Pređi na sadržaj

Laparoskopska nefrektomija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Laparoskopska nefrektomija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MeSHD010535

Laparoskopska nefrektomija je minimalno invazivna hirurška metoda za deleimčno ili radikalno uklanjanje obolelog bubrega. Može se kombinovati i sa transplantacijom bubrega ili metodom izbora za nadoknadu narušene bubrežne funkcije. Osim što značajno poboljšava kvalitet života bolesnika s hroničnom bubrežnom bolesti, laparoskopska neafrekatomija omogućava manjun traumu bolesnika brži oporavak i značajne finansijske uštede za društvo u celini.

Izvodi se upotrebom laparoskopa (tankih fleksibilnih cevi sa hladnim svetlom, kamerom sa pratećom video opremom), i druge visokosofisticirane opreme. U trbuh, pretkodno anesteziranog pacijenta, uvodi se nekoliko hirurških instrumenata, uz pomoć kojih se na minimalno invazivan (bezbolan i nedestruktivan) način uklanja oboleo bubreg, ili njeagov oboleli deo. a prema potrebi implantira bubreg donora. Zato laparoskopska transplantacija bubrega sve više dobija na popularnosti. Laparoskopska nefrektomija (vađenje bubrega) može da se obavlja samo na živim, ne i kadaveričnim donorima, ako je namenjen transplantaciji.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Gustav Simon, izveo je prvu nefrektomiju 1869.
  • 2. avgusta 1869. — Gustav Simon (Gustav Simon, 1824-1876), nemački hirurg, izveo je prvu uspešnu nefrektomiju u Hajdelbergu.[2] Pre prve humane nefrektomije Simon je operativni zahvat izvodio na eksperimentalnim životinjama. Nakon brojnih istraživanja na životinjama on je dokazao da preostali zdrav bubreg može biti dovoljan za izlačuvanje mokraće i normalan život nefrektomisanog bolesnika.
  • 1878. — Koher je obavio prednju transperitonealnu nefrektomiju preko reza na srednjoj trbušnoj liniji.
  • 1881. — Moris je obavio prvu nefrolitotomiju. On je kasnije i definisao nefrolitijazu, nefrolitotomiju, nefrektomiju, i nefrotomiju.
  • 1884. — Vels je da bi otstranio perirenalni fibrolipom obavio prvu parcijalnu nefrektomiju.
  • 1913. — Berg je prvi primenio poprečni trbušni rez u nefrektomiji zbog niže učestalosti peritonitisa i drugih abdominalnih komplikacija povezanih sa prednjim pristupom.
  • 1950. — Razvoj sigurnih trbušne tehnika doveo je do sve češće primene prednjeg pristupa.
  • 1963. — Robson je opisao značaj radikalne nefrektomije za uspešno preživljavanje bolesnika sa karcinoma bubrega.[3]
  • 1990. — Kliman je na Univerzitetu u Vašingtonu obavio prvu laparoskopsku nefrektomiju.[4]

Posle ovih otkrića trebalo je da prođe još jedna decenija, koja je bila neophodna za razvoja laparoskopske operativne tehnike u nekim institucijama sa odgovarajućim iskustva u oblasti laparoskopske hirurgije pre nego što je ova metoda širom sveta postala standarda metoda koja je trebalo da zameni radikalnu nefrektomiju.[5][6]

Indikacije

[uredi | uredi izvor]

Ova operacija je u savremenoj urologiji jedna od metoda izbora za uklanjanje oboleleog bubrega i sprečavanje rizika od nastanka dodatnih komplikacija. Postoje tri glavna razloga za ovo:

  • Nestabilni ili delimično funkcionalni bubreg (bubrega ne radi pravilno)
  • Infekcija koja prouzrokuje oštećenje bubrega
  • Rak bubrega

Prednosti

[uredi | uredi izvor]
Laparoskop poslednje generacije

Prednosti laporoskopske nefrektomije čine sledeće grupe činilaca:

Konfor bolesnika
  • Smanjenje postoperativnog bole (intenziteta i dužine trajanja)
  • Smanjenje ili potno odsustvo postoperativne pareze crevaa što omogućava peroralni unos već nakon prvih 24 časa posle operacija.
  • Ustajanje iz postelje istog dana nakon operacije.
  • Kraći boravak u bolnici.
  • Brže vraćanje bolesnika svakodnevnim životnim aktivnostim.
Smanjenje morbiditeta i mortaliteta
  • Izbegavanje jatrogene traume (kao što su oštećenja jetre, slezine i drugih parenhimnih organa)
  • Skraćeno trajanje operacije, na račun otvaranja i zatvaranja trbuha.
  • Smanjen procenat postoperativnog ileusa
  • Izbegavanje jatrogene infekcije postoperativne rane.
  • Smanjen procenat tromo-embolijskih događaja.
  • Smanjen procenat plućnih komplikacija.
Manji troškovi lečenja
  • Kraći boravak u bolnici
  • Manji troškovi medicinskog materijala i lekova.
  • Manji procenat postoperativnih komplikacija.
Kraće odsustvovanje od svakodnevnih aktivnosti
  • Manje umanjenje zarade zbog bolovanja i lečenja
  • Brži oporak i brže vraćanje porodićnom životu i redovnim radnim aktivnostima.

Način izvođenja

[uredi | uredi izvor]

Zahvat se izvodi u opštoj anesteziji, i traje oko tri sata. Na trbuhu pacijenta kroz 3 do 4 otvora pristupa se unutrašnjim organima. Kroz jedan od otvora uvodi se laparoscop (tanka cevi sa hladnim svetlom i kamerom na vrhu) a kroz druge otvore uvode se hirurški instrumenti i kroz najveći otvor (rez) na trbuhu vadi bubreg.[7]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Banga N, Nicol D (2012). „Techniques in laparoscopic donor nephrectomy”. BJU Int. 110: 1368—73. .
  2. ^ Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
  3. ^ Robson CJ (januar 1963). „Radical nephrectomy for renal cell carcinoma.”. Journal of Urology. 89: 37—42. PMID 13974490. doi:10.1016/S0022-5347(17)64494-X. .
  4. ^ Gunning JE (1974). „The history of laparoscopy”. J Reprod Med. 12 (6): 222—6. PMID 4275893. 
  5. ^ Portis, A. J.; Clayman, R. V. (2001). „Should laparoscopy be the standard approach used for radical nephrectomy?”. Curr Urol Rep. 2 (2): 165—70. PMID 12084286. doi:10.1007/s11934-001-0014-z. .
  6. ^ Ljungberg B, Hanbury DC, Kuczyk MA, Merseburger AS, MuldersPFA, Patard JJ, et al. EAU Guidelines on renal cell carcinoma,2006.
  7. ^ Vukas D. (2001). „Trideset godina transplantacije bubrega u Rijeci”. Medicina. 37: 22—4. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лапароскопска_нефректомија&oldid=27892619”