Мађари у Војводини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мађари у Војводини
Vajdasági magyarok

Имре Варади.jpg
Kosztolanyi Dezso - Radio 1935.jpg
Nh nadj kosta.jpg
K007 ida sabo.jpg
Palfi-Bela.jpg
NadjFranjo.jpg
Ištvan Pastor, jun 2012.JPG
Monica Seles 1991.jpg
Укупна популација
253.899 (2011)[1]
Језик
мађарски и српски
Религија
претежно католичка, простентанска мањина
Сродне етничке групе
Мађари
Voivodina Hungarians national costume and dance 2.png

Мађари су друга по величини етничка група Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2011. године, 251.136 Мађара живи у Војводини, што је 13,00% од укупног становништва. Укупан број Мађара у Србији је 253.899, што је 3,53% популације Србије. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.

Историја[уреди]

Делове данашње Војводине, који су укључени у састав Угарске у 10. веку, почели су да насељавају Мађари. После отоманског освајања територије данашње Војводине у 16. веку, највећи део мађарског становништа је напустио регион.[тражи се извор од 09. 2009.] Мађари су поново почели да насељавају делове данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880., Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба (35,5%), затим Немаца (24,4%)). По наредном попису из 1890, Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%.[тражи се извор од 09. 2009.], а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.

Распрострањеност[уреди]

Преко 59% Мађара у Србији живи у њеном северном делу, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.

Насеља у Војводини са мађарском већином[уреди]

Етнички састав Војводине према попису из 2002. (по општинама)
Етнички састав Војводине према попису из 2011. (по општинама и градовима)
Народна ношња Мађара из Скореновца

Списак насеља у Војводини са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).

Град Суботица (мађ. Szabadka város)):

Општина Бачка Топола (мађ. Topolya község):

Општина Мали Иђош (мађ. Kishegyes közság):

Општина Кањижа (мађ. Magyarkanizsa község):

Општина Сента (мађ. Zenta község):

Општина Ада (мађ. Ada község):

Општина Бечеј (мађ. Óbecse község):

Општина Чока (мађ. Csóka község):

Општина Нови Кнежевац (мађ. Törökkanizsa község):

Општина Кикинда (мађ. Nagykikinda község):

Општина Нова Црња (мађ. Magyarcsernye község):

Општина Житиште (мађ. Begaszetgyörgy község):

Град Зрењанин (мађ. Nagybecskerek község):

Општина Сечањ (мађ. Torontálszecsány község):

Општина Ковачица (мађ. Antalfalva község):

Општина Пландиште (мађ. Zichyfalva község):

Општина Вршац (мађ. Versec község):

Општина Бела Црква (мађ. Fehértemplom község):

Општина Ковин (мађ. Kevevára község):

Општина Панчево (мађ. Pancsova község):

Општина Ириг (мађ. Ürög község):

Општина Оџаци (мађ. Hódság község):

Општина Сомбор (мађ. Zombor község):

Општина Апатин (мађ. Apatin község):

Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (мађ. Temerin), Србобран (мађ. Szenttamás), Нови Бечеј (мађ. Törökbecse), Нови Сад (мађ. Újvidék) и Кула (мађ. Kúla).

Култура и информисање[уреди]

  • Мађар Со (Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду.
  • Хет Нап (Hét nap), недељник из Суботице
  • Чалади кер (Családi kör), недељник из Новог Сада
  • Хид (Híd), књижевни часопис из Новог Сада
  • Изенет (Üzenet), књижевни часопис из Суботице
  • Symposion, књижевни часопис из Новог Сада
  • EX-Symposion, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине
  • Орбис (Orbis), двојезични књижевни часопис из Кањиже
  • Шикољ (Sikoly), књижевни часопис из Мужље
  • Вајдашаг Ма (Vajdaság Ma), информативни интернет портал
  • Вајдашаг Портал (Vajdaság Portál), информативни интернет портал
  • зЕтна (zEtna), књижевни интернет портал
  • Арач (Aracs), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици

Познати војвођански Мађари[уреди]

Моника Селеш (1995)

Политичке организације[уреди]

Највеће мађарске политичке партије у Војводини су:

Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: