Laste prolaste
Laste prolaste je tradicionalna kolektivna dečja igra. U prošlosti su je igrale najčešće ženska deca, a danas je igraju deca predškolskog uzrasta u vrtićima.[1]
Igra Laste prolaste nastala je iz običaja koji su se praktikovali u vreme uskršnjih Poklada, među decom iz pravoslavnih, katoličkih i protestantskih sredina.[2]
Istorija nastanka igre[uredi | uredi izvor]
Tradicionalne dečje igre često su nastajale iz obredne prakse odraslih koju su, nakon gubitka značaja po zajednicu, deca prebacivala u svoj svet igre ili su još u vreme obavljanja nekih obreda paralelno takve situacije preslikavali i pretvarali u igru. Takav slučaj je i sa igrom Laste prolaste, koja je nastala iz običaja koji su se praktikovali u Vojvodini u vreme Poklada.[2] Etnolozi ovu igru svrstavaju u veoma arhaičnu obrednu igru, povezanu sa ritualima provlačenja za zdravlje, očišćenje, ponovno rađanje. Tretira se kao kao pokladna igra, koja se izvodila od momenta ulaska u uskrnji post, a neki je svrstavaju i u ostatke igračkog obrednog nasleđa sa sabora i vašara koji su održavani u vreme Pokalada. U 20. veku Laste prolaste je od obredne prešla u domen dečje igre. Igra ima izrazito veliku teritorijalnu rasprostranjenost i sauvala je izvesnu sadržajnu slojevitost prepoznatljivog obrednog karaktera.[3]
Igra se danas izvodi najčešće pod imenom Laste prolaste, ali je poznata i pod drugim nazivima: Kapija, Vinjica, Širte, porte i Zuj, zuj, zujde kod Srba, Hrvata i Bunjevaca, Buj, buj, zelena grano kod Mađara i Lanca kod Slovaka.[3][2]
Pravila igre[uredi | uredi izvor]
Postoji nekoliko varijanti ove igre, a sve se svode na provlačenje ispod „tunela” napravljenog od ispruženih ruku. Za igru je potrebno da ima što više devojčica. One između sebe, razbrajalicom, odrede dve koje se povuku u stranu i da ostale ne znaju, dogovore se koja je „zlatna jabuka” a koja „zlatna kruška”. Zatim se postave jedna naspram druge, uhvate se za ruke u visini lica i pevaju prepoznatljivu pesmu koja, kao i igra, ima više sličnih varijanti. Dok se peva, pri čemu pevaju sva deca, ostale devojčice uhvate se za ruke i u lancu prolaze ispod njihovih ruku. Na poslednje reči pesme prve dve devojčice spuštaju ruke i hvataju između njih onu koja prolazi u tom trenutku. Odvode je u stranu i pitaju da izabere stranu „krušku” ili „jabuku”. „Zarobljena” devojčica staje iza one čije je ime kazala. Igra se produžava dok se sve devojčice ne razdele. Kada se sve devojčice podele, devojčice u svakoj grupi drže jedna drugu oko pasa, a prve dve nasuprot jedna drugoj drže se za ruke pa se nadvlače.[2] Grupa koja nadvuče protivničku proglašava se pobedničkom, a zatim se igra ponavlja, sa novim pozicijama učesnika.[4]
Igra se najčešće praktikovala u urbanim sredinama, u ambijentu stambenih kvartova i školskih dvorišta. Igra se praktikuje i danas, kod predškolske dece i mlađih osnovaca.[4]
Varijante igre[uredi | uredi izvor]
U savremenoj verziji igre, na poslednje stihove pesme deca spuste ruke i zarobe jedno dete (koje se našlo ispod „tunela” od ruku). To zarobljeno dete treba da odgovara na pitanja koja mu postave. Pitanja postavljaju oba deteta, najpre jedno, pa drugo). „Zarobljeno” dete staje iza deteta na čije je pitanje tačno odgovorilo. Ako ne odgovori tačno ni na jedno pitanje – ispada iz igre. Kad su sva deca zarobljena, obe grupe se nadvlače.[1]
Danas postoji i verzija u kojoj igra započinje tako što deca formiraju dve vrste, okrenute jedna drugoj licem, visoko podignutih ruku sa isprepletanim prstima, uz pesmu i provlačenje. U igri učestvuje paran broj dece. Svako dete iz jedne kolone ima svog para u drugoj. Parovi se uhvate za ruke i podignu ih, praveći tako spojenim rukama tunel. Prvi par u koloni sklapa ruke i prolazi kroz ovako napravljen tunel od ruku. Kad dođu do kraja tunela, par se postavlja kao i ostali, produžavajući tunel. Svaki sledeći par radi isto i tako se tunel stalno nastavlja. Sve vreme deca pevaju istu pesmu.[5]
Pesma uz igru[uredi | uredi izvor]
Kao i kod same igre i kod pesme koja se tokom igre peva postoji nekoliko varijanti, što nije čudno, obzirom na široku teritorijalnu rasprostranjenost.
| Tekst na srpskom | ****** | Tekst na mađarskom | ****** | Prevod sa mađarskog |
|---|---|---|---|---|
| Laste, prolaste, Na Moravu dolaste, Vaša gora uvela, A naša je zelena. Kao pero, laka Vero, Otvori nam vrata Vero, Da nam prođe naša vojska, Hej, haj, zatvaraj![5] |
Bùj. bùj, Zöld ág, Zöld levelecske, Nyitva van az aranyka pu, Csak bùjjatok rajta, Rajta, rajta, leszakadt a pajta, Benn maradt a macska! |
Sagni se, sagni, Pod zelenom granom, Zeleni listiću, Otvorena je zlatna kapija, Prolazite ispod, Sad, sad, srušio se ambar, Mačka je ostala unutra![4] |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Laste prolaste”. cy3a. Pristupljeno 20. 9. 2019.
- ^ a b v g Marjanović, Vesna. „Obredni elementi u tradicionalnim dečjim igrama Vojvodine”. Rastko. Projekat Rastko. Pristupljeno 21. 9. 2019.
- ^ a b „Tradicionalne dečije igre i njihova funkcija usavremenoj kulturi igre deteta”. DOKUMEN.TIPS. 4. 4. 2018. Pristupljeno 21. 9. 2019.
- ^ a b v Jakovljević, Tijana (2009). „Dečije igre kao model folklorne komunikacije”. Etnološka istraživanja: 39—40. Pristupljeno 21. 9. 2019.
- ^ a b Tomić, Miomir; Tomić, Tamara (2001). `oćeš ti da se mi igramo?. Beograd: JRJ.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pejović, Marko (2008). Bez ispadanja – no exclusion (PDF). Beograd: Grupa “Hajde da ...”. ISBN 978-86-87617-00-1. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 11. 2019. g. Pristupljeno 21. 9. 2019.COBISS.SR 151557388
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Pekić, Biljana (29. 7. 2013). „Dečje igre”. Narodna tradicija u školi. Pristupljeno 21. 9. 2019.