektomiju preko reza na srednjoj trbušnoj liniji.
- 1881. — Moris je obavio prvu nefrolitotomiju. On je kasnije i definisao nefrolitijazu, nefrolitotomiju, nefrektomiju, i nefrotomiju.
- 1884. — Vels je da bi otstranio perirenalni fibrolipom obavio prvu parcijalnu nefrektomiju.
- 1913. — Berg je prvi primenio poprečni trbušni rez u nefrektomiji zbog niže učestalosti peritonitisa i drugih abdominalnih komplikacija povezanih sa prednjim pristupom.
- 1950. — Razvoj sigurnih trbušne tehnika doveo je do sve češće primene prednjeg pristupa.
- 1963. — Robson je opisao značaj radikalne nefrektomije za uspešno preživljavanje bolesnika sa karcinoma bubrega.[3]
- 1990. — Kliman je na Univerzitetu u Vašingtonu obavio prvu laparoskopsku nefrektomiju.[4]
Posle ovih otkrića trebalo je da prođe još jedna decenija, koja je bila neophodna za razvoja laparoskopske operativne tehnike u nekim institucijama sa odgovarajućim iskustva u oblasti laparoskopske hirurgije pre nego što je ova metoda širom sveta postala standarda metoda koja je trebalo da zameni radikalnu nefrektomiju.[5][6]
Indikacije[uredi | uredi izvor]
Ova operacija je u savremenoj urologiji jedna od metoda izbora za uklanjanje oboleleog bubrega i sprečavanje rizika od nastanka dodatnih komplikacija. Postoje tri glavna razloga za ovo:
- Nestabilni ili delimično funkcionalni bubreg (bubrega ne radi pravilno)
- Infekcija koja prouzrokuje oštećenje bubrega
- Rak bubrega
Prednosti[uredi | uredi izvor]
Prednosti laporoskopske nefrektomije čine sledeće grupe činilaca:
- Konfor bolesnika
- Smanjenje postoperativnog bole (intenziteta i dužine trajanja)
- Smanjenje ili potno odsustvo postoperativne pareze crevaa što omogućava peroralni unos već nakon prvih 24 časa posle operacija.
- Ustajanje iz postelje istog dana nakon operacije.
- Kraći boravak u bolnici.
- Brže vraćanje bolesnika svakodnevnim životnim aktivnostim.
- Smanjenje morbiditeta i mortaliteta
- Izbegavanje jatrogene traume (kao što su oštećenja jetre, slezine i drugih parenhimnih organa)
- Skraćeno trajanje operacije, na račun otvaranja i zatvaranja trbuha.
- Smanjen procenat postoperativnog ileusa
- Izbegavanje jatrogene infekcije postoperativne rane.
- Smanjen procenat tromo-embolijskih događaja.
- Smanjen procenat plućnih komplikacija.
- Manji troškovi lečenja
- Kraći boravak u bolnici
- Manji troškovi medicinskog materijala i lekova.
- Manji procenat postoperativnih komplikacija.
- Kraće odsustvovanje od svakodnevnih aktivnosti
- Manje umanjenje zarade zbog bolovanja i lečenja
- Brži oporak i brže vraćanje porodićnom životu i redovnim radnim aktivnostima.
Način izvođenja[uredi | uredi izvor]
Zahvat se izvodi u opštoj anesteziji, i traje oko tri sata. Na trbuhu pacijenta kroz 3 do 4 otvora pristupa se unutrašnjim organima. Kroz jedan od otvora uvodi se laparoscop (tanka cevi sa hladnim svetlom i kamerom na vrhu) a kroz druge otvore uvode se hirurški instrumenti i kroz najveći otvor (rez) na trbuhu vadi bubreg.[7]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Banga N, Nicol D. Techniques in laparoscopic donor nephrectomy. BJU Int 2012;110:1368–73.
- ^ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
- ^ Robson CJ. Radical nephrectomy for renal cell carcinoma. J Urol. 1963 Jan. 89:37-42.
- ^ Gunning JE. The history of laparoscopy. J Reprod Med 1974;12:222–6
- ^ Portis AJ, Clayman RV. Should laparoscopy be the standardapproach used for radical nephrectomy? Curr Urol Rep 2001; 2:165–70.
- ^ Ljungberg B, Hanbury DC, Kuczyk MA, Merseburger AS, MuldersPFA, Patard JJ, et al. EAU Guidelines on renal cell carcinoma,2006.
- ^ Vukas D. Trideset godina transplantacije bubrega u Rijeci. Medicina 2001; 37: 22-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Radikalna nefrektomija (jezik: engleski)
- Časopis Akademije medicinskih znanosti Hrvatske, Acta Media Croatica • Vol. 65 Br. 4 • pp. 297-388 Zagreb, rujan 2011. (jezik: hrvatski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
