Лапароскопска нефректомија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лапароскопска нефректомија
Diagram showing laparoscopic surgery for kidney cancer CRUK 165.svg
Шематизовани приказ лапороскопске нефректомије
Класификација и спољашњи ресурси
MeSH D010535

Лапароскопска нефректомија је минимално инвазивна хируршка метода за делеимчно или радикално уклањање оболелог бубрега. Може се комбиновати и са трансплантација бубрега или методом избора за надокнаду нарушене бубрежне функције. Осим што значајно побољшава квалитет живота болесника с хроничном бубрежном болести, лапароскопска неафрекатомија омогућава мањун трауму болесника бржи опоравак и значајне финансијске уштеде за друштво у целини.

Изводи се употребом лапароскопа (танких флексибилних цеви са хладним светлом, камером са пратећом видео опремом), и друге високософистициране опреме. У трбух, преткодно анестезираног пацијента, уводи се неколико хируршких инструмената, уз помоћ којих се на минимално инвазиван (безболан и недеструктиван) начин уклања оболео бубрег, или њеагов оболели део. а према потреби имплантира бубрег донора. Зато лапароскопска трансплантација бубрега све више добија на популарности. Лапароскопска нефректомија (вађење бубрега) може да се обавља само на живим, не и кадаверичним донорима, ако је намењен трансплантацији.[1]

Историја[уреди]

Густав Симон, извео је прву нефректомију 1869.
  • 2. августа 1869.Густав Симон (Gustav Simon, 1824-1876), немачки хирург, извео је прву успешну нефректомију у Хајделбергу.[2] Пре прве хумане нефректомије Симон је оперативни захват изводио на експерименталним животињама. Након бројних истраживања на животињама он је доказао да преостали здрав бубрег може бити довољан за излачување мокраће и нормалан живот нефректомисаног болесника.
  • 1878. — Кохер је обавио предњу трансперитонеалну нефректомију преко реза на средњој трбушној линији.
  • 1881. — Морис је обавио прву нефролитотомију. Он је касније и дефинисао нефролитијазу, нефролитотомију, нефректомију, и нефротомију.
  • 1884. — Велс је да би отстранио периренални фибролипом обавио прву парцијалну нефректомију.
  • 1913. — Берг је први применио попречни трбушни рез у нефректомији због ниже учесталости перитонитиса и других абдоминалних компликација повезаних са предњим приступом.
  • 1950. — Развој сигурних трбушне техника довео је до све чешће примене предњег приступа.
  • 1963. — Робсон је описао значај радикалне нефректомије за успешно преживљавање болесника са карцинома бубрега.[3]
  • 1990. — Климан је на Универзитету у Вашингтону обавио прву лапароскопску нефректомију.[4]

После ових открића требало је да прође још једна деценија, која је била неопходна за развоја лапароскопске оперативне технике у неким институцијама са одговарајућим искуства у области лапароскопске хирургије пре него што је ова метода широм света постала стандарда метода која је требала даи замени радикалну нефректомију.[5][6]

Индикације[уреди]

Ова операција је у савременој урологији једна од метода избора за уклањање оболелеог бубрега и спречавање ризика од настанка додатних компликација. Постоје три главна разлога за ово:

  • Нестабилни или делимично функционални бубрег (бубрега не ради правилно)
  • Инфекција која проузрокује оштећење бубрега
  • Рак бубрега

Предности[уреди]

Лапароскоп последње генерације

Предности лапороскопске нефректомије чине следеће групе чинилаца:

Конфор болесника
  • Смањење постоперативног боле (интензитета и дужине трајања)
  • Смањење или потно отсуство постоперативне парезе цреваа што омогућава перорални унос већ након првих 24 часа после операција.
  • Устајање из постеље истог дана након операције.
  • Краћи боравак у болници.
  • Брже враћање болесника свакодневним животним активностим.
Смањење морбидитета и морталитета
  • Избегавање јатрогене трауме (као што су оштећења јетре, слезине и других паренхимних органа)
  • Скраћено трајање операције, на рачун отварања и затварања трбуха.
  • Смањен проценат постоперативног илеуса
  • Избегавање јатрогене инфекције постоперативне ране.
  • Смањен проценат тромо-емболијских догађаја.
  • Смањен проценат плућних компликација.
Мањи трошкови лечења
  • Краћи боравак у болници
  • Мањи трошкови медицинског материјала и лекова.
  • Мањи проценат постоперативних компликација.
Краће отсуствовање од свакодневних активности
  • Мање умањење зараде због боловања и лечења
  • Бржи опорак и брже враћање породићном животу и редовним радним активностима.

Начин извођења[уреди]

Захват се изводи у општој анестезији, и траје око три сата. На трбуху пацијента кроз 3 до 4 отвора приступа се унутрашњим органима. Кроз један од отвора уводи се лапаросцоп (танка цеви са хладним светлом и камером на врху) а кроз друге отворе уводе се хируршки инструменти и кроз највећи отвор (рез) на трбуху вади бубрег.[7]

Извори[уреди]

  1. Banga N, Nicol D. Techniques in laparoscopic donor nephrectomy. BJU Int 2012;110:1368–73.
  2. Gustav Simon, Chirurgie der Nieren (Surgery of the kidneys); (2 volumes), Stuttgart.
  3. Robson CJ. Radical nephrectomy for renal cell carcinoma. J Urol. 1963 Jan. 89:37-42.
  4. Gunning JE. The history of laparoscopy. J Reprod Med 1974;12:222–6
  5. Portis AJ, Clayman RV. Should laparoscopy be the standardapproach used for radical nephrectomy? Curr Urol Rep 2001; 2:165–70.
  6. Ljungberg B, Hanbury DC, Kuczyk MA, Merseburger AS, MuldersPFA, Patard JJ, et al. EAU Guidelines on renal cell carcinoma,2006.
  7. Vukas D. Trideset godina transplantacije bubrega u Rijeci. Medicina 2001; 37: 22-4.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).